Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „Те тако ти право делиш”, — рече му онај — „од толиког блага мени, брату твоме, само једну пијастру?” — „Бре, узми, пак јошт ни пискац!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док ме је џелат у конопце плео шта сам то у твоме сјају разумео, па ћутим пред људима што ме хлебом госте и пред судијама спремним да опросте?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Ми кнезови у цареву и твоме измету (послу) ноге до колена а руке до лаката. Па кад ћемо по царевим чаршијама од зулумћара гинути, то подносити
војске, а ми ћемо сви ићи, ми смо били толико година у Видину, и знамо како се лако узети може, ми ћемо га узети и твоме сину предати, а с тиме ти ћеш цару услугу учинити, да и тебе и нас боље помилује”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори: Ходи к нама! Сладак је живот у дому твоме!... Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!... Ходи к нама! Све ће бити што ти душа зажели.
— Кажи Маринку нека дође. Маринко уђе, говорећи још с врата: — Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија... А мало сам пијно и ракијице... — Ако, ако, Маринко!... Ти си мој, ако!...
— Хвала ти, Јелице!... Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!... Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!... А ти...
Онда се опет окрете Станку: — Дакле, ти си Станко?... О, брате, лома си начинио! С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...
Онда поче говорити о Лазаревој кривици: — Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!... Мислиш марио би он!... Он би пустио Станка да чини што му душа жели. Још би рекао: „Марим ја!
Иван и Маринко окаменили се на месту. Станко погледа Маринка, па му рече: — Помози твоме Крушки, вежи га!... И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. — Боље стегни! Маринко притеже.
— Ја сад с тобом хоћу да говорим!... Упамти, Иване! И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! Иван завеза. Он је видео пред собом разљућена риса.
Збогом!... А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. — Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом. Заврзан се правдао друговима.
Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. Станко баци капу увис. — Господе!... Хвала ти на твоме дару!... Ногићу!... Ево ти чете!... Води нас све куда ти душа жели... — А ... јок!...
Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... — А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. — Сад... побеснили!... Сад се спремају да јурну...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа. Док у твоме врту дан очајно тиња; У тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња, А у теби хује риме моје
пратњу на друму; И мој траг на песку, и мој сен на зиду; И као што љубав зрачи једном уму, Да свирепа мржња светли твоме виду.
Ти љубичицу појиш у шуми скровиту. И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ти знаш мене. Твој верни Побратим В ПИСМО Н .... Не знам којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. док се пољубите, видећете да се ја не варам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!... Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели — а камол’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Истина је, јесам. — Не стидиш се? — Не. — Је л' ти познато да се батерија последњих дана отворено подсмева твоме кукавичлуку? — Може бити? — Па? Христић се трже и пође да га ухвати за руку, али га Јуришић одгурну.
А њој, кад чујеш где је, пошљи конопац да се обеси. И ти твоме тамбурашу, и ја ћу мојој снаји. Сви нек' се обесе. А после су умукли, јер је пут био дуг, а на станицама се бескрајно
У истом тренутку жена с човеком испод руке нађоше се пред њим. — Змијо, грмну Јуришић кад је угледа, ту у твоме срцу, ту у сред твога срца налази се мој кључ. Кључ! Кључ тај, дај ми га!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ето ти, дугоњо, твоје у твоју Росију преселеније. На твоме се преселенију свршило, у ариште. Аха! Аха!“ Павле им онда, кад стаде на земљу, рече да му ништа није, да је мало
Теодосије - ЖИТИЈА
због њега, и о писму ипарха светогорском проту, па рече: — Послани су и људи да те предаду нама и да те вратимо твоме господину оцу.
А он: — Не, господару мој, не почињи такве молбе ка мени, твоме рабу, што ми није лако учинити. .Јер владар мој, Твој отац, сматрајући ме за верна послао ме је ради овога.
Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме. Зато те молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен
се због мене, сине вазљубљени, него се радуј и весели, јер ево по молби твојој јавио ти је Бог о мени, родитељу твоме. И овом славом коју на мени пресветлу видиш обогати ме сведобри пребогати Бог.
и као што си на небесима пред анђелима слузи твоме, оцу мојему, милост твоју подарио, прославићеш га чудесно, Господе, и на земљи пред људима, да и ја, недостојни слуга
Ко је кадар да опише силе твоје, или ко ће стићи да искаже твоју милост? Слава твоме милосрђу, слава твојој доброти према нама, за све, доори Господе, слава ти!
Ко да се не диви твоме великом милосрђу? Слава теби, Боже, слава теби!“ Пришавши светоме гробу свога преподобног оца, и грлећи га целиваше, и
Или да ми не рече Авраам, или још тачније — Бог Авраамов: „Добра си твоја у животу твоме примио“. Сећаше се и првога свога распетога живота у Светој Гори, ропскога служења са смерношћу, младићкога страдања,
И молитвом светога спасе се болни, и наједанпут се исцели. Господе Боже мој, славим те и опевам име твоје, дивим се твоме великом човекољубљу и брзоме мило срђу, јер си дивна дела са светима својима учинио и чиниш!
се краљу и на спасење његово јави се, да се није нимало нашло да му даду: — И не само — рече — архиепископу него ни твоме Краљевству немамо више шта да донесемо! Краљ се ражалости што није имао да да што је свети молио.
човекољупче, слава теби, премилосрдни, слава теби, благопослушљиви онима који те истином и вером призивају, слава твоме милосрђу што ци и мене грешног послушао!
Довољно је, Господе, твоје милости коју си показао на мени рабу твоме, заповеди опет свемоћном речју твојом да се заустави град који пада!“ И одмах се с његовом речју заустави.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
тако ти твоје младине, ти путујеш по цијеломе свијету, па у твоме путу виђаш и мога драгога, нареди и одреди да се сад одмах бар именом зовне’.
Дете чија се говорна компетенција проверава мора надушак да изговори: „Мој отац твоме оцу зуби дуби, гувно поткопава.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А зашто убици не судише главари? — Оно, суђено му је, господару. Сви га мичемо на душу, по твоме законику, нâко, рече сердар, да га убију твоји војници, да послије његови не траже крв од нас.
— Вазда поклањао, имао зашто, имао одакле, катунски бане! А ја ти у твоме дому што мање требао! Кнез уђе у кућу, а медик, задовољан, оста пушећи.
А, валај, кад би хтио и да распиташ је ли ваљаст и чојски! И онда да речеш пошљедњу ријеч!“ „Валај, рекох му, част твоме ђетићу, али ја сам рекао пошљедњу ријеч, а о тој работи већ не троши ријечи, а наше куће, ако хоћеш, могу живјети у
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Зар ти мени то! Твоме Јови! Видиш ли, море, онај пиштољ? Сад ћу ти га скресати у чело! Ти мене знаш! Кад ме на овом степену видиш — мани ме!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
не љубља жарко, Још би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!
нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи, Злаћано јутро одонуда лази, Красоте своје нимало не штеди; У твоме срцу све то радост буди, У моји тужну невеселост груди 2.
Она к њему: „Господаре, А тако ти славе старе, Коју данас под облака Диже твоја мишка јака, Ово носим млада твоме Ја јунаштву големоме. Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!
“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје; Јоште рече: „Чу ли ме, пријане, Твоме злату ја не знајем мане; И што год је на свету дивоте, Све то она за себека оте.
крило, Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.
дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.
Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти оста из лепши времена; Они беу до две зраке јасне Од сунашца што су ти остале, Небу
срцу слатка успомена, Што ти оста из лепши времена; Они беу до две зраке јасне Од сунашца што су ти остале, Небу твоме до две звезде јасне, Да ти таму у срцу разгале, Оче, оче, до два вита бора, Кад ти једном буде до умора.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Ако ти се с коца смеје, смејаћеш се! ЈУСУФ: Сад још и колац! Али о твоме разлогу не вреди ни да се говори! Што да ти причам кад знаш! Па сам си јутрос женама војника забранио да долазе!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПОГРЕБ Разболела се љубав у твоме драгану, разболела се часком и часком издâну. да виде како ми је у тузи великој, повешћу сјајан погреб умрлој јединој.
Ал, који је, у врашком сјемену, најжешћи крвник твоме племену? . . . . . . . . . . . . . . На Ловћен-капи замагли се храм, облачак над њим, црни један прам, сијевну муња
Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе? Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на
допусти ми да те косим, да те косим, да те носим, да покажем твоме лаву што му царску дичиш главу, иако те са ње скосим, да је диван баш и осим!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад цар Петар поруку цара Татарина прими, одговори по истоме гласоноши цару Татарину и рекне: — Иди и кажи твоме цару да је моја кћи умрла, нек тражи у вилајету другу царицу, и да се битке и ратовања окани.
је и како је, а мати кад чује, о дго нори му: — Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме. Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда ће, да би га нестало, изиђе иза села и подобро се од њега удаљи.
цару: — Кад си наумио, ласно ћеш ме погубити; него те молим да учиниш једну милост прије него ме погубиш, да нађеш у твоме царству три човјека: једнога сиромаха који ништа на свијету нема, једнога слијепца који ништа не види и једнога богаља
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У недреманом оку камере Још један снимак. Помак намере Осмех на лицу твом, у безобрису. (21. В 1989) 6 ЗАВИЧАЈИ У твоме завичају где је ништа, Годишња доба живе упоредо; У три корака ти их мимогредом Пролазиш лако, ко књигу да листаш.
Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли за нас. (5.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чаробна шума, љепша од баште, припада славном народу твоме, јунаци ту су његове маште, носе их људи у срцу своме. Ту ти се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи
Јави се деда, твоме се писму надам. Искрено реци: оловком како владам? Вреде ли чему сличице ове моје? Волиш ли цвеће?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Тавно бледило по чеоцу твоме, К'о признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Шта учини и уради, Како ће ти кућа твоја И жалосна браћа твоја? Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме? Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад твоју малу?
198. Душо Маро, да се не варамо, Ђе речемо, да се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко оном, ко за
Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе Лазаре! Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!
Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тек Ти кад идеш, пође бол, у ходу твоме, пробуђеном камену, тајанствени шум песка што тоне, нечујан, на дно вода дрхћућих.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Жито је моје, јер сам га ја посејао, а твоме оцу унапред кирију платио... — Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Боже, Јевреме, па говорим ти о твоме детету! ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа.) ПАВКА: Ама, не она, човече, него...
већ сваку ствар постави на своје месТо, па ето ти! ПАВКА (крсти се): Човече божји, говориш као да није реч о твоме детету. ЈЕВРЕМ: Ама јесте, али не волим кад те детињасте ствари падну тако... кад човек има других брига.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Пјесна добра спава у слијепца, поглед смета мисли и језику. Мож обисти кад што хоћеш причат: кад причању твоме покаже се ствар сасвијем противна пред очи, сласт и силу изгуби причање, ум се смути, а језик заплете, — чешће не
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Прокапљује. Ноћ. ВРЕМЕ Ја видим, ти си најлепше јединство Свих мојих снова од њиног постања; На лицу твоме још сија детињство, У очима један сетан зрак сазнања.
Нећу умрети у влази и студи, У гробу твоме, у мемли и смраду, Већ с твојим цвећем, и да не пробуди Никад свест нагон животу, и наду.
Када чедан осмех, моје дивно дете, На твоме умилном лицу затрепери, Као сјај у ноћи далеке планете, Мој се дух озари у нади и вери.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Амин!“ викнуше сви у један глас, да се громор разлијегао на далеко. „Тако помогао свакоме твоме у свачему!“ „Амин! — „Амин!“ Губала те лијепа вјера Христова, јеванђеље и причест, ако си слагао.“ „Амин!
Тако јали овако... Ето, повољио сам ти о Ћурђеву дне! Што учињех, учинех по твоме наговору. Да те чујем и сад. Ко зна! Ако не ушћенеш сад зборити, ја те другом нећу слушати, знади лијепо...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад те видим у лицу и струку, намах ћу ти дову проучити и по твоме лицу, душо, пухнути, да ја тебе никад урећи нећу. Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
шта је и како је, а мати кад чује, одговори му: „Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме.
цару: „Кад си наумио, ласно ћеш ме погубити; него те молим, да учиниш једну милост прије него ме погубиш: да нађеш у твоме царству три човјека: једнога сиромаха, који ништа на свијету нема; једнога слијепа, који ништа не види и једнога
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СОБУ 59 КРЛЕТКА 60 НОВИ ПОВРАТАК 61 ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ 62 У СНУ ТЕ НЕМА 63 НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР 64 СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ 65 ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА 66 УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ 67 ЗАР САД БАШ 68 ТАМНИЦА 69 ПРИЧИНА 70 О КАКО
Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома. НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ На Невском проспекту: канали И мост са лавом као стражом.
А враћају се с мишљу да је свет арена. И иду сада опет граду том На запуштен твој хум, у празни дом. СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ Седим на твоме гробу сатима Ко живи крст у земљу зарити: О, тако, међу младим влатима Старити само, тако,
И иду сада опет граду том На запуштен твој хум, у празни дом. СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ Седим на твоме гробу сатима Ко живи крст у земљу зарити: О, тако, међу младим влатима Старити само, тако, старити!
Седим за столом и не знам свог лика. Пред огледало залуд ми је стати: У твоме оку била ми је слика. Већ пола мојих ствари с тобом труле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вукашин је сав скупљен и згуснут у дрхтај који ће сам себе да искида. Не могу по твоме! Не могу се одрећи Олге зато што је ћерка твог политичког непријатеља. Не могу!
Ја, живомукац, једино ноћас завидим оцу твоме. Завидим му, али га не мрзим. Видим, године стигоше чак и мржњу да ми посрчу.
неком природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме, никад не опрости живомученику Николи што се мртав руга твоме јаду. Али, све се уздам да нећеш, па ти зато и причам ово.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нити питај, млада, Да ли се роди одјек твоме гласу, И да л' га наше глухо доба сада В'јенцима својим ил' камењем засу.
смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у теби хује риме моје песме.
Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању.
Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Вељи јеси, творче и Господи, и чудна су творенија твоја, величеству твоме краја нејма! План небесах премудрост је вјечна својом вјештом руком сочинила: свеколике небесне равнине покрите су
творца отеческо благоутробије, - рече Гаврил оцу бесмртноме - и на њине небројне ликове заждиће се жертва к твоме трону, све ће теби пламат признаношћу!“ „Начелниче густијех редовах, сјајно сунце међу бесмртнима!
“ „Архангеле ума високога, ка дух један довољно се дижеш и чест твоме чиниш створитељу, - могући му творац одговара - ал' простора не знаш значеније: простор мраках и простор свјетлости
Попа, Васко - КОРА
мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране пасти Сахранила
челу Берем за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш зелено лишће Моме стаблу од пепела 29 Ово су ти усне Које враћам Твоме врату Ово ми је месечина Коју скидам Са рамена твојих Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашега састанка У
твојих Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашега састанка У длановима мојим Залазе и свићу Јабучице твоје У грлу твоме Пале се и гасе Звезде моје плахе Пронашли смо се На златној висоравни Далеко у нама 30 Са тела сумрак свлачим Дан ми
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти ниси знао да кривиш ни државу ни друштво што се тако мало одужило твоме оцу који је, по причању свих који су га познавали, био савестан и врло вредан, али си разумевао да је оно чиме
То је било први пут у твоме животу да ти осетиш сличан страх; помисао да си могао погинути ужаснула те је и ти си се препао приликом прве
мале ране текла крв твојих младих година, а ти лежао на земљи окренут сунцу које се рађало, дотле су твоји другови на твоме избезумљеном лицу морали читати очајан и јасан израз: Јадна моја мајко! 10. септембар 1916. ЧУЈУ СЕ ТОПОВИ...
’Ајде да одгрнемо завесу његовог живота да ти кажем, мила, ко је он. Али и то данас разумети нећеш, као што и ја у твоме добу разумео нисам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
је и како је, а мати, кад чује, одговори му: — Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме. Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда ће, да би га нестало, изиђе иза села и подобро се од њега удаљи.
Исприча јој све што је од младића чуо. Онда инглеска краљица рекне садразану: — Иђи твоме цару, па му кажи да је у мене мудрог Соломона благо.
цару: — Кад си наумио, ласно ћеш ме погубити; него те молим да учиниш једну милост прије него ме погубиш: да нађеш у твоме царству три човјека: једнога сиромаха који ништа на свијету нема, једнога слијепа који ништа не види, и једнога богаља
бог даље чини, а кувар му одговори: — Честити царе, ја данас нијесам ништа окусио, и није право да гладујем на дивану твоме, него се молим да се мени и овоме другу моме донесе једна здјела млијека, и свакоме по један симит и по кашика, па кад
се молим да се мени и овоме другу моме донесе једна здјела млијека, и свакоме по један симит и по кашика, па кад се у твоме здрављу наједемо, онда ћемо се сити и весели надговарати и надмудривати.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Озбиљан лик ти сад преда ме ступа Озарен мишљу и животном снагом; У твоме оку и душа се купа, Женска и чедна са нежношћу благом.
само уздах, Или речи... “празно ли је...” Крст убоден, кућа нова, Твоме драгом већ готова; И иначе све се стиша; Још промиче, сипи киша. И та киша откуд данас! Да л' то небо плаче за нас!...
” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: “Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима. Кажи твоме мужу нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом! ДАРА: Па кажи, забога! ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
АНЂЕО И ЂАВО (Од К. Саса) Краљ дозива сликар-уметника: „Две ми слике изремечи кистом. Буду л’ слике кисту твоме дике, Облићу те и благом и блистом.
У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ која полажаше за туђинца Дај ти, Боже, добру срећу! — Али свати твоји ћуте. И на твоме бледом челу Облаци се неки муте. Дај ти, Боже, добру срећу — Ал’ мени се тешко дише.
И што сам чуо беше срцу ми утеха И желео сам раду твоме успеха. Чуо сам да си кренô најлепших жеља лист И да је здрав и снажан и светао и чист, — Добацит’ га не мога ти
Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја
И ја тебе, врли сине, Кад бих сада у пôноћи По имену твоме викнô... Да те викнем, врли тићу, Да те викнем: Петровићу!
То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету. Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме!
Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу радост деце твоје миле.
Пријатеље љубио си силно, Ал’ ни за ким ниси ишô слепо. Многи жале твоје миле шале Што у друштву твоме често чуше, Ал’ ја жалим, што свак’ није знао Бисер твоје душе.
Ја осећам ране раздеране, Кад ни тебе нема задор наш. — — — — — — — — — — — Слава теби и имену твоме! Твоја дела вечан су ти крас. Јадовању коротних Хрвата Придружујем срб-братински вај.
Да те виде твоја браћа Из индиске зоне, Ала би се радовала Том напретку твоме! А међу тим док се слава Твоја тамо јави, Ја ти велим: „Ти слон ниси Већ магарац прави!“ »Стармали« 1881.
И баш да ниси по себи дивна, Дивна би била по твојем дару, И ја да нисам почео теби, Морô бих певат’ твоме ајвару.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
на њу од заборава и простора Нека Велико Сазвежђе у смрти твојој заноћи о пусти жали и жалосна мора Који су предели у твоме срцу сада?
Трговци часни што купују ватром Из твојих руку истинито благо На твоме телу град цртају јатом Жртвених ждралова умиљатом снагом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче!
Аја!... И све баш да мора онако бит као што ти заповедаш!... Као да си ти најпаметнији! И као да се нико неће твоме марифетлуку досетит!... Е, лепо!... Синоћ смо га и којекако утопили, ал’ де, како ћеш га вечерас извући?...
ГЛАВАШ: Свеједно!... Турчин је! КОЛЕБАН (споља): Но прими лепо моју понуду, Док није огањ цеви гараве На крову твоме свећу ужегô, Те ћеш кô танка змија пиштећи, Кроз црвен пламен главу носити!
Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже пакосном... Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај!
Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди Што их кô
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће нагрђених трупова и тешких рањеника, остављених на бојишту са
— Сасвим као и пре, докторе. — Но Черњајев и не зна колику је услугу тиме мени учинио. Чик, дете, нападај ме сад у твоме »Старом ослобођењу« као орденлију!
одозго... О, Алекса, Алекса, да верујем у биће ђавола бих рекао да је ђаво у твоме облику дошао да ме куша и да ме на ове муке распиње, уселив у ме ову ужасну сумњу...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад узмогне ногом стати, Кад научи матер звати, Довешћу је гробу твоме, Ту нек каже: Мати, мати! Ох, како ће на те гласе Црна гуја јада мога Упити се, стегнути се Око срца рањенога!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Мене интересује само једно — умеша се Протић — реци ти мени како сматраш рат? — Као биолошку појаву. — По твоме, дакле, рат је међу људима неизбежан. — По свему изгледа да је тако. — Ја се са тиме не слажем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим дичним руном; О, могу л’ тебе оком погледати Не дивећ с’ твоме чудесном саставу; Може л’ што год лепше, може л’ Стројније бити од тебе што год?
На крилу твоме плодно тек осећам Обилни живот; с чувствама сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим,
На крилу твоме плодно тек осећам Обилни живот; с чувствама сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И
сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав зефир С одзивом стварају стројне песме.
На народне славе попришту Дижи име и чест, делима, рода милог. И на твоме ће стајати гробу потомака нога, Гроб нек’ ти заслужном споменик сјајан буде.
Поповић НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ И ти већ сврши, Алекса бедни, Тешки живота пут! О, какве мисли при гробу твоме Болно напрежу груд!
Беж’ с очију, варалицо клета, Да за оним више не гинемо Што на твоме гледасмо облику! Није шала за опсеном поћи И са врлом сиграти се главом, У свету се заборавит на се, А све дубље
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Хајд’ иди, Вујо, други пут Можда ћу моћи гатке слушати; Сад ме остави! ВУЈО: На часноме се крсту заклињах твоме оцу, покојноме господару Иван-бегу: да тебе, сина његовога, за живота оставит нећу...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
жено, с очима од ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре, И сиктању твоме мој грч бола прија.
'' XXИ Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају, Кришом од људи сузе своје лијем.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима. Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину... 1876.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: — Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа. Ова моја ништа не може. Види га па одмах главу изгуби.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохора свога раба желиш да саслушаш, хоћеш да сазнаш има ли шта да ти каже, он најнеуспелији и најбеднији у твоме људском стаду.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То су, можда, речи које клетвом звоне? О, колико снова, надања и мука Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у помаму своме! И ти јоште живиш!...
Тавно бледило по чеоцу твоме, Кô признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.
И сад, у позне дане, кад ветрић таласе нија, И мирта сладосно шуми И Веспер на небу сија, На твоме језеру плавом Чаробни стихови И шуме.
Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме. На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Радо бих још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној љубавној вези са Марк Антонијем, о твојој трагичној смрти.
се осећао најсилнијим, ти си, и не слутећи то, већ био осуђен на болест, јер су се њени невидљиви микроби населили у твоме телу. Мало је требало па да ти микропски кепеци нису били јачи од тебе. Овако некако мисли сваки болесник.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А ти, и без нас опет ниси сама. Ето: слуге, момци, толики свет. Да је друга на твоме месту, била би срећна, поносила би се, а ти... (Потресено): Боже, чедо! Боже, Ташана!
Па, ако, не дај Боже, умреш пре, да онда због те твоје задужбине никоме не може падати у очи: зашто сам једнако на твоме гробу, и зашто теби највише чиним помене и парастосе.
Знам да би бољка, глава, брзо прешла, кад бих лежао и одмарао се на твоме крилу. ТАШАНА (више за себе): Црна твоја мајка и сестра! САРОШ (гануто): Зашто спомињеш моју мајку и сестру?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ти си већ, фала богу, сад величак, и ја мени за дужност водим тебе у свет, твоме определенију пустити, јер кад је Велимир од дванајст година толико учинио, шта ћеш ти учинити моћи од шеснајст.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
на очи И главу не изгубим И док теби све три руке не одсеку Црна мајко Тројеручице КАЛЕНИЋ Откуда моје очи На лицу твоме Анђеле брате Боје свићу На ивици заборава Туђе сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— одговарам ја усхићен задовољством што ме се професор тако добро сећа. — А нађох ли ја канда, на твоме писменоме задатку, ону мастиљаву мрљу коју ви, ђаци, крмачом називате? — Да, да!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сунце, Сунце, ти ћеш умрети такође. Распашћеш се. Ништа то не може спречити. Присуствујем твоме трулењу. Али ја те волим, пријатељу, једини који те воли, који те жали, који је без руку, пљујући крв, изашао да те
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
За њега нема лека, јер нема човека који би с извора живота донео... гутљајчић твоме сину. Усправи се дечакова мајка. — Где је тај извор? — упита, а Смрт се гласно насмеја.
— Са ђубришта! — није пропустила метла да стави своју примедбу, кад се сат гордо испрси и рече: — На твоме месту ја бих ћутао, драга моја! Ако је неко високог порекла он то остаје и на ђубришту.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
и кукавно доба, Епохо мрла и ругобе трајне У дубокијем тамницама гроба, Гдје леже сунца и истине сјајне, У твоме мору блата разум грца, И нигдје копна ни обала тврди'!
Опаљен гледаш у оловне дане, И нигдје сунца да се теби јави, И боли тресу рањене ти гране. У твоме врху у разданак плави Не чујем више птица поздрав врео, Но јаук дуги што сву земљу дави.
Вјетар је мрсио лако По твоме њедру влас, А за тобом је стизô Грличин топли глас. И док је тонуло сунце За далек гребен плави, Ја видјех у
Ја сам то давно знао. Та у сну видех те једном, И ноћ ја мрачну видех У твоме срцу ледном, И видех како ти срце изгриза змија нага, И видех како си бедна, бескрајно бедна, драга.
48 Жарко се лето смеје Са јагодица твоји'; У твоме срцу малом Студена зима стоји. Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води. Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке.
Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води. Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке.
Бановић Страхиња је онај јунак коме је турски дервиш упутио ласкаве речи: Твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води.
Бановић Страхиња је онај јунак коме је турски дервиш упутио ласкаве речи: Твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води.
Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!“ Бјежи јадно момче Пријепољче; достиже га Милош на кулашу, те и њега куцну шестоперцем, седам се је лута
Па кад дођеш Пријепољу твоме, повали се међу ђевојкама ђе с' отео коња од Бугара!“ Па окрену коња за сватови. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по
чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.
“ А дервиш му право одговара: „Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води“.
“ А дервиш му право одговара: „Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води“.
Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал' не вала на таквој бесједи! Јер, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нити ћу кад
Ал' беседи Ваистина слуга: „Драга секо, Стеванова љубо, нећу, секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на заклетви била, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, И
Рђом капô док му је колена!“ Па ја не смем невере чинити господару и моме и твоме.“ Већ ушета у чардаке горње, па пробуди господара свога: „Устаните, драги господару, јесте нама путовати време“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с господаричиним сином кућанин.
Сажали се на њега о, човече, доброкућанине дворски! те му подај стан у твоме ти срдцу! МОЛИТВА ОНОМ, КО СЕ ОГРЋЕ ХАЛИНОМ СВЕТЛОСТИ Он се одева светом ка ми с хаљином; да одене и нас!
Мој избавитељу, ослободи ме од сваке моје кривице. Грешник — знам да је он у твоме телу ров изрио и ископао, нека да би пао у ту јаму што је учинио!
Тако и каде се докосне наша крвопролитна земља твоме омофору, таки ће на њој престати свако крвопроливање. Отрти ћеш и обрисати каше крваве сузе с твојим омофором!
Каквим ли очима могу смотрити ми Бога под телесним покривачем? Које ли песме ћу испојати твоме излажењу штедре? ПОХВАЛА СВЕТОЈ ПЕТКИ СРПСКОЈ Једни људи себи воду с медом за пиће услађују, а она је своје пиће с
ПРАЗНО МОРЕ Тафра и блага је у твоме дому. Гледајући нас оскудних, Немој затворити од нас Срдца твога! Милосрђу, отвори нам своја врата Зашто ми на овом
Памет је сваком човеку господар и она царује. Да кад је она слепа, човек је у мраку. Викати ће »хеју« у помоћ. По твоме имену, тако је и житак твој. Мучно је то и тужно дуваровом бездушним говорити.
У пролеће подижи се, да зими хузуриш. 1745. Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има. Курјак што штету чини, он си то својом кожом плаћа.
Него ли издај твоју реч доброхотиву ангелу и најпаче господу Богу твоме. То ти светли ангел говори, поглавица небесној војски, сведок и невестовођа нелажив, договорник драг а не ковлајџија и
И што већ девојка к ангелу одговара? Ево ја сам, рече, господинова слушкиња, да ми се то збуде по твоме изречењу.« О, да чудна врла гласа и радостљива одговора.
И она томе сверова зато ову реч и изговори: Девојка Ево сам, раба господња, буди мне по глаголу твоме! Да кад би тако воља божија о мени, а ја ћу послужити му божаставному хотењу и вољи, његовој благости.
Та ево славни цар што ти за њега казујем кроз ову моју беседу, већ ушао је у тебе и седи у твоме цреву! Девојка Каде девојку несазнату брака целујеш и не пробаљиваној девојки ништа с мушком страном тако дело јој