Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
свјетје Весељат сја в својем цвјетје И цвјетајут веја изнова; Солнце лучи простирајет И всја твари оживљајет, Жизни твареј јест основа.
всја согласно Невидимаго всјех творца; Овци блејат своју радост, Восхваљајут божју благост, Славјат твареј животдавца.
В средје твареј неишчислених Љубве сластију тољ блажених! Једин аз сам пребивају С полним серцем тјашкој туги, Цвјетним путем унивају,