Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било па прошло! Што то заподиреш? — Таја кажем само... — поче кмет. — О кани се, море! — прихвати Ђилас. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Ја, ето. — И то ти он учини? – Он. — Знала сам. Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... — А шта вели таја? — Ништа.
– Он. — Знала сам. Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... — А шта вели таја? — Ништа. — Мисли ли и он да сам лопов? — Мисли. – А ти? — Ја не мислим.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић БОЖЈИ ЉУДИ Садржај И ЗАДУШНИЦА 2 ИИ МАНАСИЈЕ 5 ИИИ ЉУБА И НАЗА 7 ИВ ТАЈА 12 В МИТКА 17 ВИ БЕКЧЕ 20 ВИИ 22 ВИИИ БИЉАРИЦА 23 ИX ПАРАПУТА 25 Х ЈОВАН 27 XИ МЕНКО 28 XИИ ЦОПА 29 XИИИ
Ту Менко, Таја, Наза, Стеван, Љуба... Сви они. И, с обе стране улаза, лепо поређани. Неки умивени, закрпљени, с великим торбама,
Ко зна? И гегајући, блатњав, продужи пут једнако скупљајући се испод оне своје поњаве и масне кошуље. ИВ ТАЈА Од свих просјака он је био најлепше обучен. Као да је био неки њихов старешина, или владика им.
— Жене давав, Таја бута! — гунђао би он стењући и навлачећи на себе та одела. А остало, што не би могао да обуче, крио би по угловима те
— цвилела би она тако по читаве сате бежећи и вртећи се у ковитлац од страха. Па, само да би је Таја к себи пустио, да не би сама напољу ноћевала, она га је слушала, дворила... Све му чинила, што год је он хтео.
Чак му је и јело готовила. И тако они двоје почели су да живе мирно, лепо. Нарочито Таја, храњен и добро негован од Вејке. Било му је добро. Више није гунђао, а још мање као пре онако халапљиво јео, ждерао...
Вејка га је звала „чичом“ и увек носећи његове торбе, ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће, мрзи 1 улав — шенут, узет га да преко гробова оде до неке жене, она уместо њега оде, отрчи и
Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње. Али ипак Вејка се није надала да ће Таја толико њу, Вејку, да омрзне и отера је, да јој не дâ да спава у
Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње. Али ипак Вејка се није надала да ће Таја толико њу, Вејку, да омрзне и отера је, да јој не дâ да спава у његовој соби. Једног дана просили су...
Једног дана просили су... Таја као увек, а сад још боли, очишћен и искрпљен од Вејке, седео је у среди на првом месту.
— Па има си... — бранила је Тају од њених дарова и још више из торбе давала је Таји. Таја је све јео. Али више од варошанке, него од свога и Вејкиног. том прошење прошло. Гробље се испразнило.
Вејка, скупила торбе, увезала их и као осећајући нешто, почела с трепетом да ишчекује кад ће Таја да се дигне и по обичају као увек он и Вејка оду кући у ону, познату собицу Тајину, иза клисарнице.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ево ме већ и на обали реке Таја која са три стране обгрљава Толедо. Удишем ваздух, освежен таласима те кривудаве реке и посматрам издалека варош
Овде, на обалама Таја, додирују се, можда само још данас, два засебна света, мухамедански Исток и хришћански Запад. Онај потоњи смениће
Идем до њега. На крају ове широке улице лежи краљевски дворац, а његови перивоји спуштају се надоле, до саме обале Таја. Онамо јуре сви ови витезови на мегдан јуначки да, копљем и мачем, освоје срце своје обожаване.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Жива ми нана, не знам си, Васке. — Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! — вели Васка. — Неје, демек, Зона жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира..