Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ја ти од све|га срца добро желим, како теби тако и твојим прасићем.” „Хвала ти лепо”, — одговори крмача — „на твом доброжеланију; али како сам се ја и додад прасила без ничије помоћи, тако ћу и сад и унапредак; и ако ми управ добро
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Али твој телевизор одлучно тврди да је твој тањир пун: на ТВ-екрану, крунисана першуном и кромпиром, у твом тањиру царује говедина!
Камен темељац дао си нам у шаке, ал не дигосмо бедем насупрот сили! На Твом смо гробу оставили штаке, ал не стигосмо куд смо наумили!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нуто! — Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене... СНОВИ Вај! како то боли рећи једно збогом!
КРАЈ Хоћу у твом срцу, после тамних јада, Да оставим једну носталгију дугу: Па све када прође, да се сећаш тада Са болом на срећу, с
И кад ови дани за свагда прохује, И кад опет хтеднеш чути моје име, Хоћу да се оно у твом срцу чује Кô шапат пољупца и уздисај риме. САТИ Како брзо живим! Како сати дуги Пролазе, кô беле птице.
Свеједно љубиш ли другог или мене: Ти љубиш невино као цвет што цвета. Љубав би ти моја била заточење, У твом безграничном, граница и мета; Таква, вечна жено, кроз живот и мрење У слави инстинкта ти си само света.
На твом тамном мору лепоте и коби, Цело моје биће то је трепет сене; О љубљена жено, силнија од мене — Ти струјиш кроз моје
Остале су страшне речи неречене, Само твоје очи, мирне као тмина, Оне су гледале и слушале мене; Мој бол на твом уху певаше тишина. Каква химна срца, та реч неречена! Та реч што не позна беспућа ни блудње!
Орли од бисера леже по твом скуту, Крсти по стихару, и сафири вратом; Мирисе Истока остављаш по путу; Твога коња воде поткована златом.
А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу! Чиста Божја капљо из заветне чаше, Свето наше слово
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“ — Седи, богати, да се мало разговарамо. Жељна сам те. Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!
Или сам ја кукавица или си ти паметан и сувише. Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму. Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек живи резон!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— пита је понизно Јула. — Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида, па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: »Отвори се, земљо, па ме прогутај!« а ти к’о да ништа није ни било!
— вели љутито поп Ћира. — Та... сад и ја мислим да је већ крајње време да и ти к’о отац... а не била ја на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ... — Но, доста, доста! Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити!
Чујеш, Ћиро... и бркове доле! И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина владике да га баш онај његов — како се ђавола зове —, но та онај
Баш он, и нико други! А ја би’, да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села прекопута од њега, ево овако, Ћиро — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и
— Каква екселенција!.. Какав владика! Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!... Ћиро! Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири веселенска патријарка и петога
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тамо, оно што је напросио, раздаје сељацима грдећи и њих, сељаке. — На, бре... на, сељо... Узми, једи... у твом веку овако што убаво, месено, ниси изео... и никад нећеш да изедеш... Једи, сељо...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
је тањир, са обе стране може се јести, дакле не верујем му; јер то није ни лепо, окренути леђа, а сад опет мужу твом досађује. Кад то Мица изрече, настаде кратка почивка; Алка се смеши па одгонетне: — Јест, право кажеш, Мицо.
Сад да могу, рашчупала бих га! — Није ми сад до тога, већ може ми наудити, зна моје тајне; и у твом процесу може шкодити. Морам се с Бабоњом састати да се ствар на зло не преокрене.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
да се увериш колико тек сад знам бити нежна и слатка и страсна, да загрлиш опет твоју милу малу па да умре на твом срцу, да разбијеш све њене опаке и ружне сумње, да отераш суморне слике што је вампирски даве, да пијеш све њене дражи
Црњански, Милош - Сеобе 2
Број, дебели, број – колико нас је сахрањено? Можеш ли да ми кажеш главе дечице наше, поклане, које нико у твом хришћанству није оплакао, а којима би могао на начиниш пут, да се бели, од Вијене до Стамбола?
Теодосије - ЖИТИЈА
премудрости водитеља и благоумља податеља, да нам подари капљу благодатнога знања у Духу светом, како бисмо према твом очекивању достојну реч уприличити могли.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Волела бих ти то сама да одлучиш. СПАСОЈЕ: Одиста, Вукице, кад ће то већ теби припасти, боље је нека је по твом укусу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Говорио сам јој још и о рибизлама преко! — Не лажи! Говорио си јој о свом новом роману, о другу директору твом очуху и о још, понечем! — попела се на скелу и легла, али је и даље одбијала да ме гледа.
- И ти се ниси обесио? - било је све што ми је рекао кад смо се срели. - На твом месту ја бих већ висио на некој грани!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао! Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио.
— Је ли тајна? Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. — Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. — Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
За три месеца променила си седам кревета. У туђим купатилима хватала се плесан по умиваоницима. Нечија коса у твом чешљу. Дама у раствореној чипканој хаљини предложила ти је да спавате заједно.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Само да има друго име! Лазар, мамо, то не могу никако да трпим. МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине. ТЕТКА: Мени мој каже „бабо,“ а ја њега „Мило“, па добро.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сам претисњела, Наместо тебе пољупце је пио, Од љубави га мал' нисам угризњела, Опрости, драги, да је љуб'ви жар Твом дарку таки нанесао квар.“ 14.
Тебека дивна одонуд нестаде, А мајка мене твом злотвору даде! Ти знаш да беше против моје воље. Не глај ме тако, ох уби ме боље!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јок, јок, зовите ви оне којима треба поука како се ваља тући. — Ено га, де! А шта ти је то на томе твом овну? — Споменица. — Каква споменица? — Моја, чија ће друга бити. — Па добро, брате, зашто тако, а?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Е, ти то не треба да знаш. Него хајде пробуди тету. — Добро, добро. А смем ли и ја тамо, међу вас, да дођем? — У твом је двору, па можеш! И одоше из баште у двориште. Учас почеше долазити и остале из цела комшилука.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Паучином си сапет у крили', гмизави паук по теби мили, шеће се по твом срцу стрвену, сиса ти плаву крв и црвену, а ти зар живиш, зар очекиваш?
У заносу и у жару, ја подиђох твом удару, у жестоком, у загрлу, грудима те дигох, врлу — обамрлу. Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од удара, од очију,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она и њен син пођоше напоље, а он их замоли да положе што магарцу. — Јест, сада ћу се бринути и о твом магарцу! Нема сијена! — осјече се она, па изађе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Да купим девојки аљину. МАКСИМ: То неће бити данас! СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем.
КУЗМАН: Фала, комшо, на твом пријатељству; али, опет, не желим да ми место покажеш. Знаш, новац је ђаво. ДАМЈАН: Иди, молим те, сад ћу ја о теби,
НЕША: Ти остави друге, нека чине како оћеду, а ти по твом обичају. СТАНИЈА: Јес’ да кажу твоји гости: каква је то матора! Пи!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!... Зашто, пиле моје, то чиниш?... С отим можеш твом здрављу шкодити. СУЛТАНА (окрене се нагло): Да цркнем, да ме враг однесе, кад немам среће!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Дечији су. Секунде дуге као часови. У недреманом оку камере Још један снимак. Помак намере Осмех на лицу твом, у безобрису. (21.
А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон. А лето бројим педесет и пето, У чилењ
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Нек перје петла краси твој дом, кокош нек седи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која.
Куд ћеш сада?“ Тако га лија на конак свраћа, а јеж се брани и одвраћа: „Захваљујем се позиву твом, ал ми је дражи мој скромни дом!“ „Остани, куме“ — лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ево учитељице, видим, па она тражи ђаке... — Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник. Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Је л’ ти жао, жалосна ти мајка? Кад ти сјутра испред двора прођем, И проведем кићене сватове, На твом коњу и на твом каваду, И под твојим злаћеним прстеном, — Ти ћеш, драги, стати па гледати.
Је л’ ти жао, жалосна ти мајка? Кад ти сјутра испред двора прођем, И проведем кићене сватове, На твом коњу и на твом каваду, И под твојим злаћеним прстеном, — Ти ћеш, драги, стати па гледати.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Хајде, зликовче, усуди се да моје тело, заветовано твом честитом и оклеветаном брату, дотакнеш својим развратним рукама! Усуди се! Овај ће ти челик пробости блудне груди!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Проклето што цвета у висине. Ми смо за смрт! ТРАГ Желим: да после снова не остане траг мој на твом телу. Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ... путева засутих лишћем свелим са јабланова.
Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . . Кад се облаци роје...
О колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу... О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз
На Ловћену је срамота и стид. На твом лицу лукави братски сјај. Не треба нам твој поздрав и уздисај. Зар рука да диже против речи свете, што жељаше свилу,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, ко да растури, је л' ја? СРЕТА: Па јес', пошаљи по твом шегрту по дућанима. ЈЕВРЕМ: Ама, зар ја? Е, то, нећу! СРЕТА: Како нећеш? ЈЕВРЕМ: Па... овај...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам? Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? — А-ја! — вели Максим.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОНОСНА ПЕСМА Безбројне су очи по твом стасу пале Ко уморна јата на поморску лађу, И, све очаране, за тренутак стале Да на теби одмор и лепоту нађу.
Хтео бих једну ноћ венчано белу, Провидну, светлу, сву у месечини, Да неземаљски изглед дâ твом телу, И свакој ствари, и да ми се чини.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
С главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Земља дала, да ти помаже господ Бог и свети данашњи год! Дао ти Бог велико стадо и благо и оно што је твом срцу драго: и волове витороге, јаворове јармове, кестенове заворњове, босиљкове ђулове, јаке воке и упутне тежаке; те
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Мир божаствени нека ти буде, мир и дому твом божаственом, мир и свима који работају дому Светога Симеона, мир и свим игуманима заједничарима твојим, и поклоњење им
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ех, кад бих ја био њен, на твом месту! Али, шта и мени, код мојих снашка, фали? Моје место још боље, још лепше. Ја бар нисам жељан, не трпим, не мучим
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
не знам шта ћу му одговорити, по неколиком мучању, опет би почео с већим усердијем говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао
Свештенство да ти узму — и тако кажеш да у твом отечеству не примају те за попа, јербо си се у Црној Гори запопио. Шта ће ти друго узети ван да те раскалуђере?
велике ђачине, који баш спрама мене седне; попослуша неколико наш разговор, пак онда окрене реч к мени, говорећи: „По твом изговору чини ми се да си ти шизматик.
„Кад се ти будеш женио“, реку му, „на твом весељу путнике и госте вежи, а не у нашој кући и о нашем весељу! И тако ти га истерају из куће и авлије, а мени реку
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А ти, боже, тако, све на Толу Дачића: и сиротињу и болест. Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш. Јалов је као црн јасен.
“ Нико не може посумњати да је од моје руке.“ „Још ми се не напушта јазбина у твом подруму.“ „Некад ја с тобом нисам морао много речи да трошим на овакве ствари.“ Устао је. „Све се сада утулило.
Тако стара, а лажеш“... „Дете има само мајку. И Бог је туђе посинио“, приближила јој се и шапнула: „Да сам на твом месту... Што? Немој да дрхтиш, о животу се ради. То, ћерко, није грех.
— Шта тражиш? — угледа Ђорђа, како још увек седи на степеницама, и настави да јаше према њему. — Твом унуку неће да се позна ако мени дате неколико ари од великог шљивика.
Твоји, твоји, сине! Бог је тако одредио. Баћићева ливада је до наше њиве. И њу ћемо да узмемо. И они твом тати дугују. Притегнуће их нешто, па ће морати да ми је уступе. Платићу им колико је право.
Ја, који сам се за живота најмање бавио тражењем правде између Морава, хоћу само да исправим грешку у твом презимену. Истине ради, и да свако буде на свом месту. И зато што у твом богатству стоји забоден и мој нож.
Истине ради, и да свако буде на свом месту. И зато што у твом богатству стоји забоден и мој нож. Одмах ћу да ти кажем. Твоје презиме, наследниче Адаме, јесте Дачић.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге, И ти беше само сен нечије сене... Ј.
да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу више грешит' се о Тебе: По твом ћу путу ићи чврстом ногом, Заборавити на самога себе!“ В.
Попа, Васко - КОРА
мору бих спавао У зенице ти роним На плочнику бих цветао У ходу ти леје цртам На небу бих се будио У смеху твом лежај спремам Играо бих невидљив У срце ти се затварам Тишини бих те отео У песму те облачим 18 Дан ти богат у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пакуј се, па брзо на пут. Мислим да ћу ти у свему попустити: путоваћемо по оном твом плану, ићи ћемо куд год ти хоћеш, остаћемо колико ти будеш хтела.
“ Па јури воз, пресеца оне рајске пределе и пролазимо кроз дивне вароши. А ти искривила главицу, у оном твом путничком шеширићу са велом ја уживам да те видим са тим велом и тако те нај више волим, и сваки час ме питаш: „Је ли,
А ти, молим те, запали, ето тако, цигарету; и још нешто: не прекидај ме, болан, по твом обичају, све док не испричам до краја.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Еине wундербаре цавата! Иван се потрудио да прецизније формулира своју импресију. — Што ми се највише свиђа у твом свирању, то је да у њему има нешто засићено ароматично, рекао бих, један мали „штих” циганскога, у најбољем смислу те
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Знам шта мислиш, синко. То не може. Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде. После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и
— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. — Је ли доста? — О-хој !
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета. Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз
И док стара поноћ носи моје дане, И док ланац мука стеже и окива, Бол, падања и потреси да саране — Моја глава на твом крилу нек почива.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Прими молитву његову. Он лије сузе на твом гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети.
Прими молитву његову. Он лије сузе на твом гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ — Е па хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја; На твом дару алеми су Скупа зноја. Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија: Онде ће ти руку стиснут’ Текелија.
Теби цвеће није цвало Кâ што није ни твом другу. Да ли прашташ овом свету Вашу муку, вашу тугу? Над слабачким твојим телом Анђô смрти давно с’ врзô; Ћури
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) Море, имаш ли ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена? Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио? ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Док с мртвог оца скидам наслеђено лице Ватром се звери и звезде причесте. Чиста реч која каже себе маном Избеже твом бићу, али упозна зору; Доврши ти небо у неисказаном, Да ти име чезну острва у мору. Да уместо мене пати, песме ето!
Звездама смо потписали превару Невидљиве ноћи, тим црње. Упамти Тај пад у живот ко доказ твом жару. Кад мастило сазре у крв, сви ће знати Да исто је певати и умирати. Мудрости, јачи ће први посустати!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ено видим раздрагану Једну милу птицу малу, — Све то видим у твом оку, Кâ у неком огледалу. Ту је сунце, села, цркве, Ту су врти пуни цвета, — Ту ја гледам, ту ја гледам, Не
ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се причу гласак: „Шта ми ради моја Смиљка?“ Твоја Смиљка, сиротанка, Још не
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сад можете бити вољно. Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос? — Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило. Увече смо дошли сви у заказано време.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ни подобна твом лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни
Теби сам помаже небесна воља, И сад ти се показује судбина боља, Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Востани, Сербије!
се смејеш ти, смеје се; тужиш ли Ти, и он ће, верност сваку обећава Уст’ма, серцем не мисли Тако, нег’ се радује злу Твом.
Суза засја у твом оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог; Рећи ништа ти не могох, Жалост нема речи млого, Питај само срца твог.
Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла. Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице.
да га чуваш и носиш у свет; И што сачувано видит желим и унуку дати, Дајем га теби, да га унуку моме предаш, Теби и твом равно изврсном пентаметру брату; Што понесете вас два, до неба то се диже. 1857.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад ћемо се срести. Далеко, бескрајно Биће наше душе тога боног часа. Тад ћеш осетити како се таласа У твом срцу љубав спржена очајно И моје ћеш око које слава греје Осетити како поносно се смеје.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Рекох, ако те као човека замолим... ЖИКА: Е, мој брате, ти мислиш то тако, да ме замолиш. Је л' тако радиш ти у твом дућану? Дође неко па каже: „Дошао сам, газда-Миладине, да те замолим да ми даш оку кафе!” А ти му даш, је ли?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Господе, да ми је душа пуна опачине, срце ми је тако често натопљено чемером! Волим ли ја своје ближње по твом науку? Следим ли те? Питам те да ли и поред тога моје речи допиру до твога слуха? Има ли наде за мене?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом. У тавно зеленом сâду мирише травица мека, И небо над нама шири звездани вео свој Не бој се евнуха, јагње.
Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи... И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу том, У коме почива живот минулих векова давно, И тријумф
“ „Три недеље? Даћу, ето, Ал' нека је као свето: Не будеш ли спреман, знај, Твом животу биће крај!“ И смућен се абат диже, И у Кембриџ тужан стиже, И предузе дале пут И у Оксфорт стиже љут.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
оцу: — Мама ми је све казала; није то за мене ништа страшно; татице, мораш одмах да се вратиш у Лондон, твојој кући и твом послу, који без тебе не напредује добро.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Искаљујем се ево по твом телу, Ударајући га бесомучно по лицу Избијам једну љубичасту варницу; А ту мишицу белу, И обливену крвљу и
дотичући га се, лежи му твоја рука на рамену, он је још увек узбуђен и болан, али га бескрајна нежност обузима према твом пријатељству - не осећа се више напуштеним.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од тебе ништа милије ми није! Ноћу и дању теби душа хрли; Сврх тебе кружи, цјелива те, грли, И на твом валу сунча се и грије.
Да сам ја славуј птица, До твојих прхнô бих страна Па бих ти ноћу слатко Певао песме с грана. Да сам ја бена*, твом срцу Одмах бих слетио доле; Та ти све бене волиш, и видаш бенасте боле.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се цери Стриц. — Их, да сам на твом мјесту, ја више не бих учитељу у руке. — Богме и нећу! — плану пргави Мачак. — Па куда онда мислиш?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ Дубину велика велику дубина зове У широком твом гласу. (Из Псалама) Ја и тебе наричем бездном. А и сам себе називљем бездном.
облаци закриваш, ти, ето, недотакнути свете, светом се кано с хаљином одевајући, а ето сад војаци преотимљу се о твом овом земљанском руху, и за твој хитон бацају коцку, когано сам ја са својим ручицами сама опрела и изаткала, јаох,
Кажи ми, ако ти што зло приспи и потреба буде теби, твом ли детету, и само у по ноћи, вечер, зором ли у најбољем спавању, у које но доби, ти твога оца не би послушао?
Девојка Што је хвајде ту теби много и зановетати кад ја ти велим јер не верујем томе таквом твом указу неосвестноме. Видим шта рад си ту дошао са шегом обружити царско и девојачко поштење.