Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко посрте и паде на десно колено... Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац... Само се чуло како пуца суво рпање у чести... Неколико тренутака потраја мртва тишина...
Сиромах Алекса!... Ни сањао није шта му се спрема. Наједанпут наста тајац. Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. Кмет беше озбиљан.
— Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац. Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.
—Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку... Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега. — Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...
Јеси упамтио? — Јесам, харамбашо. — Сад... сваки на своје место и... тајац!... Хајдуци се понамешташе. — Пазите!... Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!...
Хајдуци полегаше један до другога. Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. Наста тајац. Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче...
Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. Наста тајац и тишина. А, замало, све усну дубоким сном...
То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. Он саже главу и ућута. Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи... Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари. Он је питао то за овог то за оног.
— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци. Она опет ћути. — Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу. Тајац... — Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. — Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. — Шта рече, шта?
— цикну Лазар. — Отећемо је! — То нећемо моћи. — Што? — упиташе сви. — Зато што је тамо Станко. Настаде тајац... Све обамре. Крушка осети као да га неко ухвати за врат. — Станко?!... — Јесте, Станко са дружином.
Заврзан осети нешто тешко на души. Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. И наста тајац. Чуло се само суво грање како пуца под ногама. Наједаред Станко диже главу па рече: — Стој!
— рече он Заврзану. Заврзан загракта. Хајдуци се тргоше из сна. — Шта је? — Неко нас тражи — рече Станко. И наста тајац... Минути су пролазили као вечност. Станку је лупало срце... Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ИИ АГЕНТ (враћајући Протићу књижицу): Благодарим! (Обраћа се Марићу.) Ваша екселенција? (Општи тајац са извесним узбуђењем.) МАРИЋ (Један тренутак мучне борбе и савлађивања): Кога ви у ствари тражите?
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
начичкане гнездима гране, за крила кобаца, за небопарне подвиге њине, за тетребово лудовање, заверенички дрвећа тајац пред час кад ће сунце да зађе, за мозак змије камењарке, за осунчани трем гуштера, за млеко гљива, за дивљих пчела
Матавуљ, Симо - УСКОК
И он је каваљер „Светог Ђорђа“. — Шта то? — запита их кнез. Младићи и не опазише да поодавно бјеше настао тајац око њих, да их сви посматраху. Крцун одговори: — Ето, сјутра ће господин Јанко обући наше рухо.
Колико ти је сад година? — Двадесет трећа. Опет наста дуго тајац, који прекиде Стево Бајов: — А да су те по несрећи јутрос ухватили, би ли те убили?
Па потихо запијевајући додаде „Мог сокола те дивнога!“... Сви се смутише, а настаде дуг тајац. Још су се мало разговарали, па пођоше сви одједном. Онда Милица изиде из колибе и загрли Стану.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац. Стотине очију упише се у мене, пратећи нетремице сваки мој покрет.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он не види, али осећа да је тако. Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац... Све се очи обртоше к њима... Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. — Не могу да погледам!... — Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе.
Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац. — Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте.
Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац. — Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У нас уђе некакав демон искушења и љубопитства, па не знамо од узбуђења шта ћемо и куда ћемо. Настаде тајац у целој вароши. Изгледа као да је какав див изашао пред нас и метнуо прст на уста, и ми сви завезасмо.
град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се и женама, те се опет простре тајац по нашим улицама. Преседесмо цело после подне, чекајући и ништа не радећи.
његовим улицама ни једна кола, не пројаше бесна парипа гиздави поручник, не пронесе воће или бозу прљави Битољац. Тајац!...
кад се то почело ?... Одједном, као по команди, умукну оркестар, прекиде се песма, ућуташе гласови. Тајац се продужи неколико минута... — Шта ?... Не може бити !?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ма на кога си се увргâ, не било те!... Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дечак, рањен у главу, лежи, можда још жив. Поред његових ногу, тај разломљен крчаг; са чесме, вода отиче у тајац. Сима зна шта му је чинити, пробија се кроз обруч, стрпљиво, даје знак и жандарми, брзо, везују низаме.
Ослушкивао је, пролазили су векови, лева нога му је још била у чизми, није вредело: тајац је био потпун. Рига је, нагло, схватио: па то се Велестинац више не чује, одавно се већ не чује!
Свуда је био кабаст тајац, Јевремова шака се грчила око њене мишице, Јованова пламтела а ипак јој је Јеврем био ближи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Јер отуд, иза кулиса, допиру језиви, умирући, јауци раје на кољу: Јаааа-оооој... Јааа-ооооој... Ааааај... Па тајац. Као да је све једно једино ухо и све једно једино око, сви упрли поглед у Милоша, сви би да чују свако његово слово.
Ћипико, Иво - Приповетке
тмица и непрестано монотоно падање кише по калдрми и стаклима успављује их, па је у кући, за мало вријеме, прави тајац.
када изблиза угледа велики град и ступи на његову обалу, нешто јој се силно у грудима потресе, па затим у души наступи тајац. Бесвјесно корача уз Лазу према Спасојеву боравишту, у очитој стрепњи.
Прво времена утишао је маестрал и настала потпуна тишина. Овај подмукли тајац у љетњему дану не слути на добро. Антица чека, и немирна је кад сунчеве свјетлости нестаде за облаком.
кад он погледа у друштво оним својим великим испитљивим очима, с особитом радозналошћу, људи замукоше и настаде часом тајац. Али они из гомиле даве се од пригушена смеха. —Касно је, — јави се Павлова жена. —Ха, жао ти!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— А, таке!... Ете, таке је рекол тој стари пес!... Тој погани потур и торбеш!... Такец!... Настаде тајац и пометња. Призренци почеше да мере што би ваљало: бранити свога земљака или удворично одобравати овом страшном човеку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
После датог знака сви потпоручници лежу, шапћу, чисто се плаше да не поремете свечану тишину. Тајац. Наједном се у павиљону разлеже неко урликање, кавликање, лајање. Сви скачу, окрећу се. У павиљон увео неко кучку.
Ватрени језици су сукљали, да су непријатељски ровови претворени у ужарено огњиште. Наједном тајац... Било је тачно шест часова. С напрегнутом пажњом посматрамо... Дах нам је застао од мучне страве и тешког ишчекивања.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ограшја ћуте. Тајац пољем гази. Белбужд! Чујеш ли, то се мртви буде, Челичном речи да славе и суде?... А Поколење Сунца с гора слази.
6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије. То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност сања.
Ћипико, Иво - Пауци
Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскврнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета.
—А је л' те, оно није зелено, како га описују неки странци? — Не, оно је као и дуга свакојаких боја. Настаде тајац. Иво криомице завириваше у њене плаве очи... Сунце бјеше поскочило.
„Мрсе” га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: — Лако је за њ!... Да би онако за очеву вам душу!... Настаде тајац.
И онда завлада мртви тајац. Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к'о најутјешљивија далека музика,
Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут... Фала богу! — И старац се замисли. Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...
Иво устрне и збуни се. — Ко зна? ... Далеко је! — одговори једва чујно... — Далеко?! — шану дјевојка. И наста тајац. Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета...
У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка... А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свађа препуњена простачким псовкама, претвори се, на послетку, у дивљачку тучу, проли се и крв. „Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува.
Сусед Кеплеров, плавокоса људескара, - чини ми се да су ми га претставили као сликара - прекиде одједном тајац, који је настао после Тихових речи. „Боже благи!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Обојица имамо доста крајева! — Престани шалити се. Болесна сам. — Настаде тајац. Срба тихо дође до кревета, и поче, гласом из једног сасвим новог регистра: — Нано, да седнем ту.
— Настаде, као увек у такве часове, тајац. Госпа Нола поцрвене нагло, обриса зној с чела, дохвати чашу воде и рашири прозор широм. — Дакле опет новац!