Црњански, Милош - Сеобе 2
Не да ћерку! А тражи да Ђурђе врати мираз који је добио! Ђурђе се сиромах колебао. Признавао је тасту да се ни њему не иде у Росију, али, ето, зарекао се братучеду, а потписао списак Шевичу, па му је тешко.
Долази, каже, сваки час, са женом, у Будим, тасту, богатом Деспотовичу, воскару, јер је увек дужан и предужан, на фараону.
“ – али је било јасно да се шали. Павле је, уосталом, наваљивао на Петра да се покори тасту и да, или одустане од селидбе у Росију, или да жену, до пролећа, остави оцу.
Он се био, као баба, уплашио да ће га стићи тастово проклетство. Сад је решио да ћути, и да тасту покаже да и без таста, са својом женом, у Росији, и као лајтнант, може живети, сретно, и лепо!
Таман се спремао да пошаље епистолу, тасту, у Новом Саду. Жена ће му свиснути, кад буде чула, да јој је отац, у даљини, у самоћи, умро. Поквариће јој се и млеко.
Својим је лактом, топлоту црепа, испитивао. Као да је наслутио, шта ће Петар имати да чује, о тасту, Павле је неколико пута, при том повијању детета, мрмљао, нежно, како једни Исаковичи умиру, али се други рађају.
Судећи према писмима Ђурђевим, тасту, Миргород је тада морао бити лепо и пријатно место, са својим дрвеним црквама, утврђењима, баракама, и Командом,
Теодосије - ЖИТИЈА
Краљ се због овога веома обрадова, и пославши најчаснијега од својих благородних људи к својему тасту, цару Асену, јави цару своју молбу у погледу светога, па ако заповеди — да се испуни.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Томча наводаџије дочека не може бити боље. Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку | срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
би[х] се служити му не годину или две, но толико година колико је свети патријарх Јаков за прекрасну Рахилу Лавану тасту своме служио.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И обећô сам дужду, тасту мом, Хиљаду деце горске послати, Да му у вељој беди помогну Угњетатеља српског побити. — Па пристајете л’ на то ви!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
забодену на гранчицу са три крака у три правца (»коњче«) и »начичкану ситним иглицама«, па ту ј. младожења баци према тасту, проводаџија је баци под девојачке ноге, младожења је дохвати, ташта је поспе ракијом, и после тога та ј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цар испроси по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када ћемо поћи по ђевојку, колико ли повести сватова; да ми видиш
Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је.
Бањску оставити града, мислим ђога коња уморити и у гости, ђецо, одлазити, у тазбину, у била Крушевца, к милу тасту старцу Југ-Богдану, ка шурева девет Југовића; тазбина ме та жељкује моја“.
Но да видиш што сам невесео: стиже књига од малене Бањске, баш од моје остарјеле мајек“. Каже јаде тасту на уранку: како су ми двори похарани, како су му слуге разагнате, како ли је мајка прегажена, како ли је љуба
вранац коњиц свезан, ситна му је зопца устакнута; пред њим сједи дијете Максиме, на кољену ситну књигу пише своме тасту, дужду од Млетака, а двори га злосретна ђевојка; на мезиле књигу оправио: „О мој тасте, дужде од Млетака, купи војску,