Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— а, међутим, ти ћеш распремити твоју радионицу и све ћеш пренети у собу коју сам у старој кући за тебе определио, а у твојој ће соби становати сиротице, наше гошће.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака.
Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан.
се затварају све капије, сви капци, пред смрадом наших грехова и рана, Тројеручице, нек нам се отвори црква на Твојој трећој руци сазидана!
мора и јела, Док нам се броје последњи тренуци, нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљена у Твојој трећој руци!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет. — Та није то требало... Баш није требало — вајка се токорсе капетан.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!... Лакше... лакше!... За онај цер онде!... Баш ће тиком мимо тебе ппоћи...
Па шта ће нам сад рећи друга села?... Знам!... Рећи ће ми: не поноси це!... спусти мало дурбиљ... Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!... Ко да преживи ову бруку?...
— То си сам измислио!... — Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича. А Ми хајдмо твојој кући. Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. — Хајде, кмете!... Хајде, попо!... Хајдете браћо!...
С вама сам растао и одрастао!... Сви ви добро знате и моју децу!... Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!... Та у твојој су кући одрасла!... Све село зна да су то добри радини!... Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...
И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао. Тако је то, мој Иване!... Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... Иван сагао главу па се замислио... Маринкове речи урезиваше му се у срце.
— Зашто? — упита поп и устаде. — Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. — Ко пустио? — Ти. — Па шта барата? — Ево, видиш!...
Ти ћеш ме начинити дјететом. У теби гледам своју младост!... И све ћу за те учинити!... Хајдмо твојој кући... И кренуше се. Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво. Крушка је тешио Лазара: — Не брини!
Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат! Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... Реч је учинила своје. Маринко је знао где треба дирнути. — Добро, хоћу! — Али сад!
Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат! Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... Реч је учинила своје. Маринко је знао где треба дирнути. — Добро, хоћу! — Али сад!
— То нећеш! — рече он, а око му сену. — Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. — Ти... Али само док је била у твојој кући!... Сад сам властан само ја!... И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!...
Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. — Тако!... Сад је добро!... Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји. Она ти око рана уме као нико!... Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ БОГУ И С које се обале укрцах, о Силни, У то јутро као у почетак спева? И шта доприноси твојој величини Тај мој атом бачен у сјај једног днева?
И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици. А данас сва румена од крви детиње, Течеш у море песме и мит о царима: Заједно стрељаху овде људе и светиње,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Да памти кад се бацио на тебе. — Е, ти кад некога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира, смешећи се мало.
— Шта је, да је, — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној. У здрављу је испушавао. ’Ајд’, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим укратко.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо
Увек, у сред борбе, мислим само на тебе. И ја не знам од куд то, али тада, усред окршаја, стојиш ти преда мном у оној твојој белој свиленој блузи, коју сам те увек молио да обучеш.
Јест, увек ти стојиш у оној твојој белој свиленој блузи и усред дима и тако ће бити кад се будем вратио. А тамо сви знају да сам ја од скоро ожењен и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да не дираш у моју јетрвицу. Ја ћу да ти судим. Шта кукате? Није дете на твојој сиси. Шта си се расплакао над нашом нејачи? Ако треба да се селимо, па, не идемо ми у Недођију, него у Росију.
Теодосије - ЖИТИЈА
услиши данас и нас грешне слуге своје што ти се моле. Дај нам, по твојој доброти, да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и тобом наследник наше државе и жезал
догоди штогод ненадано од општег непријатеља људи или од крвника у пустињи, сви ће нам пребацивати што смо се покорили твојој вољи.
Молили су га да се моли за њих: „Дом наш је у твојим рукама, душе наше и ми сви смо“, кажу, „у твојој вољи.“ Јер његове добродетељи и родитеље задивљују, и много га мољаху и говораху да ће велики пламен бола у њима
И ако није искушење противника него Ми је по теби Богу моме речено, по твојој вољи, Господе, нека се појави сакривено! Иначе, нека се опет и од нас, слугу твојих, сакрије као и од првих!
га рече: — Више не тугуј и не жалости се због мене, сине вазљубљени, него се радуј и весели, јер ево по молби твојој јавио ти је Бог о мени, родитељу твоме. И овом славом коју на мени пресветлу видиш обогати ме сведобри пребогати Бог.
Ко је кадар да опише силе твоје, или ко ће стићи да искаже твоју милост? Слава твоме милосрђу, слава твојој доброти према нама, за све, доори Господе, слава ти!
У недоумици сам, Христе мој, како да ти одам хвалу, јер сам земља и пепео, дивећи се твојој милости!“ И одмах узевши светитеља својега са преподобним црнорисцима, и са свим клиром црквеним, и подигавши се са
кажеш — ,Све што год молите верујући, примићете̓, и ја недостојни, у ову се твоју реч уздајући, знам да је све могуће твојој доброти, са вером просим и молим велико и незлобиво твоје човекољубље.
Надајући се твојој доброти, сабрах ове источне и западне људе, и као што се у тебе уздах, Господе, да се не постидим!“ Пришавши ка
гробу свога преподобног оца, у ноћи насамо рече му: — Ево сви ми, народ твој и деца твоја коју ти је дао Бог, у твојој цркви сабрани чекамо твоје отачаске дарове. Немој сакрити за себе самога од Бога даровану ти милост.
Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да запрети онима који се на ме подижу, да види непријатељ мој срамоту своју и
А свети рече: — Сви нека дођу. И за кога благоволи Бог и души твојој, анђео твој казаће ти. Пошто су била позвана братија преподобнога, рече цар: — Оци моји и братија твоја сви су часни
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ту долази доста људи, можда ће ко знати да нам што каже. — А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш! Ево, гледај, сав се зид шарени од њих.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ (устајући, грли је): Хвала ти, ти ме просто претрпаваш доказима о твојој љубави. РИНА: Ја то не чиним што хоћу да те убедим у своју љубав, већ тако осећам, осећам да тако морам да чиним.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) На Кордуну се верује да „ако направиш неку увреду или штету кумовској кући, ђаволи ће почети господарити у твојој и ништа ти неће ићи од руке“.⁶⁰ Ритуал крштења почиње позивањем кума.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Огрћеш се зимским капутом са лажним пелцом, који је, не тако давно, био најелегантнији у твојој улици — сада је. то и сама видиш, бедна крпа, чак и овде, у овој посластичарници, по чијем се бетону топи прљави снег
Матавуљ, Симо - УСКОК
Не питам те, ни шта ти би тамо у твојој земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш!
Сад, пун искуства и поуздања у себе, што год урадиш моћи ћеш бити задовољан и поносит, јер ће се у твојој свијести огледати твоја дјела, подстакнута слободном, мушком вољом слободна човјека.
након дуга кићења, заврши: „Ја бих желио, вели, да видиш мога Станоја само да га познаш, па да видиш би ли био према твојој Милици! А, валај, кад би хтио и да распиташ је ли ваљаст и чојски! И онда да речеш пошљедњу ријеч!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа. Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад орла имаш ти у твојој руци, Ти њега ома самртно утуци, Но круто њега немој да обараш, У тавно место њега да затвараш, За њега није,
крило саломити, И пустити га одити по дољи, У жудења преголемој бољи, — Ол' пусти га да лети, оли га утуци, У твојој тако не држи га руци.
да те тако ја не љубља жарко, Још би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!
“ — „Познајем земљу куд ти жеље плове, Ја знадем, ал' залуду то је све, Јер обала је врло стрмена, Пристаништа ту твојој лађи нема, Залуду ту је њезин сваки труд, За њу ту нигди није места наћи.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— бобоњи кум брко. — Дај, пофали се. — А какве си ти, чучећи у тој твојој рупи? Ја сам бар видио свијета: Приједор, Сану, Нови, Отоку, Бужим, а ти — гледаш мачки под реп.
— А ти си ми грађанин, пази, оца му! — сасвим се разбуди Бориша. — Дедер, кажи, ко је икад у твојој кући имао сат? — Није нико, брате, али мени ноћас ... — Али теби ноћас, безбели, стао, јер га јуче нијеси навио.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
) ХАСАНАГИНИЦА: Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака.
Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути. Тода му приступи ближе и упита га благо. — Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш? — рече он с Муком и погледа упитно по осталима. — ’Оћу, али не бој ми се ти!
и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме да твојој матери учини по вољи — милост. А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени, вама. — На, однеси им.
Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничке и увивши главу у твоју „бошчу“ јецаш и плачеш за мном! ИИИ Ах!
Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. — Зар си ти таква? — питам те смејући се и уживајући у твојој муци. И ти не престајеш да ме молиш. Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.
— Седи. Видиш да нема никога! — и онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?
Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута. Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе. Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини?
— Нека ти је срећно, ћерко, и дуговечно. У мојој кући јела си дрвеном кашиком, а у твојој сребрном, да Бог дâ. И изведоше је. Она паде. Целу ноћ није знала за себе.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Нит’ мислећи нити питајући које је вере и закона? Оне, у којеј га је Бог изволио да се роди као и ти у твојој. Које је вере? Оне које би и ти био да си се у истој родио, ако би поштен човек био.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо
да л' учини, старче, оно што ти реко'? да л' оде ко? ох, дал' је далеко?” „Све је у реду, по твојој вољи, коњаник добар, коњ је још бољи, удеси све то старање наше, сад је већ можда гласник код паше”.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Може ли бити да живим десет? — Може, нека ти буде по жељи твојој! — рече му бог. На то се човјек промешкољи, прокашља се, и рече: — Господе, дај мени тих двадесет година које
— Нека ти буде по жељи твојој! — одговори му бог. Али се човјек и овде узе чешати по потиљку, стаде се накашљавати и облизивати, па најпослије
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити
ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: — Узми ову чашицу и понеси твојој шћери, нека ми њом пресека море да остане поље.
— Па, вала и нисам, — одговори Боса. — Него хајдемо кући да ноћимо, па сутра да те исплатим па да идеш твојој кући. — Вала, Ћосо, нећу ја да идем од тебе, мени је лепо, а погодба је да те служим докле кукавица не закука.
Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој. ЗЛОГУК Некакав босански спахија, који је имао у своме селу злогука, спреми се на ћабу, али прије него пође,
ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе. А Турчин: — Па куд оде? Куд оде?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Двор код Трифића.) СТЕВАН, СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.
СТЕВАН: Није господин твој, ти! СУЛТАНА: Не дери се, ил ћу ти сад показати. ТРИФИЋ: Драга моја, иди ти твојој кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. ТРИФИЋ: Ти се вараш, твоја је кућа преко пута. СУЛТАНА: Ја сам твоја жена.
(Замане.) Кући! СУЛТАНА: Јао, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Драга моја, како ти не би ишла твојој кући? СУЛТАНА: Забога, ово је моја кућа. СРЕТА (увати је за руку): Знам, само ти ајде са мном.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Неки у тој вежби гину. 8 Линије света видљивог и иног Светлуцају ми у твојој аури; у свету изван тебе ја сам инок У испосници, лептир у чаури.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шта је?! Да није змај?!“ „Крадљивац звијезда у твојој кући! — повика сврака — Треба га тући!“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи свој — Крадљивац који
На мјесец лајеш? То ти је вјесник, скитница бићеш и псећи пјесник. У твојој кући најдражи гост нек увек буде понека кост. Желиш ли ловцу постати драг, пажљиво прати зечији траг.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Има ли склоништа иза твога брега, или у књизи твојој, вечној као жетва? 4 Молим се за оне што се теби моле расути међ стењем и бурама молим се за сестре у црном и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА (плане): Шта је? СИМКА: Па зато, Проко, што си ти род по твојој првој жени. ПРОКА: Да сам ја род по мојој првој жени, не би моја друга жена толико плакала за покојником.
СВИ (сем Симке): Јесте, то да чујемо! ПРОКА: Хоћемо да чујемо, па према твојој мери себи да одмеравамо. АГАТОН: Ја мислим, брате, прво вама да поделим, а мени шта остане.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти... Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли ?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ту се змају ражалило, Ђевојци је говорио: “Хол’ ми, душо, вјеру дати, Да ћеш к мене повратит’ се? Пуштићу те твојој мајци.“ Она му је Вјеру дала, Да ће му се повратити; Пушти змаје ђевојчицу, Да у мајке своје пође.
Врћи руку на барету, Те зафали свој господи, Тој господи црковнојзи, Који за те Бога моле; И осталој браћи твојој, Који су се потрудили, Тебе плачућ’ допратили. Још те, бане, с јадом молим, Ах! за наша свака добра!
Да се жељно изгрлимо, (Црно сврћи, б’јело врћи) И од плача ућешимо. 94. Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици, Којојзи си вјеру дао, Да је не ћеш оставити?
На твојој руци спавала!“ 104. Два се града врло бијељаху, У једном је Кранфиле Јово, У другом је шећерли дјевојка.
“ “Остављам те мојој мајци и твојој!“ “Шта ће мени моја мајка и твоја, Кад ја немам тебе, драги, крај себе?“ 131. Једва чекам да недеља дође, Да
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ја нисам леп и стасит као Карл, од моје ружноће ужасавају се и сељанке с нашег имања, али упркос твојој љубави за Карла, и упркос гађењу које осећаш према мени, ја ћу те имати!” СОФИЈА: „Никад!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ти знаш путове, ти си свакако и рођен у срећнијем и бољем завичају. Ми ћемо те слушати и покоравати се свакој наредби твојој. Хоћеш ли, мудри странче, пристати да спасеш толике душе од пропасти, хоћеш ли нам бити вођа?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) XИ СРЕТА, ЈЕВРЕМ СРЕТА: Када поставимо сваку ствар на своје место, онда право да ти кажем, овај Ивковић у твојој кући није баш на своме месту. ЈЕВРЕМ: Па... јест... ал' шта ћеш, тако се десило.
) Секулић. (Чита.) „Газда-Јевреме, у кафани код „Слободе” скупио се цвет грађанства, који ће сад твојој кући да те у име народа поздрави. Ја сам их частио, рачун износи 87 динара. Одушевљење велико.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено. Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ КОНДИР Почује драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно
косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.
природа роднога ти краја, Кржљава и бона, без сунца и маја, Где мртвило хладно као авет дира, Нек дâ твојој души благотворног мира. У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да, витеза сустопице трагически конац прати: твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се дому своме никад вратит’ неће; Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
присјетивши се, блажим гласом, настави: „Да, моја добра Стане, ма колико да ме веже љубав и благодарност према те... твојој кући, опет ја знам, е је ред да идем. Али у Ћесаровину никад, никад!... Ајде сад у кућу, ево прозорица већ!
Поздравио ти се сердар и рекао да опростиш. Твојој кући вазда част и поштење, али је ријеч дата другоме, прије но се чуло што ти намишљаш.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има. Жари, пали, удбински диздару, Док и твојој кули реда дође! Жива глава дуговање плаћа, Жив икада, мртав баш никада.
Цар: — А ђе ти је мајка? Милош: — Ето је тамо доље у селу код куће. Цар: — Хајде, да нас водиш твојој кући. Милош: — Не могу од оваца. Цар: — Хајде, ми ћемо поћерати и овце.
“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под овај кров. У твојој се кући свака срећа свила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а
ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде? куд оде?
А твојој жени постављене су три од злата трпезе, на њима сама ружа и босиљак. Питај је хоће ли ми дати једну да се смирим.
сиромах одговори: „Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина:” Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: „Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити
ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: „Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље.
фајдисало није, док некаква пророчица сјетује овога чоека и даде му некакав запис говорећи: „Узми ови запис и стави га твојој жени да га носи о грлу, ма немој да шњиме изван куће изађе.
ашлука: нема за што да купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде? Куд оде?
кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље не ћеш ни твојој.“ 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. Једноме врло богату трговцу дође ред да иде на војску, он се спреми што се љевше
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Само да нам се не види репато дупе! ИКОНИЈА: Израдио те швалер, па ти сада не ваља цео свет! Не може све ни по твојој вољи! ГОСПАВА: А кад се загледаш мало боље, шта вири? Из мишје рупе реп ђавољи!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
па?... НАЗА (пригушујући глас, развлачећи речи, подиже очи које сјаје од ватре с огњишта, гледа га тајанствено): У твојој башти — цвеће — фидани...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Архим[андрит]: „Нипошто!” Еп[ископ]: „Кад би те поставили судијом, шта би ти по твојој савести таким људма судио?” Архим[андрит]: „За њи[х]ова лажна имена би[х] и[х] наказао и дао би[х] им крепку заповед
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Лис. Говедар га гурну ногом. — Дижи се! — Је ли ја? — пита Букар. — Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци! Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас. Ђаке спопаде смијех.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Изван тебе: сунце, мирис, смех и вода, Неки бистри корак, лаки поток, лахор. У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода. Облаци ти кулу облаче у бело. Снег висински: чекаш.
Па онда: опет ил заувек — пасти. НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ На тле сад јабука паде. Залуд је тражиш по трави. Она је у твојој глави: Уз друге ствари већ стаде. Нико је видео није.
О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти. СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ Кревет у дуборезу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Теби као мило што мени ноћас пропустише главу? — Нико није ни претио твојој глави. Ја и ти смо вршњаци. Заједно смо одрасли и војску служили. Заједно ратовали. — Не лажи. Мене ни отац не жали.
Баш их брига за Аћима и радикале. Чува их војска. — Где ми је отац, питам те? — Тише! Војска је још у твојој авлији. Тражи оружје. А Аћима су ти везаног спровели у Паланку. Сад нема шта да брине, изабран је за посланика.
— Чакаранац је мртав. — И то ће ићи на душу мога оца — снужди се Вукашин. — Он је штампао плакат о твојој женидби. — То ме се сада не тиче. — Млада ти није нека лепотица — одложи перо и запуши мастионицу.
„Кад те Аћим зове, врати се. Умри, али не дај лудима да се радују твојој сиротињи. Откад је дошао из апсе, није се дигао из постеље.
А ти си се, сироти мој, увек радовао новом оделу. Надао си се да ће ово сад купљено бити таман твојој снази и расту који ти је Бог одредио. Плакао си и мучио се да угураш ногу у дубоке црне ципеле. Аја сам...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону
да те тако ја не љубљах жарко, Још бих глед'о твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој речи, и твојем извиру Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'!
Да ли из хладних струја океана, Где си пламен летњег дана Провела на груди Воденог духа? И сад се дижеш... У твојој коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди
По косама мојим попануло иње... А. Шантић ЛXXX ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле гранате.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Зар се јеси р'јешио доиста испитати гњев праведни творца и у вјечну поврћ погибију себе самог и све легионе те су твојој власти потчињени и твојојзи круни архангелској?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
због тога што ми га дароваше, већ још више због тога што ми се роди док ти живиш, јер се надам да ће се, васпитан у твојој школи и под твојим руководством, показати достојним престола који га очекује“.
Аристархос ћуташе неко време, па се онда дубоко поклони пред својим владарем, и рече: „Хвала ти, краљу, на твојој заштити и бризи!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
али наједанпут погледам а он примакао главу твојој, па усне и ти тако исто и ... он те пољуби. Онај мутан поглед жене засја, па се усредсреди и као разведри.
Трифун Попадић се опет усуди да предложи, да пређу часком до његове куће. — Ама, шта си ти окупио зивкати нас твојој кући, ако бога знаш. Ево, одмах предузми власт у своје руке, и гледај да се уведе ред, да се спречи пљачка.
Твој отац био је државни чиновник и после свога вишегодишњег поштеног рада и своје смрти, оставио је твојој мајци и деци 24 динара месечне пенсије.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек мора јурити увијек напријед за успјехом, чак и кад му се неће. И у овоме, као и у твојој виолини, као и у свему другоме, ако се мисли нешто постићи, треба бити професионалац успјеха, снабдјевен
А тад бих се и ја малко прозлио. — Не схваћам што те може толико да пасионира и забавља у тој твојој лектири. Тебе занима само човјек ин абстрацто. Конкретни ти је превише вулгаран, недовољно интересантан.
Да, господине!... А он само шути. Па добро, брате драги, докле ћемо тако? Који ти је враг у тој твојој ошишаној сељачкој ћиверици! А ко зна? Можда ме сматра за доушника?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. — Вујо те зове да идеш право њему. Ради се о твојој глави. Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам, чуо сам то.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Може ли бити да живим десет? — Може, нека ти буде по жељи твојој! — рече му бог. На то се човјек промешкољи, прокашља се и рече: — Господе, дај мени тих двадесет година које магарац
— Нека ти буде по жељи твојој! — одговори му бог. Али се човјек и овдје узе чешати по потиљку, стаде се накашљивати и облизивати, па најпослије
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати; ако ли пак не излеже, хоћу те ставити
зачуди се и стане мислити шта ће учинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: — Узми ову чашицу и понеси твојој шћери, нека ми њом пресека море да остане поље.
А Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој. ЕРО И ТУРЧИН Орао Турчин ралицом по страни изнад некаке ћуприје а Еро путем ћерао неколико коња натоварених.
ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе. А Турчин: — Па куд оде? Куд оде?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Ти, мали, глупави српски свињару, не мислиш ваљда да ти царски чиновник помогне у твојој лењости, ти говеђа главо?! - Извините - одговорио сам увређен у свом поносу, ја нисам српски свињар, ја сам син
Прими молитву његову. Он лије сузе на твом гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети. Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св.
Прими молитву његову. Он лије сузе на твом гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети. Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Говори.) Знаш ли ко је то Ка-ра-гуа? АНКА: Ко? РАКА: Онај што су га нашли у твојој соби! АНКА: Па зашто Ка-ра-гуа? РАКА: Откуд ја знам! АНКА: Сиромах човек, а баш ништа није крив.
АНКА: Зар и то пише? Ју, боже! А, бога ми човек је сасвим невино скинуо капут. РАКА: Бога ми, ја да сам био у твојој соби, па да сам скинуо капут... АНКА: Е, гле, молим те! Па шта би онда? РАКА: Ја бих онда скинуо и панталоне.
ВАСА: Остави се, бога ти, Живка, тога. Ја не знам каква је то манија у твојој породици, сви хоћете да разбијате носеве. Него стишај се ти мало, па да разговарамо о томе: шта да се ради?
ВАСА: 'Ајдемо ми твојој Дари. Хоћу с њом да проговорим. Ипак, ћерка је, њу ће пре да заболи срце него тебе. ЧЕДА: Молим, изволите, немам
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ох, да дивна санка! »Стармали« 1882. ВИКТОР ИГО Умови с’ диве, душе се диве, Срца се диве величини твојој, И многи, руко ширећ’, Јадикују Богу, Што с’ тако велик’, па те Загрлит’ не могу.
Зар ћеш пустит’ ту да изгинемо! Свака сила у твојој је властн, Тврда ј’ вера — ти нас хоћеш спасти.“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа десно, лево;
Ој, књиго, књиго, слава ти, слава! Вечита бриго порезних глава! Ко твојој моћи пркосит’ пође, Врашки с’ опече, ђаволски прође.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери? ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа.
Какве су то речи: мико! мико! Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9. ЕВИЦА, МИТАР МИТАР: Девојко, шта је твојој матери? ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом.
ЕВИЦА: Ниси ти мени никакву решконту дао. ВАСИЛИЈЕ: Како ти нисам дао кад је остала у твојој руци? дај овамо, немој ме толико мучити. ЕВИЦА: Ти сниваш, ја не знам ни за какову решконту. ВАСИЛИЈЕ: Ха!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
свих доба у очекивању ватре да л ће моћи да сачува успомену на њу од заборава и простора Нека Велико Сазвежђе у смрти твојој заноћи о пусти жали и жалосна мора Који су предели у твоме срцу сада?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Куку! Зар мртва?... (Гледа усплахирено у Салију.) Човек си, видим, Али у твојој црној зеници Кô да се живи ђаво згрчио, Те онде дува мехом пакленим, Да муње спреми грозне поруге Што ће се мојој
Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости! ЋЕРИМ: Момци ће његови за њом у потјеру, а ми ћемо га сама у очајању напасти... Мањ да га не бије олово, те
тамницама што си дисао, Са нестрпљења умљем болесним Ишчекујући поноћ веселу Што ће полугâ тешке шипове Слободи твојој шумно померит!... Да л’ ти је пушка добро спремљена?... ИСАК (показује на ваљу): Све је у реду.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини. Моја се левча никад не пребија!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида. Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути.
А сјајак у тој сузи, И тај разумем сад, — Твојој је српској души У деци био над. И ти си рећи хтела: „Кад Смиљку отме ноћ — — —“ Разумем, ох, разумем!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младим — Ви’ш! — готовим се певати Сербљима, Семена сејат нежна у серца и Душе, по светој вољи твојој! Певцима име и славу дајеш. У теби гледим, серпска о јуности, Млад народ серпски. Потом си надежда Оцена.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Опрости, Радошу! Али у твојој седој старости Приличио би тиши разговор — И сâм си много крив! РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
писô на намастире и цркве; зар нијесам давô кљасту и сакату; зар нијесам славио име твоје и прислуживô свијеће слави твојој?...
приказне ријечи које су одјекивале с краја на крај збора и слатком врелином слијевале се у душу његову: „'Вала ти на твојој чести и чествовању, краљевино славна!
Прими ову чашу, наздрави ми, опрости ми и благослови ме! — 'Вала ти, синко, на твојој части и чествовању! Бог нек те благослови, ова света црква и отац Сопронија!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ај, чупао бих ти усне, врат и очи, Смрвљену до смрти засуо те блатом, На надгробној твојој урезао плочи Грифоса праћена керувимским јатом; Великом и страшном клетвом из дубина Мртву бих те клео луд од
Златна На тврђави твојој зрцају се платна, Горди сведок моћи и крвавих дела. Сањао сам твоје торње и кубета И свечану холост, што врх тебе
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете... ЈЕРОТИЈЕ: Слушај, све што имаш реци ти твојој мајци, а ја овај... па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице...
па кад сагледа поломљене судове по земљи, она застане на вратима): Маро, дете, ти си мора бити разговарала с оцем о твојој удаји? МАРИЦА: Ко то каже? АНЂА: Па ето поломљени тањири и стакло...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не. И лепоти ли мук овај расточења, кротини твојој врело, тајније из мутње ме то на бистрину те забистри тама, на рођај опело.
И тице, крилати створи, хитро да ми са грана даљини твојој полећу. 4 Блажен у теби да занемим. И од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу.
Ћипико, Иво - Пауци
—Чуј и ову! — зачуди се Петар. —Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! —Па кад знаш, причај да те слушам! —жури Павао. —Де ти, први си почео ... .
Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!” Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше
„Боже, земљи твојој дажда дај!” — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
По твојој мери, Прохоре. Па зар се ти ниси највише бунио? Ти си покушавао да учиниш нешто од живота. Ја нисам. Ја сам се помирио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.
„Па ипак, давно се знамо. Од прве младости твоје Ја живљах у души твојој, И лице небесно моје, Твој вечни идеал, ево, оваплоћен је сада, Идеал, што бићем твојим без твога пристанка влада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Радо бих још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној љубавној вези са Марк Антонијем, о твојој трагичној смрти. Но томе сад није време.
још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној љубавној вези са Марк Антонијем, о твојој трагичној смрти. Но томе сад није време.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ја сам погрешио, цела је истина, У твојој сам власти, можеш ме убити; Ал' какву ћеш славу тиме задобити? Но, пусти ме жива, опрости ми сада, А ја ти згрешити
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (обрадовавши се што се сетила): Па добро, ако није ред овде да једеш, а ја ћу све ово да увијем и да пошаљем твојој кући. (Обрадована): И боље.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Шта си оно урадио? Шта ти имаш по твојој глави да мењаш боју, и да шараш точкове, и правиш од мене вашар? Шта ћутиш?...
До госпа Нолине удадбе, два дућана беху свега једна велика радња с вином. — Је ли, Тодоре, да ти нећеш да у твојој кући поваздан грме бурад с пићем, и купе се пијандуре? — Нестала је винара као да никад није ни била.
о части Богу и оном добром човеку чије нас је имање све хранило, и ето још треба и теби, чувеном господину тамо у твојој земљи... Говори шта си урадио! — Младић одједном поцрвене до плавила, као да је у високој грозници, и скочи на ноге.
— Шта! — избезуми се Јова; — у твојој фамилији капетан?... Ха, ха, ха!... Ја, богами, мислим да је Јова граничар прва и последња сабља у твојој фамилији, и
Ха, ха, ха!... Ја, богами, мислим да је Јова граничар прва и последња сабља у твојој фамилији, и то ти рекох ја данас и за вавијек... Капетан!...
— Чија је то памет, питам те! — сева и грми Влаовић. И ако не пошљете дете на школе, кућу ћу вам запалити, теби и твојој Рози! Не шалим се! Знаш добро да сам своју палио, па ћу и твоју!
Исак пише оцу: — Мама ми је све казала; није то за мене ништа страшно; татице, мораш одмах да се вратиш у Лондон, твојој кући и твом послу, који без тебе не напредује добро.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
који дува у фрулу коју је сам градио па јој познаје не само сваки усек већ и саму душу, приђе му и вели: — Слушај, на твојој свирали лонгитудиналан талас не рефлектује довољно! — Шта велиш? — пита га момче.
Па, ето, ништа. И твојој учитељици, кад, је била мала, рекла је њена учитељица да је глупа гуска, па, ето, она је данас учитељица.
Хуана: Толико је за мене среће у твојој љубави да ја немам довољно храбрости тој срећи да се подам. Дон Родриго: Ал' имај бар храбрости рећи оно што ти душа
— Па ипак, глумац је бар љубимац публике... — Које и до којих граница? Има две публике, једна која симпатише твојој уметности и друга која јој симпатише док си млад.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (мало топлије): Јесте, Магдо, верно си ме служила. МАГДА Служили смо, газдо. И сада те служимо. Живимо у твојој кући. И ево колико те волимо и поштујемо.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1909. ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. — У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате.
Пођи својој родној луци — Кућа те чека, моја славо жива.'' ''Не могу. Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.'' ''Вај, рано ли те сан студени срете! Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?
'' — ''У моравске чете Када ме, мајко, нова труба зовне.'' ''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда, А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци, Шта љуби рећи?'' — ''Отишô је, реци, На небо, за вас да набере звезда''... 1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје.
1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и плава! У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја.
О, ја знадем гдје је постојбина њена! У дубини твојој, о ријеко плава, У двору кристала, од давних времена, На веленцу траве она тихо спава.
38 Слике покојних дана Из свога устају гроба, И покажу ми у твојој Близини живљено доба. Снатрећи обдан сам лутô По улицама свијем; У чуду свет ме је гледô, Ја бејах тужан и нијем.
За столом тебе не беше и празнина Осећала се јасно — Ти би о твојој љубави, моја драга, Причала тако красно. 51 Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И сви ће причати вечито о твојој срамоти, а за часног човека срамота је гора од смрти. Воће убојних кола мислиће да си устукнуо од борбе из страха и
Вели њему Милош Војиновић: „Толики ти родили гроздови у питомој твојој Ђаковици!“ Побјеже му Нестопољче Јанко; стиже њега Милош на кулашу, удари га међу плећи живе, четири се пута
му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије је, поче бесједити: „Вала, кнеже, на бесједи твојој!
Кад то зачу славни кнез Лазаре, тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу! Вала тебе на твојој бесједи, истина је како што говориш“. 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога!
“ Скочи Милош на ноге лагане, пак се клања до земљице црне: „Вала тебе, славни кнез-Лазара! Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал' не вала на таквој бесједи!
Хоће једном бити према глави, јали мојој, јали према твојој!“ То је Марко у ријечи био, кличе вила с Урвине планине, те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу
Брже пиши лист књиге бијеле, прати књигу милој шћери мојој, шћери мојој, а тој снаси твојој, да се твоја снаха преудаје, да ми слику тражи према себе, а ти рђу тражи према тебе“.
ћу ти на мејдан изићи, — чекај мене под гором Трусином наврх равна поља Невесињског, на погледу селу Невесињу и кадуни твојој вјерној љуби!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући. Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште. — Овамо, брзо!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се за мој језик, кад није себе мој језик поучавао твојој правици, за цео дан није се бавио на твоју хвалу; него мој језик је лажу сплетао на осталу ми браћу.
Испусти ми коју реч благоутробија источниче, те прохлади ми срдце твојој слушкињи, јаох, јаох мени! Не малу ето, и с последњом речом утеху имаду родиље, јерно ако и то не достану, двоструко
И овако они к мученику проговорише: »Повелевајет цар твојој екселенцији, да речемо светлости, да оставите тај град и к њему да отидете, зашто њега ће већ злотвором предати, то
Ја сам раба мога ми створитеља. Гаврил За веровање ево и то ти извешћујем, о Јелисавети твојој пријатељици, како то она ове добине ето, под своју јој старост хоће да роди сина.
Рођак си земљи и садруг ближи праху, а на мертигу овде стојиш у твоме стасу; то те снаходи што се не стоји у твојој вољи: данас срећан, честит и богат а сутрадан напала штета, притисла рђа и чађа и свака несрећа сколила.
Ако ли пак отвориш твоје магазе водене и градне, кој ће их задржати? То само у твојој вољи стоји. Кога спузнути кога ли дићи, осиромашити и обогатити, живити и уморити, ранити и извидати.
земљи ниси подобна била, јер ти си светска курва била и стара вештичина, сва у крви и за покор, груба и ружна, и у твојој ругоби пожелио те је твој милостник! Зашто ко за којом женом жели, не истезује јој њених дела и ћуди.
— Е пак, што ћеш ми дати ако се ја свега тога одречем и заборавим се? — Тадар ће пожелити твојој лепоти цар и добру начину.