Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ми смо у сатрулим поњавама, угушени смрадом, врућица нас испија, бунило нам брка мисли. Смрт се цери, тајновита и окрутна, омамљива као дубок сан. Гледам ове људе како се престрављено и панично с њом суочавају.
су уз пут пошламиле по камењарима жежене сунчеве пецке, врцаве искрице с отрулих пањева у дубоким мрачним шумама, сва тајновита светлуцања са биља, буба, камења, воде и вијугајући одасвуд као шарке догмизале овде и избљувале то зрневље, окамењена