Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
старији трговци гледали у њ да нису знали да њега још једнако код себе држи, храни, и негује сада већ остарела хаџика Ташана. Она ево двадесет година како не излази из куће, нити се појављује у свет.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Комад Коштана изашао је у два издања, у Београду 1902, у Карловцима 1905. Од комада Ташана објављени су само поједини чинови, који обећавају драму јаке страсти и интензивне поезије.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Обично почињу са „ташун, ташун, ташана“, по чему их и називамо „ташуњаљке“, али могу да започну и са: „Тапши, тапши, танана“.
2. ТАШУЊАЉКЕ 1 Ташун, ташун, ташана И свилена марама. Ко ташуни ’леба да, Родила му шеница И винова лозица. 2 Ташун, ташун, танана И свилена
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по улози коју има уз један други лик: њиме, наиме, хаџика Ташана искупљује свој давнашњи грех.
Још као млада и лепа удовица, у причи је хаџика Ташана згрешила са неким Маном Грком, дакле посрнула је будући да је прекорачила закон и ред.
је, очигледно, послужио за Ташанино изопштавање, заправо за њено необично прогонство по „културној вертикали”. Ташана је осуђена да навек живи „доле”, у наличју своје варошко-врањске културе.
Софка није згрешила, као Ташана у причи једнако као и у драми; нити је попут ње кажњена. И Нечиста крв није роман о греху и казни.
При томе је упропастио и судбину своје ћерке. Он није кажњен, него је, више од тога, проклет. Кажњена је хаџика Ташана у причи Парапута зато што се као удовица упустила у недопуштене односе са неким Маном, па јој је на дворење и чување
Она - у драми Ташана - после мужевљеве смрти такође не сме мењати кућни размештај предмета: све мора остати како је било док је муж, својом
Суштина забране, онако како је Ташана доживљава, своди се на то да су у просторним ограничењима (не сме се мењати место предметима међу којима се јунакиња
емоције, али је у исти мах и тешке моралне норме беспоговорно прихватала, она се на крају приповетке распаметила. Ташана, напротив, није издржала притисак наметнутих јој забрана, прекршила их је упустивши се у интимне односе с блиским
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ТАШАНА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ТАШАНА Садржај ПРВИ ЧИН 4 ДРУГИ ЧИН 27 ТРЕЋИ ЧИН 54 ЧЕТВРТИ ЧИН 68 ПЕТИ ЧИН 87 ТАШАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С
Станковић ТАШАНА Садржај ПРВИ ЧИН 4 ДРУГИ ЧИН 27 ТРЕЋИ ЧИН 54 ЧЕТВРТИ ЧИН 68 ПЕТИ ЧИН 87 ТАШАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕВАЊЕМ) ЛИЦА: МИРОН, некадашњи друг Ташанин, а сада калуђер, варошки свештеник и
момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА, богата удовица КАТА, мати Ташанина МАРА, унука Ташанина НАЗА, вођ чочека СТАНА, слушкиња Ташанина, али врста
Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама. Као свака, веома рано удата, а једнако негована, тек сада, после мужевљеве смрти, пуна сазреле
Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је то тамо? Опет чивчије?
год дођу и донесу берићет, онда да им је само што више да једу и пију, и једнако траже: »дај котличе, дај котличе«. ТАШАНА (равнодушно): Нека их. Је ли долазио ко? СТАНА Нико, снашке. ТАШАНА Ни отац? СТАНА А, он?
ТАШАНА (равнодушно): Нека их. Је ли долазио ко? СТАНА Нико, снашке. ТАШАНА Ни отац? СТАНА А, он? Био је, али са хаџи-Ристом.
Нарочито хаџи Риста. Знаш да он не пропушта, а да сваке суботе не дође, не обиђе и види тебе, децу. ТАШАНА А мајка није долазила? СТАНА Није. Није ни она. ТАШАНА Никога... СТАНА Него хајде, снашке, хајде да се обучеш.
ТАШАНА А мајка није долазила? СТАНА Није. Није ни она. ТАШАНА Никога... СТАНА Него хајде, снашке, хајде да се обучеш. Немој да си таква, и да те такву сад ко затекне.
ТАШАНА Никога... СТАНА Него хајде, снашке, хајде да се обучеш. Немој да си таква, и да те такву сад ко затекне. ТАШАНА (одбија руком): А, нека то. СТАНА (с наваљивањем, чуђењем): Како, снашке? Ред је.
Ено ја сам (показује на двориште, кујну) већ то све спремила. И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело).
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се
Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персијске свиле, — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...
Црна Ташано! Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле на окупу...
Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једнини наследник огромног имања, а сем тога, пример
— У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке Калиопа и Уранија.
(Да би се, дабогда, тако и уста душманима запушила!...) — Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још
— Што ће си чиним? К’смет! — вели Дока. — Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана. — Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана.
— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. — Несам си дошла за кафу, веће... — Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее!
— Остави тија речи!... — Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?... — Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... Мерак!... Зар дете ће да има мерак?! — Кој си је дете? — Па наше Зоне...
— За Манчу нашога! Зашто гу не давате кад се деца, ете, бегендисују? — Погле гу што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување? — Зна си цела ма’ала и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока.
— Их, их, их, леле! Каква срамота!... Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула побегуља!... ГЛАВА ТРИНАЕСТА У њој је прва верзија о догађају
Филоксера га поручала!... Зоне туј ли је? — Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана. — Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.