Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
цар Александер, да га целивамо и на њему се закунемо да се не издајемо, и да ће нам он помоћи скоро; но они да то сви таје, да не би Турци дознали; а ми ћемо сви да вичемо: да смо царева раја, и да ћемо данак давати, а да ћемо зле Турке и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И у чистој вери, празноверја; да је Љубав себичнија него наше злоће; И колико лажи наше сузе таје, И мрачних завера замукле самоће. Тако ослобођен и себе и других, Гледам како пада и последња уза...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ма да је била већ стара, усахла, ипак је била некако мека и са још добрим прсима и лицем. Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње.
Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома! — Напослетку понудила Вејка Тају кад је видела да је сунце већ зашло и мрак почео да пада.
Лепше му и укусније готовила, намештала... све по варошки. Али после варошанка као да се брзо засити Таје и одједном га остави.
А после од тога се она напије. Па, кад дође код Таје не само што му не да ништа, већ га тера од себе, изгура из његове собе те он мора напољу да ноћи... А често и бије га.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
подсмене, сити и зазлорадује, — знало се: да они, од увек, што, год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје. Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
љуби своју тугу Срце раздерано; Не зна њихне осећаје, Њихне уздисаје, И шта зборе, шта говоре, Шта ли свету таје. Ој, песници, стари друзи, Што срца имате, Насмејте се на ту љубав, Коју не схватате!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ступа, Даћу мојој ја свирјели ударења тупа, Да се слажу, нек' осјети, с пљесканијем волна, И да душа ту нечија љубвом таје болна.
Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Да ли тугу таје За вечним сунцем које им се скрива, Или се на дну њином борба збива, А врх њих само зимске звезде сјаје?
у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ћуте и таје таласи како се и када дечак попео на леђа сребрне рибе. Не одају тајну ни ветар, ни галебови. А ипак, не престаје да
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра која се уз ту песму играла, — а таје песма: Игра оро код гробљиште. и у оро Катаринке, а до њума млад наредник, леле, туго, млад наредник...