Употреба речи тачкица у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Мала црвенкаста, лудо храбра тачкица која се упутила некамо. Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.

братског није осећао, нити је схватао зашто би требао баш да осећа, за тај нос, те закрвављене очи, жућкасте, пуне тачкица, за целог тог великог клипана, одевеног као страшило.

Својим жутим очима, сишући палац, буљила је у таваницу, преплићући ногама. Била је упрла очи, пуне црних тачкица, у таван, и не приметивши да је пренесена из једног краја куће у други.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Све што је извежбано око природњака могло у бистрој води спазити, били су парови црних тачкица које су означавале очи животињица.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И већ се губи нада. Али онда се појави тачкица свијетла: трапамо, басамо, за њом, не марећи што обијамо стопала и што ударамо челом, о хриди; занесено, мјесечарски

Да, мој оче, мени је страно, дубоко страно свако смирење. У смирењу се лако завргне тачкица смрти као кужне клице у барском плићаку. Ништа ми није тако страно као смирена срећа смирених људи.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица « приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште,

Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица « приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

И учинио је да се у многе врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом обзнањујући да се у души поново разгорела ватра животодајна.

овој слабој светлости, јер су се облаци већ узбудили и јер је месец већ поједен, остала је од њега само једна жућкаста тачкица која ће се у следећем трену изгубити у тмини и хуку дивљег небеског вртлога. Нико није дошао на прозор.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности