Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој шапућеш Неку слатку тајницу, Колико се у теби Б’јелих лица опрало! Колико се над тобом Љупких р’јечи казало! Колико ли крај тебе Усана целивало!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли ти унапред знаш, ако си свемогућ, шта ћу рећи, водиш ли ми мисао, могу ли ипак скрити од тебе неку своју малу тајницу, нешто као неку сићушну погану помисао, тек толико да и ја имам нешто своје, да се промучиш одгонетајући Прохора, да