Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па немој, синко, да крв онога подлога Швабе, која је на томе ножу зарђала, са твојом племенитом крви помешам! — Је ли грехота љубити, старче? Ја твоју Јелицу само љубим!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
то је толико колико да их није, а ти ако мој доброжелателни совјет не послушаш и не вратиш се сместа к цтадy, ти ћеш с твојом погибелију, како те први курјак сусрепне, мојих речи испину познати.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Паљени опет и гоњени хајкама брзим, тражимо заклон под настрешницом Твојом! Не допусти да с гроба Твог отпузимо на коленима, везаним кожом и чојом!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна? Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...
Ороз кврцну... Лазара проби зној... — Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!... И то ћу учинити овог часа!... Стој!... Пружи пушку и повуче за обарач... Лазар се изврте.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом — Да не дигне једном, као гладна вила, Док жалосна срца и не слуте о том, Два своја у сузе
Дигла си сто мржња да стражаре, као Сто црних једрила, сва пред твојом луком... И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гогори! Севај напоље, што си ми задимио ту с том твојом лулекањом! И овога другог попа истераше у авлију да пуши.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Шта би, море, са твојом Назом? — упитах га. — Која Наза? — поче он натмурено да мумла и да се скупља онако гô под оном својом поњавом и
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
То и штета што не си може да плати. Што ћиш сад? Да будеш сиромах Ирос под твојом старостом, као што кажи мудро греческо слово, да будиш сиромах Јања.
Теодосије - ЖИТИЈА
сам ја, недостојни, да си ме светим твојим молитвама ка Богу удостојио да небески и свети његови анђели дођу к мени, и твојом појавом да овако мени говоре, и да из унинија подигну и узвеселе душу моју? Сада си ми жив, господине мој.
Чиме ћу ти вратити за сва добра твоја? Изнеможе ми ум, твојом добротом задивљен. Да те достојно хвалим и певам не могу.
А он, бежећи од славе, називаше себе недостојним. А прот говораше: — Када бих ја био твојом недостојношћу обложен! ...
ослободи, пошаљи Духа твога светога и обнови створење твоје, сабери разнесене уде његове и завежи жилама тела његова твојом неизрецивом влашћу и силом невидљивом!
Да видим одмазду што долази од тебе на овога! На силу своју уздајући се, неправедно на нас мач свој наоштри, али ће твојом силом ући у срце његово. ,Господе сила, који судиш праведна дела̒, ,на тебе се уздах, да се не постидим!̒“.
Ти их прослави твојом божаственом силом. Али није сад време да описујемо сву красоту цркве. Да се вратимо на реч о скупу сабора.
Довољно је, Господе, твоје милости коју си показао на мени рабу твоме, заповеди опет свемоћном речју твојом да се заустави град који пада!“ И одмах се с његовом речју заустави.
Јер ти живот садржиш и смрћу владаш, и осим тебе нема који спасава. Свесилном речју твојом пресветломе твојему и доброме анђелу заповеди да врати душу слуге твојега, брата мојега.
Теби је све могуће, и није ти немогуће ништа. Јер твојом заповешћу држи се све што се управља и стоји, и твојим мигом претвара се и опет враћа у свој чин.
Молим се и за ову рабу твоју, сестру моју: твојом добротом благоизволи, и анђелима твојим добрим одведи је тамо где ће у покајању теби угађајући живот свој завршити.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Какво изненађење! СПАСОЈЕ: Баш добро те си наишао; ја већ немам моћи да те браним пред твојом вереницом. ЉУБОМИР (пошто је пољубио Вукицу у руку и са Спасојем се руковао): Зар сам толико крив?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— пита га Јова. — Са једна кафа! — вели Шваба. — Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте, па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи, па се нећеш брукати! — О, ја блатим, блатим...
После су лепо живели. Никад свађе. — А, шта — рече му један — а ти се помири са твојом домаћицом. — А што? — запита Јова. — Па и ако сам. Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта је, дохватисте ли мјесец? — То тебе не буди брига — отреса се самарџија. — Ти само сједи под том твојом колницом и пеци ракију, а нас двојица знамо свој посао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Унапред сам решио како ће бити. Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже и сишем, сишем... Ђипих.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ја ћу сад тебе у богу да тражим, близином твојом грехе да блажим, ох, води ме, води, Христову лицу, покрсти грешну потурченицу!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: И ја му кажем. НИКОЛА: Имаш газдарицу, какви мало има на свету. Али ти с твојом нарави, ху, бу! Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио. Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
миро благоухано свим болујућим миловање Узтрубићемо песму теби и тобом похвало српска и удобрење поносимо се твојом лозом и гробом Од природе нема веће заблуде каже један глас притешњен између неба и мора: сав сјај стварања је у њој,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” СОФИЈА (ошамари га): „У том случају, ово узми за мираз!” ВАСИЛИЈЕ: „Тако, дакле? Сурваћу те у понор понижења, твојом ћу плавом косом брисати чизме, и бичем ћу те натерати на љубав!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
КАРИКАТУРА О да си само једном пао по женском телу медном умирао би радо. Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом. Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг.
Тридесет година да чекам да ми се јавиш и зеницом твојом, грозном, над земљом заплавиш. Таласај, милуј, спавај – као јарак сад чека завичај, да трулим, и да се никуд више не
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу. — Ништа не разумем, господине. Чиме сам могао учинити толико зла? — приметим у страху.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом... Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е па де! Заборавио сум, несум учевњак како тебе... — Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. — Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
срца, од нечистог језика, од оскврњене душе прими мољење, о Христе мој, и не одгурни мене, рабу твоју, нити ме јарошћу твојом, Владико, обличи у час доласка мојега, нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега, јер пређе суда твојега,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Геновева Над заспалим Паризом која бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и злочинци сви; И кад под твојом молитвом заћуте, О заштитнице вечне душе моје, Све кобне мисли што ми срце муте, И, ко злочинци, спремне за бој стоје.
Као Хермес стари и с њим Афродита. Стопи се у мени страшћу твојом целом, Да сав изнемогнем под витким ти телом, И да душа моја најзад буде сита...
— Ох, буди једанпут ко и друге жене, Да одахнем најзад пред лепотом твојом!... ОБНОВА Хоћу на једноме свечаном опелу Да сахраним оно што прошлошћу зову.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Срамота је сивоме соколу ћерат дуго јато јаребицах, па за себе не уловит меса. Удри, Тале, твојом дреновачом, под ном пучу ребра кâ ораси! Половина главе изгубите, не оставте Косу у кавуре; такво воће није за кавуре.
На вјеру те посјекоше, невјерници! Дивно л' Травник окитише, то платили! са лијепом главом твојом, куку, леле! Ко ће чете сакупљати, четовођа, ко л' крајини бранит крило, братско крило, ко ће турске главе
Да се могу разговорит, срце моје, а са мртвом твојом главом, кам да ми је! да ти црне очи виђу, очи моје, да пољубим мртву главу, мјесто брата, да очешљам дуги
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сећам се да је мирна била соба С постељом твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у поноћно доба Још мирисала свуд краљица ноћи На страст, и младост, и задах од
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Плакао с врећом пред твојом кућом! Бане домаћине, вазда примицо, никад не одмицо. Примакло се љето, родило ти жито; било ти по дну бусато, по
3 НЕВЕСТИ 'Ајде, Љубица (или већ како јој је име), да ти је срећни пут у твој дом! Са твојом се домовином дичила и поносила!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Него, ако ти само није трудно, говори и наслађуј нас с твојом беседом. Камо срећа да сам из детињства и младости таке разговоре слушао, чини ми се да би[х] боље познавао шта је
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
и ја и Јелица. Још смо се чудили вашој неопрезности. Јелица ме више пута наговарала да ти понудим да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран кâ у својој кући.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А мужа треба имати или јунака или слугу.“ „Моја мати је и дажбине плаћала и кмета бирала. Она ме је и оженила твојом мајком, Живаном. И на дан моје свадбе отац је био у воденици. Како му нисмо однели ручак, дошао је увече да вечера.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дигла си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
„Над чим уздишеш?“ - упита ме она. -Над својом срећом, и твојом врлином!“ В. Илић Млађи ЦЛИИИ ЗВОНИ Журећи стазом из кобнога села, Кроз тужна поља као злато жута, Ја и мој чувар,
И као киту босиока смерна Што с побожношћу меће за икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих је, болом сатрвена, Ивањског цвећа руковети сухом.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
уплашене мраке ишчезнуле, од твога су хода свештенога богохулни срушени олтари; воскресењем смрт си поразио, небо твојом хвалом одјекује, земља слави свога спаситеља!
Попа, Васко - КОРА
којој седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
оно што си ти својим рукама начинио или твојим чулима опазио, него оно што си твојим разумом схватио и мени малочас твојом дефиницијом саопштио. Круг, то је једна идеја“. „Како да то разумем?
Синовица апотекарова саопшти јој велику новост: „Замисли, Исак је сад баш стигао! - Изненадићемо га твојом посетом! Ја му носим овај конац да њиме премери свој часовник: Пази добро!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Њима ће бити привлачно и занимљиво оно исто што ће мушкарци сматрати, или бар називати, твојом слабошћу и твојим мањком.
И та је потреба у човјеку основна и неискорјењива... Него, не бих хтио да изгледа као да вршим насиље над твојом савјешћу, да тјерам некакав прозелитизам.
Просто си се хранио њима, просто си се опијао, загрцавао њима. Твојом главом није никад прошла ниједна јединцата мисао: све што си ти држао да је мисао, била је у ствари сама, сушта
како те не интересују ствари које имаш одмах под носом, копачи кукуруза из Лучика, биједа коју даномице видиш ту пред твојом тезгом. Они су преблизу да би се њихове ствари могле да уоче, премало егзотични да би заслужили нашу пажњу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. — Их, болан, што си баш тако! — Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад се жури кући, твоја су те рођена браћа убила, и кад дођеш кући, најстарији брат ће се женити с твојом дјевојком. Ево ти просјачко одијело, обуци га, и покажи се дјевојци, и она ће бити твоја. То рече лија и нестаде је.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у даскама, покривена бусењем и травом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћу само један пример. За Симу Пандуровића ова је строфа била бесмислена: Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом, Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Данас ће већ доћи младожења на виђење са девојком. ЧЕДА: Ама, којом девојком? ЖИВКА: Па са твојом женом. ЧЕДА: И доћи ће овамо Никарагуа да је гледа? ЖИВКА: Разуме се! ЧЕДА: Е, то је лепо!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва. Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Разумеш, бабо?... СТАНА: Мудар си, пашо! На свету, ваљда, нема мудрости Која се с твојом може сравнити!... СУЛЕЈМАН: Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мито, непрежаљени друже мој, да ли ћy це огрешити пред твојом блаженом сенком, што успомену на те бележим са сузама у очима. Да ли су сузе слабости и грех?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Небесни огањ то да нам буде сад Не твојом, душе, дуго унивши ми Кривицом! Вижд и Феб к нам склонан, Славу Петропољу давшег певца К нам даљним посла.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Шта носиш? Реци! Жалост ме неће ожалостити, А радошћу ме не мо’ш убити; Мањ да овако почнеш: „Госпођо! С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ „Нијесам ја, жено, млада, па да се поклањам. Шта је теби? Да ти нећеш прећерати с том твојом науком!“ — велим јој ја. „Шути, сунце те небеско спржило, кад ништа не знаш!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У стаду му јагње ја. Води ме стазом твојом У тихи дол свежих вода. Стена ми је вечни Бог, И луг цветни мој врт, И свежи ми смокве хлад Кад подневни пече жар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света. Богдан Најзад сам дочекао да видим како се наша госпа пече на тихој ватри.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
око мене сва Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над. 1885.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када се ти уздигнеш на источном хоризонту, онда обаспеш целу Земљу твојом лепотом... Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (јетко): Да! Не бих ни сада дошао. (Љубоморно): Али видим како цео свет долази. Сад баш чаршијом иду са твојом децом хаџи Риста и отац ти, Младен.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
и чиниш да твоју силу познавши нико не мисли да штогод не зна; љубима течности, половаче мајданског вина — ти ме твојом благом великоможном силом укрепи, даруј ми снагу да, сркутајући тебе, срећно моје дело радим и довршим.
— »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре. »Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио. Али тако је кад магарац оће да се плете у ствари које за њега нису.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Заиграће мечка и пред твојом кућом! — добаци неки пешак. Лупамо на вратнице једне куће, али нам се нико не одазива. Решавамо се да развалимо врата.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
су ми избљуване; Ти више би можда волео да је на њима крв, Ја одбацујем сваку савест, рад тебе да сам црв; Удицом твојом рањеног желуца, не сносим више хране, У овој мрачној соби, у акваријуму самоће, Где лежим на дну у очајању.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци, с твојом браћом до шест Даничића?“ Ђуро му се у лугу одзива: „А мој брате, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале виле, већ ето
А ево ти три мегдана дајем: први ћу ти мегдан оставити у Кладуши, а пред твојом кулом, нек ти види остарјела мајка: ја како ћеш, Туре, погинути, јал’ како ћеш мене погубити; други ћу ти мегдан
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Обукао си се пре у рђаву, сирову кожушину, тако сад и сâм сам се, рад оне твоје срамоте, преоденуо с твојом кожном хаљином кано Бог с човечјим телом...
Потом, кад се о себи просвести, како би у поштењу своме с браћом једнако живио, и потпомози га с твојом ти имовином... И то ти је боља задужбина него ли десет цркви изнова да од камена подигнеш.
Ти си један страшан а тко ли може стати проћу тебе? Од тебе и горе се тресу, ко ли се може натпирати с твојом снажном мишицом? Та ако од нас затвориш небо, ко да га одапре?