Матавуљ, Симо - УСКОК
А у здравље и твојијех на дому и свијех којима си у срцу! Јанко захвали здравећи домаћину и његовима, величајући њега и сав му род.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Путујући тако неколико времена потроше џометових свих четерест гроша. Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли сада твојијех десет гроша трошити, док испане какав крсмет?
На то тивтиз одговори: — Како смо потрошили твојијех четерест гроша, мојијех ћемо десет још лакше. Него ти себи гледај крсмета, а ја ћу себи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Милица оста стојећи, држећи високо луч. „Ево нас, сердару, твојијех брата, да ти тугу из куће ишћерамо, јер, богами, нити нам је Божића ни весеља док је теби тако!
„Даље — шта би?“ рече Владика строго. „Мени се срмче пред очима, Господару, али се сјетих ухваћене вјере и твојијех страшнијех ријечи, па се савладах. Нећу, Илија, рекох му, да ти врћем жао за срамоту, него овако те молим, кани ме се!
“ „Нека, Јоване, молим ти се!“ прекиде га ђакон. „Не сметај... ти ту нијеси био, а и без твојијех разлога Господар ће дознати истину!“ „Тако је тако, нека прича даље ђетић!“ рекоше браственици.
Је ли овако право, Црногорци?“ „Јест, Господару! право, као и све што из твојијех уста чујемо!“ рекоше људи. „Е, фала ти Господару!“ прихвати сердар, уставши на ноге и скинув капу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака! јер то ни ја досад нијесам виђео!“ Из (пре-)пуна чанка није греота одсркнути (тј.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Хришћанине! покај се од својијех гријехова, и моли се Богу и захвали му који је чуо плач родитеља твојијех на небу у они час кад си душу своју продао, пак се прођи ђавољијех аспри, него се труди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кнеже, готови ми господска конака: очисти ми тридесет одаја за мојијех тридесет делија, набави ми тридест ђевојака у твојијех тридесет одаја а на мојих тридесет делија; мене простри на бијелој кули, ту нек буде твоја мила ћерка, мила ћерка
Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци, и твојијех девет Томковића?“ Тодор му се у лугу одзива: „Брате драги, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби
Не љубих ти ласа међу очи, ни твојијех коња у копита, да бих знао да бих погинуо, него ћу ти на мејдан изићи, — чекај мене под гором Трусином наврх равна
Удијели туцаку јунаку а за здравље твојијех синова, и твојега бана господара, — тако ти га господ сачувао бритке сабље Анђелића Вука, да с’ не сретне ил’ сустигне
погледа — оком расијече, као муња из мутна облака; па он мени јесте говорио: „Удијели, госпо бановице, а за здравље твојијех синова, и твојега бана господара, — тако ти га господ сачувао бритке сабље Анђелића Вука, да с’ не сретне ил’ сустигне