Употреба речи тањирић у књижевним делима


Станковић, Борисав - ТАШАНА

Узми, једи. Мораш, дедо. Ево чак сам и земљани тањирић наредила да се купи. Исти онакав какав смо имали некада, као деца.

Мораш, дедо. Ево чак сам и земљани тањирић наредила да се купи. Исти онакав какав смо имали некада, као деца. (Узима тањирић и подноси га Мирону): Гле, исти је, прост, од земље, чак сам га мало и окрњила, разбила, да би био онакав.

Знаш, кад ти не можеш у рукама вруће бубреге да држиш, а ја трчећи да што пре донесем тањирић, док ти бубреге не бациш, ударим га о врата кућна и начнем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Жупанија га за то одликовала медаљом. Беше то нека тешка емаљирана плоча, читав тањирић. Гос-Тоша је као мало навијао да оду да захвале лично и он и жена. Госпа Нола је оклевала.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта још? Гладан је био дечак, па рече: — Почињемо, Принцезо! Видиш ли како си бледа? И, гле чуда! Поче да се празни тањирић. Разрогаћи дечак очи, и виде: прекопута од њега седи девојчица танка и ломна као пузавица.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности