Употреба речи татом у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога! Ја сам био мали. Онога што је радио с татом! Знаш? Сад и моја мати скочи из кревета: — Ђорђа Радојловића? — Њега! Сад се морамо вратити натраг.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Бићете прва, то јест, госпођа. ДЕВОЈКА: Јесте ли били с татом? ПРОВОДАЏИЈА: Он све зна, то јест. Само док видите, то јест, каруце; нема такве нико у вароши.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ма те моли кукавица: Ах! немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Па нећу, кад ти купим, онда ћеш да знаш. Швапске паре су ми најслађе. Чим завршиш четири разреда, ти ћеш с татом у трговину. Још си мали за школу. Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

двосмислености: да би пред другима умањила своју несрећу (због недостојне удаје) и паказала се јаком, она је с „новим татом” помало намештено присна и помало усиљено срдачна, па на махове, као заборавивши се, пушта на вољу чулној навали из

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности