Употреба речи тајио у књижевним делима


Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

- Ти си га, пречасни оче, лично познавао?“ „Врло добро. Слаткоречив, а препреден. Био је родом са Крита, али је то тајио, знајући да су Крићани код нас на рђавом гласу. Зато се звао Трапезунциус.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. Растадоше се као најбољи пријатељи. Ђурица је имао пуне руке посла.

Ћипико, Иво - Пауци

да се отмем ... Једнако ум ме к теби носи!... Хтједох ићи кући, жени, знаш... Али, ето, што бих тајио, потражих тебе... И нађох те. —Било са срећом! ... А што ћу ти ја?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности