Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Све једнако мори како што косац траву коси и ништа не пробира... Не знате у које ће доби тат (да речем хрсузин) доћи поткопати нашу душевну кућу и душу из нас украсти. Зато свакад на опрезу вања нам бити.