Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
44 Магарац у лавовој кожи Магарцу се досади твар носити. Нађе негде лавову кожу, замота се у њу и пође плашити све што пред њега изиђе; узнемири и растера сву питому
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Над софром земље уздигло се подне, а доле стоје убоји му с лица; с брегóва слази Сретење Госпóдње, те твар је свака дрхтај Богопримца.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И завапи горко она Пред светињом Божјег трона: „О Господе, који храниш Сваку живу земску твар, Који слабе од зла браниш Као вечни, славни цар. Усрећи ми чедо моје По доброти воље Твоје”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело згар Дува дух куд-хоће невидљив и тражи своју ствар 2 Да ли
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину: али га је творац украсио, велику му књигу отворио, да твар слави творца и блаженство ал' да човјек на ње листу чита ништавило прекомјерно своје?
С точке сваке погледај човјека, како хоћеш суди о човјеку - тајна чојку човјек је највиша. Твар је творца човјек изабрана!
огледа у пучину нашу; дан ти свјетлост круне показује, ноћ порфире твоје таинствене, непоњатна чудества дивотах; твар ти слаба дјела не постиже, само што се тобом восхићава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ти ћеш бити цар међу свима мојим твар̓ма, — рекао је он човјеку — бићеш млад, здрав, лијеп, јак, уман, и живјећеш само тридесет година!
док је човјек у својим годинама, од рођења до тридесете, он је млад, здрав, лијеп, јак, управо он је цар свим божјим твар̓ма на земљи.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
По мојој сенци да мере смираје и свитања на тргу. ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Жаром затамни у предвечерје твар, и очи: блуду ли, пагуби на руб ил’ скрушењу. Исполин анђео силовито над крововима затруби.
И за кап само, и за кап, неизречје ово у реч, смаком потопило би створа, смаком твар. о мируј, мируј. Шапата неспокоју овом, вапаја не. ИИИ Знам, по стрелицом је таме, те и у камену раздани.
Дневи своје замрачим, блесне видело Бога. 2 У тишину се облачим, тајном проговара твар. Пепео ветри ме веју, остане жар. 3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут.
И осетих на души слој заборава сив, прахом кад време поспе затурену твар. 2 И видех, у родном крају, присојем на зелен-брегу, где леска листава и дрен, првенце ђурђевке бела рука
3 Зебња је овде, ослушкују се створ и твар: у камен заспати јавом, ил’ будно сном потећи на веке. 4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се твар творца ми, да како су му руке створиле ме и саздале, тако пак ја, неблагодаран, од силовите му руке да не ископним ка
ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана! Сва твар прозелењује, те пупча и гоји се.
Заштоно руке су вам ваше до лаката крваве и прегршти пуне с крвљу... БОГ ПРОСЈАК Земља, море и сва твар мени ради и служи ми у покорности, а ти исто један дивљаш и бацакаш се од мене, о човече, те си студен, обесан и
СТВАРАЊЕ СВЕТА Прваго дна започе Бог твар састаљати. И учини прво горње небо несвиђено од нас, не ово што га ми гледамо, него друго сврх овога слабо кано стреху