Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Провири бака кроз облак сив. „Унуче драги, био ми жив!“ На земљу Мјесец свјетло точи, пољану малу зрацима таче, а онда стаде и шири очи: неки малишан у врту плаче. Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе. Јужни ветар Зиму таче, Помрчина Горко плаче.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, како труну бедни дани наши У општој влази што и мене таче, При посртању напора и воље, Сумраку нада. Али очај наш ће Велике буне бити плодно поље, А овај трулеж неповратно
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници. Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора. Ја сам десертер, пане!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А љешник му одговори: „Отвори ме.” Пошто га отвори, букнуше из њега жестоке ријеке, те мајци пут прекидоше. Али она таче штапом у воду, вода се раздвоји на двоје: те она за њима.
Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом. Тек што којега такну, мртви оживље а коњи се у људе провргоше; па их упита:
Путујући дођу на некаку | велику ријеку и немогу пријећи, таче штапом а ријека се раздвоји, и пасаше. Идући напријед наступе на гомилу вукова, те вуци напану на њега и на вјереницу
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре. Онда се вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ево бежим кроз њу, из ње, али споро. Мање ми се ноге као у корњаче. Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро. Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Између Колашинаца и Штавичана Рујо Луковић се срете са буљугбашом и хтеде да га размине. Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и остави оружје, вјере ти! — Виђи, да ти кажем!
— А? — одговори му овај најпре збуњено па после презриво. — Шта „а“?.. Устани, устани! — осорно поп понови, па га таче искаљаном чизмом. — Устани да сједнем ја!.. Видиш ли да сам последњи гост и дужан је сваки да ми учини почаст!..
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ВАТРЕ (1956) ДВА ПРЕЛИДА И У заборав зашто рече Што непогрешном погрешком стече Кад бљутави свет с дуге стране Таче те да ти укус згране Ту птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви
сам забринути љубавник тог цвета што мами из мене сунце и празнину претвара у славуја, кад различит од света предео ме таче и претвори у прашину. Ал заборавом свет сам сачувао и чувам за сва времена од времена и праха.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ха, ха, ха!“ ВУК: А Турци? СЕЉАК: Или не хтеше, или не смеше... Ниједан се не таче ње, само је журе да иде... ВУК: Надају се потери. ГЛАВАШ: За њима сад! СЕЉАК: Чекај, Станоје!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче. Виде Порок како рог двогуби држи. И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде.
И једног дана усред игре лаке Она му разби пехар, кад га таче Најслађу кап да посрче занесен, И сад, ено га. Усред Маја јесен! И он кô кепец блуди сам и плаче.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Твоја је служба завршена! — Сунчева мајка таче женино раме. — Можеш ићи.. — од додира руке Сунчеве мајке жена осети како, наједном, постаје прозрачна и лака.
— Мицко! — узвикну дечак. — Не видим те... — И не можеш! — лагана Мицкова рука таче дечаков образ — али ја сам ту. У теби. У травама, у лишћу, жаби, звезди, зрну прашине, сунчаној зраци.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Одох натраг сама, притуљих се уз један буџак, стадох онде, једва ми нешто кан да таче у памет, те се сетих у себи штарад мени то брани животворешти крст Христов доћи к себи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ни се татко ни се па мајка слуша! Што је овој? Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... Е, како то?... Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!... — Е, — уздахну Таско —— тој си је, Јевдо, наш к’смет..
Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи! Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?... Доне, мори, Доне! Ела, испеци ни две кафе!...
— вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?... Доне, мори, Доне! Ела, испеци ни две кафе!... А газда Таче седе и поче: — Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет и присети’ се да ти кажем...
„Дрво се, викам, савија док је младо“, има селски реч. Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако. А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече; кабает!
— „Та што да му чиним? једно ми је дете, знаш како је! Купи му штифлетне а-ла-франга... А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: Исполај на Господа кад си доживемо и тој!