Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
На том путу наше слово бледи, наша нит се тањи, селимо се у кртице и мраве! С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати. Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
МОЛИТВА 67 ПИЕТА 69 ПИСМО 70 СЛОВО О СЛОВУ 72 МОРЕ 74 ДОДАТАК 78 ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене
слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од близине сунца: Већ годинама у синкопи снимо, А наша љубав стари као вино.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Те прве, снажне и напорне молитве делују као да покушавам да дељем пејзаж. Брда сплашњавају, море се тањи, облаци постају лаки. Међутим, комад меса, мој сусед у овој пећини, постаје велик као брдо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Прва је попила, пак је говорила: “Имам сеју младу и прељу и ткаљу, Откаће ми ваћов и тањи и лепши.“ Друга је попила, пак је говорила: “Имам брата млада добра кујунџију, Сковаће ми прстен и већи и лепши.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, постоји и лучко поглаварство на свету. Пајвани сад већ јуре у дубину, дебели, па тањи, па најтањи, по неком чудном реду. Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Добро је рекао, богами!“ умијеша се сердар, смијући се. „Е, те ја једи од онога. Шта ћеш! Свако јутро бјех тањи у пасу, док не побјегох!“ „А, а, то је било на јави, а не у сну“, прихвати с мјеста медик...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко ти о злу мислио, лонце ти крпио, црњи од лонца, тањи од конца, кроз чибук ти се провлачио, а на лули ноге прекрстио, па му и ту дуго и широко било!
Нити изаш’о из лугова нити ишћерао дугова. Ако би по несрећи рупио: тањи од конца, црњи од лонца; кроз камиш се привлачио, у лули ноге прекршћô, зими се смрзô, љети се раскравио!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви су наши вратови напред повијени. И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У тај мах, у њему су се сукобиле све жеље и осетио је како му надолазе дамари, а кожа се тањи, а крв тутњи као непојамно крдо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ти поједини делови круне, а нарочито њени ловорови листићи, беху неједнаки, неправилни, увијени, изрезуцкани, час тањи, час дебљи, па је било тешко да се премере.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бесциљна носталгија што изнурава и тањи крв попут неке душевне леукемије. А ако смо мало крупнији формат, чак Wелтсцхмерз. Ето, то је наше!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао
обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи. Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Реч „последњу”, пресече као нож и охлади. Језа. Сви закопчали капуте и дошли тањи, и танки као сенке. Павле и Владимир седоше за клавир. Две виолине, две тамбуре, брач.
Дукати дебели, па танки, па још тањи, као млада брезова кожица бледозеленкастожути. Било је углављено, или бар од старца замишљено: чим стари умре, и хумка
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Малишана је све јаче обухватала туга. Осети како од ње бива све прозирнији, све тањи, као ветар лак и хитар. А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи!
»Да ми јединца сина спасе!« упорношћу траве ухвати се она за живот малишана, не дозвољавајући Смрти да прекине кончић тањи од паучине.
Блага ниси ни имала. Више ни лепоте немаш. Ко би за тебе у погибељ пошао? — рече Смрт, али је мајка и не чу. Све тањи бивао је измучени дах детета. Мора му наћи лека.
су се и изнова зелениле трске, пробадао звоник широко небо над равницом, дечаци постајали бркати, строги очеви, а све тањи, све сребрнастији бивао старац, све тиша песма звона. А онда свану и јутро у којем звоно остаде немо.
БРЕГ СВЕТЛОСТИ На врху Стаклене Куле дечак, и сам као од стакла начињен, болује, тањи се, нестаје као коцка шећера бачена у чашу воде, а нико да пронађе његову бољку.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.