Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— И тако, сине, ја ћу послати кола по њих; па ако се приволе, за два дана могу доћи — а, међутим, ти ћеш распремити твоју радионицу и све ћеш пренети у собу коју сам у старој кући за тебе определио, а у твојој ће соби становати сиротице,
намрштено, левом руком ме је ухватио за раме, а десном је из мога крила бацао јестиво: „Нема хлеба ни за тебе ни за твоју мајку!... Скапајте од глади кад сте јогунице!...“ И он се примаче да ме опет пољуби.
— Је ли грехота љубити, старче? Ја твоју Јелицу само љубим! — Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
добро твори и после себе лепо име оставља, а без тога ево што му вели Евангелије: „Безумне, у ову ноћ ћеду душу твоју од тебе искати! А што си сабрао, кому будет? Остаће деци?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.
Колико ти мукама треба, толико дисао! з. На свим ти путевима оклопници осванули! Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра!
з. На свим ти путевима оклопници осванули! Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра!
8. „Било коју воду да додирујеш када држиш руку у води, Држиш све поноре везане за твоју руку“, како, у једној од својих славних химни, каже свети Симеон Нови Теолог, тако и ја, спустивши руку у Дунав,
Тројеручице, луко и утехо, мајко чокоту ког распињу и туку, смилуј нам се, грешним и убогим, и прими душе наше у Твоју трећу руку!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
молите; ја ћу се љутити и викати на вас; напослетку ја ћу вас као преко воље послушати, да не идемо преко Дрине; али у твоју главу, ако коме Турчину кажеш да сам ти ја повладио”.
Шта ће онолико Турака око мога чадора?” — Капетан: „Не бој се, тврда је вера; оно је моја наредба, за твоју и моју фајду, а све ћу ти после казати шта је”.
— И рече Милош: „Господару, сто живота да имам, сви̓ ћу сто изгубити, а твоју ћу вољу и заповест до смрти испуњавати”.
— Он: „Тако ћу и искати. Но иди ти обиђи и намести твоју фамилију пак дођи, пак ћеш и ти са мном ићи”. Ја одем у Купиново и у Ашањи обиђем своју родбину, која је код своји̓
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Не знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! — Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао. То није комесијално...
Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! На то се, наравно, оспе грохотом смех. Среју већ пробио зној као грашке. — Их! баш гребе као тестера!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Маринко се подиже. — Хвала ти, честити ефендија!... Кад урадим, видећеш. Ја не радим за паре. Твоју љубав не може ми нико платити! — Иди, Маринко, иди!... И нека је са срећом!
Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!... Збогом! Веслаћу се чешће око Црне Баре!... Дај ми твоју руку!... Она му је пружи. Он је стеже... Срце му је играло, да излети из груди... — Збогом, сане мој...
Кога тражиш? — Срећка харамбашу — одговори Станко. — Ја сам. А што ћу ти? — Тражио сам тебе и твоју дружину. Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. — А каква те невоља гони у гору? — Освета.
И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш! Волим твоју љубав него љубав сина свога!... — Ама како ћеш то учинити? — Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу! Не брини!
— Знам доста. Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ. И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства. Него, ја!... Па кад ћеш разговарати са Севићем? — Колико данас.
„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!... Па, опет, моје би злато било ђубре!...” — Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте!
Иван диже главу. Лазарево се лице разведри... — Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... — И онда идемо вечерас!
— Која Јелица? — Та немој ми ту твоје лудорије причати! Јелица Милоша Севића. Она је ту. Добјегла је у твоју кућу. — Ја је нисам видео. Турчин му погледа у очи. Али очи старчеве ништа нису казивале. — Лажеш! — Јок!...
— Молим те... — Оступи! — рече Крушка мрко... — Не гурај ме од себе, драги ага!... Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!... Ја тебе никад нисам слагао!... Ти то и сад добро знаш! — Па, лијепо, а гдје су? — Били су у кући!
— Је ли та? — Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. — Они лопови и данас долазе у твоју кућу. — Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. — Па твој син. — Мој син није лопов.
Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио. Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... И онда стаде причати све што знамо.
— Добро, харамбашо! До данас сам био твој, а од данас свој. Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: — Браћо! Праштајте со и хлеб!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Бусије с блеском краљевским, Златне ме чаше тровале. Сунцима твојим опијен, Сјајем небеских равница, Не знах за твоју замку, сен, Дно твојих гнусних тамница.
Прођох пут и видех све сем тебе. Али Кад год мој брод нагне, нађем твоју руку. ИИ Ти који ни по чем ниси нама сличан, Ни својим образом, ни мишљу, ни делом, Који у покрету стојиш
погледаше очи свију ствари; Твој став узе љиљан у великом врту; Сунце да у твојим косама зажари; Бледи мрамор захте твоју чудну црту.
октобра 1941) МОЛИТВА Помилуј, Свемоћни, невине што гину, Теби су пружене њине чисте руке: За Твоју су они пали величину, На Твој знак принели све сузе и муке.
(„Американски Србобран“, 17. септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије...
Куда су прошли сви трофеји С војскама твојим смелима, Сад стоје слуге и лакеји Сви с обореним челима. За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима...
децембра 1942) БОСНА И ови те, Светла, иду да продаду: Сви те вођи воде од трга до трга! Само на пазару твоју цену знаду, Твоју снагу мере по терету кврга...
Само на пазару твоју цену знаду, Твоју снагу мере по терету кврга... О земљо створена за светле мегдане, Увек си на тезги срамних трговаца; Сви продају
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нијесам, оче! — Нијеси, јабоме, немаш кад од механе. Треба ја да водим и твоју бригу! Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.
Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много!
— рече поп. — Тако сам некако и сам мислио. Сјутра ћемо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук. Али сјутра се промијени код цркве све.
Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« И толико пута говорим овој мојој: »Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?! Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?
Клавир, хеклерај, валцер и немецки... — ’Ајд’, ’ајд’, видићу и твоју памет — ману руком поп Ћира досадно. — ’Ајд’ уклони се с том лулетином — вели гђа Перса — да излуфтирамо мало собу.
— Коју бештију? — запита поп Спира уморно. — Та ту твоју »слатку« госпоја-Персу! — Па шта: јесам ли вид’о? — Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!! — А да!
А добро си каз’о откуд ти само паде на памет то? А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни! А, баш ти фала!
од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: »Поздрави ти, каже, твоју милостиву тејшасонку нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао бог, тај и решета жито.
Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један »балсум« кад мало гуцнем... — »Балсум!«... Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек само гребе... — Е, »гребе«! Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!.
Ет’, тако! Сад ми већ и фамилију не остављате на миру! — Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети... — Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар.
Да ми идемо по твоју љубу, По твоју љубу, по нашу слугу; Тебе да љуби, а нас да служи! — Хооо! — дочекује га Јулина родбина.
Да ми идемо по твоју љубу, По твоју љубу, по нашу слугу; Тебе да љуби, а нас да служи! — Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’ те, извол’те.
и маму! И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га), и Раду, и бàбу све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе детету и себи кришом... — доћи ће он опет... — Ваше црте...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
животу; не доћи, мораш долетити: да се увериш колико тек сад знам бити нежна и слатка и страсна, да загрлиш опет твоју милу малу па да умре на твом срцу, да разбијеш све њене опаке и ружне сумње, да отераш суморне слике што је вампирски
Ох колико сам пута, у чудном неком страху, појурила да узмем твоју фотографију или да гледам твој рукопис и да се над њима питам: Је ли заиста, ох, је ли заиста све оно био само сан?
— А да је оно дошло? да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену? У њему видела бих тебе, осетила душу твоју и грлила бих је, грлила, онда бих ја оживела. Опрости ми. Ја незнам шта говорим.
Африка
— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет
— Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у земљи.
), одлазиш, а не видим више, као некада, стражњицу само твоју из даљине!“ Смејао сам се радосно, на овај пример како се једна иста песничка идеја обзнањује различито у беломе а
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Нову шешир! Милостиво госпођа! Кир Јања! Шешир? ЈАЊА: Ја сам и код моје матере шешир носила. ЈАЊА: Иди код твоју мати, нека ти купи. ЈУЦА: Ја мислим да сте ми ви муж. ЈАЊА: Немаш доста аљину? Оћиш широко, високо?
Шта ће то рећи? Кад ниси за жену, да се ниси ни женио, срам да ти буде! ЈАЊА: Срамота на тебе и на твоју род, како почитуиш свога господар. ЈУЦА: Ја сам чинила што је год било могуће, али видим да је то све бадава.
“ ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, ПЕТАР ЈУЦА: Ево Петра. Можемо га послати по жице. ЈАЊА: Да ти дјавол носи сос твоју жицу, да ти узми памет, да заборавиш! (Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу? ПЕТАР: Аа?
дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно! Да узмиш штап, да идиш код цркву, да седиш и иштиш крајцара кроз твоју нестрећу.
Сиромах Јања, твоју је срећу црно! Да узмиш штап, да идиш код цркву, да седиш и иштиш крајцара кроз твоју нестрећу. МИШИЋ: А ко ће да чува што је остало код куће? ЈАЊА: Шта има код кућа? Празно дувар, три дрви, два столица.
Јеси разумио? ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!³⁴ (Виче.
ЈАЊА: Нећи да ми разуми, угурсуз! Примиш ти од мене плаћа? ПЕТАР: Кад сам примио крајцаре? ЈАЊА: Проклету твоју језику! Ама, море, примиш сваку годину рачун. ПЕТАР: Шта ће ми сапун!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ето ти, дугоњо, твоје у твоју Росију преселеније. На твоме се преселенију свршило, у ариште. Аха! Аха!“ Павле им онда, кад стаде на земљу, рече да
И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу. „Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда.
Куд нас доведе? Где си, лудаијо? Ето и нас, дике ради, у Росију, твоју. Аха. Аха! Само дај да негде преноћимо!“ Варвара, међутим, није дочекала Павла, као у Темишвару.
Теодосије - ЖИТИЈА
одахнувши мало, рече старцу: — Видим, оче, да Бог, који унапред зна све и који је видео болезан срца мога, поцла твоју светост да утеши мене грешнога. Сада се утеши срце моје и душа се моја развесели радошћу неисказаном.
пожури да извршиш своју добру жељу, да не би како сејач зла посејао кукољ у срце твоје, и оснаживши се угушио пшеницу твоју, добру мисао, те да не одустанеш од такве тежње, и да задржан љубављу према телу и сласти, као што кажем, ништа не
одмах написа писмо проту Свете Горе, говорећи: „Пошто ствар није обична када се ово тражи, просим и топло молим твоју преподобност, немој презрети ове молбе.
Моју пак душу од жалости због растанка с тобом својом љубављу и вуђењем утешићеш, као и ја твоју, о господине! А добра госпођа и мати моја на исти начин ради Бога код куће од свега да се ослободи.
твој подвиг и по дyши труд, на мени је грех твој ако га има, ја за тебе одговарам, јер ме послушао јеси, од мене душу твоју Господ нека тражи!
Молимо твоју преподобност да се моли за нас Господу молитвама својим. А дошавши преподобни од цара у манастир пречисте Богородице
својим молитвама ка Господу све нас: децу твоју у Господу и по телу рођену ти, земљу нашу и цркву, за које си се трудио. А преподобни старац, изливше многе..
га је Бог слушао јер га љубљаше, смело и без бојазни говораше: „Каква ми је корист, Господе, што сам ја тајно видео твоју благост ка мојему оцу, а видевши радујем се и због тога ја једини удивљен доброхвалим твоју милост — ако не покажеш
што сам ја тајно видео твоју благост ка мојему оцу, а видевши радујем се и због тога ја једини удивљен доброхвалим твоју милост — ако не покажеш јавно свима твоју доброту према њему?
мојему оцу, а видевши радујем се и због тога ја једини удивљен доброхвалим твоју милост — ако не покажеш јавно свима твоју доброту према њему?
Нека сви разумеју силу твоју и неизмерну милост, и колико си добар по датељ онима који те се боје и који чувају заповести твоје.
и као што си на небесима пред анђелима слузи твоме, оцу мојему, милост твоју подарио, прославићеш га чудесно, Господе, и на земљи пред људима, да и ја, недостојни слуга твој, добијем поузданију
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича на то мудро закључи: — Поштедио си ми, значи, живот. Ехе, онда и ја обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато идем поново пити. — Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Он је мени дао ово, а вама оно и рекао: ево вам, па се ви сад размењујте. Ти стави газдаСпасоју у службу твоју логику, а он ће теби ставити у службу своје паре. СПАСОЈЕ: Како: ставити у службу своје паре?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ Чамча красно отпоји, а ови му помажу. — Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!
име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. — Па зар овде још мислиш да ће бити лопова?
— Добар дан, Несторе. — Бог добро дао, Перо! Откуд ти? Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети. Хоћеш отворити? — Какав дућан!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
почиње порођај, она треба да се леђима наслони уз кацу и три пута да шапатом изговори следећу формулу: „Кацо, дај ми твоју ширину, ја ћу теби моју висину“, па ће, верују у Пожеги, без муке родити.
Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела мимо твоју љуљу пронијела анђели ти у помоћи били!“¹⁹¹ „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ Још из Старог завета
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Отвараш сваке ноћи телевизор и мислиш богзна шта ће се догодити, а опет, никада нико занимљив не сиђе из њега у твоју собу. Баш као ни из убрзаног у девстнаест и педесет два. Никада никога. Само слике. На станици га већ познају.
Будућу мис боле колена. »Боже« — рекла је мајка »шта бих све дала да имам твоју лепоту и твоје године!« Читав призор почиње да се стапа у светлосну вртешку. Од непрестаног осмеха коче се вилице.
нека курва извукао из свега, као што се извлачиш из свих ствари, лукав и неухватљив, јер је пиће запретило да угрози твоју витку линију, Нарцисе! Хајде, буди човек и признај зашто си оставио пиће? – Могао би да напишем есеј о томе!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— „Што ти би, господине?“ пита га Свети. — „Би ми то, што нијесам вјеровао у твоју моћ, свети владико! Но ти се молим, опрости ми грјешном!“ Па му, вели, цјелива руку и лијепо га замоли да сједне...
Осуђеник гледаше за њима, па кад и пошљеднога неста окрете се владици: — Владико свети, дај ми твоју десницу и благослови ме.
имаћемо кад и то спремати — рече Стево Бојов, па се окрете кнезу и запита га: — А да одговори ли ти њему: „Изјешћемо твоју јабуку?...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Бедни народе, на кога ти спаде да се за твоју срећу брину! Они који су се на рачун твој обогатили, беже; а што ће бити с онима који не могу бежати, који су стари,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»фантазијо« названа, у конзисторији, а питаћемо се онда и за наредника, »Лепога Мику« названог, а такођер и за ту твоју »тетку« које да ми се каже од чега она живи?« Потписан: Јован Максић, указни поштар.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1845, март) ? Никад није вито твоје тело Рука моја млада обавила, Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело!
Красна л' беше кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету. Ето, брате, што си знати хтео — Стога сам ти мало невесео.
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле
Ох на срећу, али не на своју, Већ Бога ми, Србине, на твоју. Сунце седе, ено тамне ноћи, Ал' Турцима ниокле помоћи, Па да им је јоште јада више, Ето страже у град се
Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је лепше, било би
Красна л' беше, кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету. Па стога сам мало невесео, Ето, брате, што си знати тео.
“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тих истих година, ја сам, случајем, избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за мојим радним столом, освоји црна слутња: видим неку ноћ, прохладну, са
— Де, ти, де, широња! — весело је кријештао Циго. — Гледаш само како ћеш што довући у ту твоју логу, па мислиш да је свак таки. Их, дабогда се распуко! — Па дедер, какве си се среће домогао у тој твој ој скитњи?
— О, мајку ти твоју, а ја све мислио да нијеси ништа урадио, па ми те било жао што те толико туку! Што не рече одмах како је било, па да
Могу ти, вели, баба, издати само умрлицу, то да си умрла, а друго ништа. Твој Дане још давно је пријавио твоју погибију. — Како сад то, бако? Овако је то било, сунашце моје огријано.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ЈУСУФ: Молим те, да се разумемо! Је л ти твоју жену стварно, за свагда, тераш од куће? Разводиш се? ХАСАНАГА: Јесте! Да ми на очи никад више не изађе!
Плашим се да се бег увредио, да му је повређен понос, и да би можда хтео да ти се освети. Да стави тачку на твоју каријеру! ХАСАНАГА: Ко? Он? Нема он такав камен у темељу! ЈУСУФ: Какав му је камен у темељу, то ти још не знаш.
Овоје преко јего! И да знаш! Видиш ли ову зобницу? Добро је погледај! Ако у њу не стрпам твоју главу, тако ја из ње зобао! (Улазе мајка Хасанагина и Суљо, носећи колевку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тоду у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју мајку, за твога татка?
одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју мајку, за твога татка?
— Читаш ли? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах. Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.
знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничке и увивши главу у твоју „бошчу“ јецаш и плачеш за мном! ИИИ Ах! — Али не смем да пуштам на вољу својим осећајима.
Бог зна шта сам тада осећао. Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину. Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. — Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш.
Нисам знао шта да радим. Осећаји ме поплавили. Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и
— Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш? Зар не видиш колика је и каква? Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога?
— Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је! — Црно писано! — Не ’ули Господа! Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала. — Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш.
Чак, и кад изађем на улицу, помешам се с друговима, ја видим твоју главу где вири из капије и гледа ме, прати... Да је други празник, ја бих радије отишао на турско гробље, да гледам
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити. Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи! На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Стресоше се на тебе јабуке и у сваку рупицу обрашчића твојих паде по један забрањен плод: у сваку долину твоју паде по један намастир бели. На уснама ти плодови висе па зар је и теби забрањен плод? — Еј!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца
А цар га стане сјетовати. — Немој — вели — даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му
Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону твоју ливаду, него ти лежи тако без вајде. Он им је одговарао: — Како ћу да је работим, кад је на њој врзино коло.
па му тако једном дође и позив од његова оца цара који му поручује: — Чули смо, незнани јуначе, за тебе и за славу твоју, па те молимо да нам, бога ради, поможеш, јер је дошао огњевити змај па тражи да му дамо кћер нашу и са њом све
Везир заповиједи да се дозове одмах онај бербер. Кад је бербер дошô упита га везир: — Би ли ти продô ону твоју каву? Бербер рекне: — Бих за добре паре! Везир узме џомету каву и још га обдари.
Лисица: — Кажи, јазо, и твоју вјештину, биће ми штогођ боље! Јазавац јој рече: — Кад дође ловац, ти се играј око њега, увијај му около нога и
Знаш како смо уватили вјеру да једно другом у невољи помажемо; покажи ми и твоју коју вјештину, да ако ми поможе! — Ја немам за тебе ништа; оно што имам вјештине то је за мене — рећи ће лисица.
— упита кадија тужитеља. — По кануну, ефендија! — одговори тужитељ. — Канун ти пише да даш твоју жену ономе кмету да је држи код себе један мјесец дана, па — иншала! — она ће опет родити дијете, — рече кадија.
— Е, вала море, марви нема суда. Онда Еро: — Ама чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву!! — А, а, море!
Ето Турчина да те посијече, већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице. Воденичар видећи Турчина ђе трчи на коњу поплаши се и не
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Командант мора имати прописе како ће командирати, иначе је деморализација готова. МАКСИМ: Иди у твоју регименту, па командирај како знаш. Овде сам ја господар. ЈЕВРЕМ: Вараш се. У кућевној регименти жена је полковник.
СОФИЈА: Како ти је воља. МАКСИМ: Али нећеш ни ти. СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље? СОФИЈА: Твоју вољу знам кад треба слушати, али овде немаш право. (Еј, браца Јевреме, сад да си ми!) МАКСИМ: И ти оћеш?
КУМ: Не бој се, куме, опет сам наишао на један лек. МАКСИМ: Већ и твоји лекови — да Бог сачува! КУМ: Истина за твоју, не знам, оће ли поднети. Али за моју као наменуто. Заклиње ми се човек, да је тиме једну бабу смирио.
Или оћеш да ја и твоју дужност извршујем? ИСАЈЛО: Боже сачувај, г. докторе! Само би рад знати шта ћу купити, јер се бојим да не погрешим.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Промисли само, и теби на чест не служи да ме на овакав начин одбацујеш. ТРИФИЋ: Мајстор Срето, познајеш ти добро твоју жену? СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе.
СУЛТАНА: Јошт једно! Ти мораш мене и ону твоју песму научити, и ја ћу је сваки дан певати и другима препоручивати, да се види како је ружна ствар кад је жена зла и
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Промаја ноћи, један кров без куће, Пехар кукуте, напев као зачин — Пошаљи твоју сенку, да ме прати. (23. В 1989) 10 ПОЗДРАВ Све оно што сакрива у ништа Збир облика је скривене намере; А недремано
мрак да обезначи Постане светлост у знаку твог знака; Опрости, мајко, што приземну беду Доводим грешно у присмотру твоју; Знам да сам овде тек један у следу И да ми глас је зуј пчеле у роју, Ал зато слутим да смисао роја Зависи и од
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Али, дете моје, ми смо сви тако забринути за твоју менталну хигијену! Посматрам те последњих недеља: ти нешто кријеш од мене! На пример, тај будилник испод твог јастука?
— Опет буљиш у празно! — рече.— Да ми је само да знам о чему размишљаш! Да ми је јасно начас завирити у ту твоју главу! — Размишљам о једној сиротој Ољи која није смела да докторира ... — Зашто? — улети маман.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о рани сјају неба што се хвата, за плавет твоју нема поређења, већ читав речник тек је трина трења, од чије силе илузија влата и мрешка површ језеру у гори а оно
Растројство звучно пуни се озоном. о чиста коби, изван голе лажи спиралу твоју милују пејзажи! У фрулном стању не жуборим колом, но трпим напор брда што ме гута а тамјан нуди путнику без пута.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили. МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго. 4.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
жао му старца, боли га душа, тешку му тугу блажи: „Мачак ће поћи — тако је рекȏ — рибици доброј, тамо далеко, да твоју младост тражи.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили. 4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.
5 Син мајке Агаре и презрени Јуда, Са побожним страхом обилазе туда: Смрт славећи твоју, на коју се сећа Толико столећа! 6 А и на што црног кипариса грана?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се ничем од крви ни од вриска Чак и да се смањим то је део хтења не претерујем нема у мени доста достојења штета за твоју милост да се излива преко овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог лица не треба да се слуша
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Ни једну твоју пару нисам прокоцкао, Агатоне. АГАТОН: Ниси, ниси, то је истина. Не мислим ја да би ти прокоцкао ни једну пару из
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ма те моли кукавица: Ах! немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју,
немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио Од ђетета маленога; Ни сиротну ђецу
твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио Од ђетета маленога; Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке, Без целива и грљења И без
мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио Од ђетета маленога; Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке, Без целива и грљења И без сваког добра твога. 95.
Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме? Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад твоју малу?
Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад твоју малу? Но се надам, пријатељу, Ти си браћу замолио, Да подижу сиротињу, Да ти тјеше стару мајку!
Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме
“ Тад дјевојка дору говораше: “Да ја знадем да је то истина, Ја бих моје павте расковала, Па бих твоју узду оковала, У чисто бих сребро оковала, А ђерданом мојим позлатила.“ 167.
мајке у милости, Радована, мајке у радости, Симијанче, што ми књиге знаје, Оће сестра једно да ти даје, Да замени твоју русу главу!“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога?
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) СОФИЈА: „Никад! Пре ћу мртва сићи у гроб, него лећи у твоју родоскврну постељу!” ВАСИЛИЈЕ: „Тако дакле? Нећеш, принцезо, милом? Грозиш се моје ружноће?
” ВАСИЛИЈЕ: „Силом ћу те, ако треба, одвући у своју постељу, брутално ћу одузети твоје девичанство, и бацићу у блато твоју лепоту!” СОФИЈА (ошамари га): „У том случају, ово узми за мираз!” ВАСИЛИЈЕ: „Тако, дакле?
Мишљење? Са таквом главом, као што је твоја? Ти верујеш да је то, што пролази кроз твоју главу, неко мишљење? Ти мора да о себи имаш неко веома високо мишљење, кад тако мислиш! Шта каже, „ја мислим”!
БЛАГОЈЕ: Што, ваљда треба да је окачи на преслицу, као ти твоју, па да седи крај прозора и да је преде? ГИНА: Кад курве треба бранити, први си ту!
Кажи шта видиш! ДРОБАЦ: Видим... СОФИЈА: Слободно кажи! ДРОБАЦ: Видим твоју љепоту! СОФИЈА: Пази ти шта он зна! И, наравно, ништа више, осим моје лепоте, и не видиш? ДРОБАЦ: Видим...
ДАРА: Зар теби његове крваве руке не сметају? ГИНА (Благоју): Изгужвале су Дропчеве ручерде твоју свилу! ДАРА: Јашеш се овде са оним крвавим зликовцем! СОФИЈА: Што то говорите? Па зар вас није стид?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
МОЈА РАВАНИЦА Блудно гледам твоју богородицу свету, што мирише ко гробови у цвету, па ме је стид да живим. Надамном мирише у облацима сивим шума твоја
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу? Дете је погледа чудно. Не рече ништа, али му живе и радознале очи говораху: — Зар још питаш?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Ивковићу.) Па дабоме, кад си и ти умешао твоју фарбу!... (Продера се на Младена.) Иди, па реци шта хоћеш! (Младен оде.) СВИ (смеју се и честитају међу собом).
ЈЕВРЕМ: Која опозиција, Ивковић? ПАВКА: Ништа он, али да чујеш њу! ЈЕВРЕМ: Коју њу? ПАВКА: Па твоју ћерку. Да чујеш само како разговара са мном и иде ми уз нос, као да је у његовој партији.
ЈЕВРЕМ: Бринем се... ето, то, по цео дан се бринем. СРЕТА: Шта кога ђавола бринеш, кад ми носимо твоју бригу? ЈЕВРЕМ: Није за изборе, него се бринем ако будем изабран.
овако сјајно манифестовали, оправдаћеш једино радом твојим у скупштини, радом који на првом месту треба да посведочи твоју и нашу љубав према отаџбини! Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука! А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
усана, од мрскога срца, од нечистог језика, од оскврњене душе прими мољење, о Христе мој, и не одгурни мене, рабу твоју, нити ме јарошћу твојом, Владико, обличи у час доласка мојега, нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега, јер
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гони бедну браћу ко бура матрозе! Нек застрепе, бедни! Нек у смртном страху, Крстећи се, чују твоју песму плаху Где грми крај њине сликоване прозе!
Владај над мојом душом, моћно дете, Са расцветаним ружама у коси, И власт нек твоју ништа не омете, Ни бол, ни плач, ни реч што милост проси.
Заћутаћу тада. Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу, И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу, и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио.
чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и нагоне чисте, Старачком руком косу твоју седу...
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу! Виђи посла цара опакога, кога ђаво о свачему учи: „Црну Гору покорит не могу ма никако да је сасвим
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја разумем твоју сузу тога трêна, К’о и бригу доброг оца што изиђе, Као тужне очи верног пса што приђе, Као душу туге и јецања њена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја бјех заспао па овце пређоше амо. Ако људи нађу за право, нека ме глобе, а твоју грдњу прогутаћу — то ми је те одвише за данас и за навијек!“ „Кад то рекох кренух да поженем браве.
би ти разлоге надовезати могао, али чувај се тога, да се зло не излеже, а ти би му био зачетник, и сав би гријех на твоју душу... Дакле, ја ти не знам шта но како са серадаром учиниш!
Она ће до неколико мјесеца постати пунољетна, а Павле ће је узети под свој кров, као твоју вјереницу. И да би се моји томе противили, не би могли, а вјеруј ми и неће, само кад им се у новац — тога њихова бога
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А кадија ће на то: Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. Или ова питалица финог хумора: „Питао Турчин Рају: — Имаш ли што вечере?
15 Питао кадија рају: — Од шта је ова цванцика овако мрсна? — Од крметине. — Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. 4. О РАЈИ 1 Питали рају: — Зашто плачеш?
4 Буна, нина у бешици сина, Буна, нина, сан те преварио! Прије тебе него мајку твоју: Сан у бешу, а несан под бешу!
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.
11 Дјете моје, сан те преварио, Преварио, не заборавио! Злато моје, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку! Сан у бешу, а несан под бешу! Насанка ти вода однијела, За велико брдо занијела, Гдјено нема вука и баука!
12 Нина, сине, сан те преварио! Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела, Мимо твоју љуљу пронијела, — Анђели ти у помоћи били! 13 Спавај, сине, бог ти добар дао, Бог ти дао добро а за много!
Свакога на твоју поштену софру дочекивао, пунану је справљао, пред људ’ма постављао, никад ти у кући не пресушило, а највише себи
јер је, веле му, стари лукави мегданџија, него не ударај прије, него све онако ради што и он ради, па кад видиш твоју згоду, удари, и не донеси нам срамоте ни крајњу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Е! вала, море! марви нема суда.“ — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола, твоју краву.“ — „А а! море!
Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и,
Кад изиђе пред цара, рече му: „Е честити царе! Ја сам дошао да просим твоју шћер, него да ми је даш.” „Добро” одговори цар, „него знаш ли ти како се проси моја шћер?
ђевојку твоју шћер за главно, а твој нож чудотворни за добит.” И ово му обоје цар дарује, те он дома натраг с ђевојком и ножем
Један пут рекне њему жена: „Хајде, човече, да ми ову твоју девојку пошљемо у свет нека себи срећу тражи.” А он јој одговори: „А куда је знамо, жено, послати?
“ Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: „Та куд идеш, Бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца
Али цар га стане сјетовати: „Немој“ вели „даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му
“ „Које?“ упита царев син. „Твоју и моју мајку“, одговори змај, а змајева мајка била је она аждаја у царице. Царев син на то пристане, али вила рече им:
Она ти је родила двоје штенади, и ја их нијесам смјела од тебе убити или бацити, него нагнала сам твоју жену да их доји, доклен ти дођеш; и ено је затворене у тамници у гвожђу, и код ње су штенад, пак ти сад чини од ње што
гојила и чувала; а ти — ти ћеш бити круне моје нашљедник, већ трчи натраг својој кући, и доведи ми шћер моју, а жену твоју, да је виђу још једном пријед него ли умрем, и доведи оца свога и матер своју и сву фамиљу своју, и продај све имање
Ето Турчина да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не
“ — Е вала, море! марви нема суда. — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола твоју краву.“ — „А а! море!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Због тога молимо твоју молитву, Господа ради, немој нас презрети, узми часне мошти господина нам Симеона и пренеси их овамо, да се благослов
Но ти ми подај крепост и знање, реч и разум да ти од твога твоје принесем, од богатства добра доброту твоју, јер све то нађе и венчав пречасну главу своју доби жељено, светилник божаствени јави се, просветљујући васељену
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
»Нећеш«, ти »нећеш«, ах за то твоје »нећу«, да си само друга а не њена мајка, сада би ти видела манастир или твоју мајку и браћу одакле сам те довео. Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш.
За њу, ради ње! Убићу те и после казаћу јој: »Чедо, не љути се, али ја убих ону, твоју мајку. Јер она тебе, чедо, тебе хтела да срамоти, да за тебе каже оно што ти, знам, уверен сам, ни у сну не можеш«...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја тебе љубим како год да сам те родио; светујући те, твоју срећу желим, а не моју. Ако ли ти мене не послушаш, ја се нећу кајати за добро што сам ти учинио; мени ће бог платити
ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком жалиш што си зло твоју | младост провео. Што се првога каса, врло је мало потреба говорити, јер сам ја мало повише казао да је љубљење м.
Попогледа меј мало с вниманијем, пак ми начне говорити: „Нама[х] тај час узми твоју торбу, пак иди куд ти драго. Право је рекао Антоније да ти нећеш код мене ни три дни бити.” Ја сам био изван себе.
По служби, пре него седну ручати, ови разговор учини митрополит мојему старцу: „Ето ти, оче игумне, ја испуни[х] твоју вољу: хиротониса[х] твога малога [Х]оповца на дијаконсгво. Но, ви сви упамтите моју реч.
Ако ли се усудиш зачинити сочивицу твоју са зејтином, проклет и анатема! Бре, буди ти паметан! Зашто проклет, и каква те је анатема нашла? „Што сам ти ја крив?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А шта би било да је који од нас изашâ — пита Брне. — Е, шта би било! Штедили би твоју липу главу! — рече Вртиреп... — Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикристи ушли, кад су обоја врата била затворена!
— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.
сам немоћан и имам ослобођење од својих старјешина да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај за твоју љубав оћу... Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Окрену главу ка прозору и ухвати се за дрвене решетке. — А ти баш оцу Методију — шиљак у нос! За твоју кућу ништа није да купиш манастиру звоно. — Нећу, Милунка, да савијам шију пред мантијаши— ма!
(Важнија ти је радикалска демагогија од моје среће.) Истину да кажем, ја и нећу да следим твоју политику... (Кидај до краја!) Ја, оче, имам своја начела. — Нисам ти више отац!
Откако постоји, моја кућа слуша твоју кућу. Мој деда слушао Василија, отац ми и њега и тебе. А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона.
— Веран сам ти десет година. Служим тебе И твоју кућу, ни гроша нисам украо, песму сам ти спевао, гласам те, хоћу да погинем за тебе и нашу странку... — Шта тражиш?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад
3аћутаћу тада. Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу; И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио.
Два верна и снажна роба под руке повести могу Потомка Ромула храброг. Ах, то бар није грех! Да не оскрвни тебе и твоју грађанску тогу Поруга или смех. В.
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану, и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шалу светлост своју, Те човек види
В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји Проста ти била моја љубав жива! Честит'о сам ти.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Што је јарост бесмртнога творца на зло твоје толико ражегло? Причај мени тужну твоју судбу! Ах, страшнога твога паденија! Ах, ужаса што смртне постиже!
ти се благодаренија на све сјајне сажиже мирове у чистоти лучах огњенијех; ал' за твоје силно попечење и за твоју њежност отеческу малене су жертве творенијах.
Попа, Васко - КОРА
леђа окрећу По тами мога тела Опака светлост шестари 24 Идем Од једне руке до друге Где си Загрлио бих те Грлим твоју одсутност Пољубио бих ти глас Чујем смех даљина Усне ми лице растргле Из пресахлих дланова Блистава ми се појави Хтео
дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме твоја сенка одене 26 У овој ноћи без јутра Ко је та
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам заштитник закона па ћу, као такав, наћи пута и начина да тебе и твоју дружину љуто каштигујем због вашег антидржавног понашања“. „Све ће добро да се сврши“, проговори напослетку Милон.
Ми смо, као што си малочас рекао, пси шугави, па се богови не осврћу на наше молитве. Али ће твоју молитву, високи номофилаксе, о том нема сумње, Посејдон саслушати.
Поћи ћу из ових стопа до својих рибара, па како не сумњам да је њихов лов обилан, доставићу ти све што желиш право у твоју кућу“. „Шта мислиш, брајко? - да примим робу коју нисам изабрао и премерио? Да ми подвалиш по свом обичају!
Грешан какав сам, заслужио сам својом бесмисленом лажи ову твоју олимпијску чикарму“. Димокритос уведе Хипократа у свој дом, послужи га усољеним рибама, маслинкама, овчијим сиром,
„Којем срећном случају или провиђењу имам да захвалим за твоју посету?“, упита Демокритос Хипократа. „Ти знаш, драги мој, да ја већ по свом лекарском позиву много путујем.
„Па, тим боље!“ „Но што јесте, јесте: мудрости нашег Великог Сената имам да благодарим за твоју посету, и то је најпаметније што је он до сада учинио“. „Е, па нека је хвала боговима!
Вараш се! У стању сам да из твог лица очитам твоју старост, па да ти докажем да говориш будалаштине“. Загледа се оштро у лице Месечево.
Пембертон се загледа у тај призор. Дирнут њиме, прошапута: „Мучениче науке! Наслони, мирне душе, твоју уморну главу на тај јастучић који си некад сачинио; он ће те уздићи до небеса“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„И твоју срећу ни најмање не мути околност: што њезин отац не пристаје на брак и што ћеш се прексутра венчати на мало незгодан
— Плакао? Та шта говориш, зашто бих плакао? — Плакао си, јер си изгубио сваку наду. — Мила моја, твоју болест друге издржавају на ногама, али ти си мала маза. — То је проста утеха, али ја ћу ти умрети, ето видећеш.
Е па лепо посетићемо и твоју стару учитељицу Францускињу. Тражићемо је по целој Швајцарској, тражићемо је све док је не пронађемо, јер видим, видим
А догодине ићи ћемо сви троје, и сваке године, и нећемо никад пропустити да видимо твоју Францускињу, и више неће нико мислити да смо брат и сестра, и бићемо све срећнији, је ли?
Шта трепћеш, шта ћутиш, Србине тужни? Зар не знаш твоју дужност српску и београдску? Ми смо, вели, Пијемонат, ми смо срце и централна глава, ми дајемо правац и крму, ми смо
То ми није тешко да погодим, јер сам познавао и твоју душу и твоје мисли. Сирото јагње наше! Ти си морао бити изван себе кад си кроз убиствену ватру трчао у стрељачком
и врати се брже него што је и сам Господ очекивао, па стаде пред Њега: — Господе — рече Му он — ево испуних ја Твоју наредбу и сазнах оно што си желео.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда је то твоје за тебе, за такву твоју нарав, заиста, најбоље, па и једино могуће. Више-мање свак у животу гази за неком свјетлошћу, за неким својим
Очевидно, дакле, ја ти нисам баш никакав литерата. — Можда је све то за твоју природу превише ситно, превише тричаво. Ти би вјероватно волио мало шири потез, зар не? — Напротив!
Ми се тако слабо разумијемо, Ерна!... А што је најглавније, све је ово на твоју очиту штету. Ето видиш и сама!... Не разумијем што те држи везану уза ме!... — Некад си разумијевао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? — Јесам... онако узгред. Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к
Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. — Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто.
А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, ида узму уцену за твоју главу. Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.
— Стој ! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... — Хајде да се измиче!
је ли или није, ти не мораш знати. Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. — Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....
— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!... У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу
Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити... А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!... Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону твоју ливаду, него ти лежи тако без вајде? Он им је одговарао: — Како ћy да је работим, кад је на њој врзино коло?
Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш бога ти! Прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити; прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца
А цар га стане сјетовати: — Немој — вели — даље да идеш, ја ћy ти за БашЧелика казати: оног истог дана хад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили с њиме, крв паде до кољена, и ништа
Онда он исприча цару све што је било између њега и његове кћери, и рече му: — Честити царе, ако ми нећеш поклонити твоју кћер, да се с њоме вјенчам, нећу је ни лијечити.
— Рекавши то, остави боцу. Свеђ је муж жени говорио: — Сада ћу ја твоју вјерност видјети. Жена је међутим шутјела. Када је дан освануо, оде муж у дрва, а жена остане код куће.
Лисица: — Кажи, јазо, и твоју вјештину, биће ми штогођ боље. Јазавац јој рече: — Кад дође ловац, ти се играј около њега, увијај му се около ногу,
Знаш како смо ухватили вјеру да један другом у невољи поможемо; покажи ми и твоју коју вјештину, да ако ми поможе. — Ја немам за тебе ништа; оно што имам вјештине, то је за мене, — рећи ће лисица.
Одговори му она: — За твој инад, јер твоју силу не могу да трпим. — Ма какву моју силу? — Зато што имаш три поноситости; прву: на глави скрлетну круну као цар;
Везир му одговори: — Валај, кнеже, за твоју једну покидао бих ја хиљаду црногорскијех глава, па и саму владичину. — Ја то вјерујем, ефендум, али од свијех тијех
— Е, вала море, марви нема суда. Онда Еро: — Ама чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву! — А, а, море, стани док погледам у ћитап. А Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера!
Ето Турчина да те посијече, већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице. Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не
Завикаше му онда сва тројица: — Врати се, врати, видимо твоју вјерност; не жалимо толико тебе колико твога магарца. А он њима: — Душе ми, мудрији је он но ви сва три.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само... Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада.
О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару, бону, Заклонит тобом и носити небо — Постељу твоју, моју васиону. И нико никад ни слутити неће С киме се дружим у тамници јада, Коме се молим, за ког берем цвеће.
Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с тобом, и тугу далеку, И још твоје очи, та два ока
Спровод овај Њеног драгог гробу спрема. Рака стоји отворена; Гробар прима... Врисак, сузе; По сандуку тутњи, пада — Твоју љубав земља узе. Заплакати ниси знала; Бол велики суза није Никад им'о... само уздах, Или речи... “празно ли је...
Ћипико, Иво - Приповетке
Растанимо се барем у миру! Чујеш ли звоно? —Иди кажем ти! —Кад хоћеш, идем... Али ми руку твоју дај!... Дај ми твоју руку.... Идем! — рече у сузама парон Зорзи кад се жена срдито одмаче од њега.
Растанимо се барем у миру! Чујеш ли звоно? —Иди кажем ти! —Кад хоћеш, идем... Али ми руку твоју дај!... Дај ми твоју руку.... Идем! — рече у сузама парон Зорзи кад се жена срдито одмаче од њега. Полако силази низа стуба.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
чујемо, а у оним „великим зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена, огледа се ово „мало зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ама, како то, код мене живог, па већ разговарате с човеком? ЖИВКА: Бога ми, право да ти кажем, нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. ЧЕДА: Гле'те, молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет?
СОЈА (узбуди се): Па јест што кажеш, тетка-Дацо, ето зар би твоју кућу олајавали да нису имали зашто. ДАЦА: Олајавале су је такве као што си ти!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, — Веровати многим’ трло срећу твоју. И јади су знали да си срца мека, И јади су пали, пали на човека: Патња беше пратња целога ти века...
То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету.
»Стармали« 1882. ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ архимандрит бездински Ко је год познавô Срце твоје право, Твоју душу белу У црну оделу; Ко је год познавô Српске боле твоје — Сузне су му данас очи Кô што су и моје.
Не тужи се, не мршти се, — не вермам ти претњу, Ми славимо данас твоју педесету шетњу! Што год има Фрушка Гора намастирска вина У једној бих данас чаши дигô од милина; Дигô бих је да је
— С тобом у руци и то је лако. Па зато и ја у чела зноју Избацих оду у славу твоју, Највиша књиго над свим’ књигама! Највиша бриго над свим’ бригама!
Кад би се орден рибама давô, Ти би га прва добила туна; Ордена немаш, ал’ скромност твоју Још боље краси кришка лимуна.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Чујеш, Евице, да ти јошт једну кажем. (Узме је за руку.) Сад треба да се свега оставиш; на род да заборавиш, и само твоју срећу да гледаш. Сутра ће те један први вилозоф просити. ЕВИЦА: Филозоф! ФЕМА: Дакако.
Но кад даље размислим, падне ми на ум да метнем на лутрију на твоју срећу. ЕВИЦА: Ах, боже! Ја ћу сваки дан по трипут метанисати, само да добијеш.
Петровић, Растко - АФРИКА
— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет
— Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у земљи.
), одлазиш, а не видим више, као некада, стражњицу само твоју из даљине!“ Смејао сам се радосно, на овај пример како се једна иста песничка идеја обзнањује различито у беломе а
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Би, Суљо! И данас би се о твоју лубању градске керуше отимале. ДРУГИ ТУРЧИН: А и у твоје зираве очи давно се гавран загледао!... Ну без шале!
) КОЛЕБАН (виче споља): Предај се, Станоје! А тврда реч ти од муселима, Он ће за твоју главу јемчити. ГЛАВАШ: А је ли Турчин тај ваш муселим? КОЛЕБАН (споља): А да!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У томе се зачу из даљине укање сове; глас се понови трипут и чудно се разлегао по ноћној тишини. Стражар рече: »На твоју се главу свршило, рђо главата!« Ја затворим прозор и прућим се на диван; спопадоше ме сетне мисли.
Он није имао никакав интерес у томе да остави своју кућу, да дође преко бела света чак у Србију, да напада твоју домовину.
То је врло слична судба са судбом српскога народа. Русија је помагала то исељавање. Она је врбовала Бугаре, твоју браћу и комшије, и пресељавала их у Русију, а амо је слала теби на врат Черкезе.
љубећи Кирилова обли га сузама и рече: — Збогом, добри друже, збогом храбри страдалниче; ти си поштено одслужио твоју службу светом хришћанском делу. Прости...
— Е хајде де, нека буде на твоју, кад баш хоћеш. А како ти је име кад си такав јунак? — Мени, вала, Марко Крстов, а зову ме, онако као да речеш по
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не пресеци, Бога ради, Везу нашу! — А смрт вели: „Ја разумем твоју стрепњу, — Пресекла сам везу многу; Ваша ј’ веза тако јака, Пресећи је ја не могу.
? Аој, Боже свемогући, Молим силу твоју јаку, Дај и мени — мојој души, Површину барем таку. Л Молио сам Бога крепко, Што га мољах Бог ми даде, Те ми с’
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Дакле, собарица. Ти рече да је била млада, од двадесет година, лепа... улетела је у твоју собу. Па, овај... — Лука обухвати подбрадак и жмиркаво погледа Драгишу — ништа нам о њој не рече.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
одсјевки хране, отрови поје мене и сине ми јадне; и дан и ноћ труде се да у јаму своју, ах, Сербије жалосна, баце душу твоју! Гди су сад ближњи моји? И сестра остави, сасвим мене презрјела, помоћи не јави. Ах, Сербије пребједна!
И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна. И ти твоју косу гладиш, И из мене серце вадиш, Љубезна. Сад ја видим да ме вараш, Јер се с другим разговараш, Љубезна.
на каквом весељу, Не показуј нимало к мене добру вољу, Нит' сести како ћеш до мене ти гледај; Иштем ли играти, руку твоју не дај.
Да с' живила в' времја то кад су жертвовали, пред олтарем твојим сто жертви би су дали. Дај ми љубов твоју дар, серце будет ми олтар, жертва буду сам. На олтару будет стих храм поставит медан, тих твој клијент, мадам.
Сам пас на пса режи — на кучку не лаје. Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје. Ти Венеру твоју, која тебе жели, како да ју твојим језиком уцвели? Ах, мој језик, језик, како ћу те клети?
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди и Сербље возбуди! Ти воздвигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице.
ЈОВИЋ СПОМЕН Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила, И кријући твоје лице Мени поне нехотице Твоју љубав открила?
и знанци с’ удовицом’ куну: — Лочи, веле, ћифто, греха чашу пуну, Ти зададе многим сиротицам, бригу’ Зато нечастиви твоју вуну стригу... Да што брже липса и да се закопа, Нестрпљива чељад чине звати попа.
Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор и новост угодна мисли: Разговор често један цео пресуди живот.
Пјеј и ти, и по њем, јест ли чувство смерти имјети хоштеши, управљај жизн твоју. Ти увидиш что все сујета, ти усмотриш что и тебје в скорости настојит мрачни гроб.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА (кнезу насамо): „Нашег?“ Е чу ли, кнеже: „Њиног“ Радоша? ВУКСАН: Да вратиш, кнеже, ону твоју реч Којомно си га прогнао. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да је погазим, — Али се царска никад не гази!
идем покоран — И неосуђен, и неприморан, Да ти извршим свети завештај. Хиљаду хоћеш?... Добро, хиљада За сузу твоју нека пропада... (Чича Вујо улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? Какво нам добро доносиш?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим
— Одметнô се Симеун у ешкију, поробио и намастир и мене, па 'оће и главу да ми узме... — Стој, калуђере, губу ти твоју! — подврискује Симеун и једнако пуца уз луке. — Ето га, Гавро! Спасавај! — Бјежи, оче, у кошару... у сијено!
Буди мене миран, Асан-беже Чеко, булешику ти твоју! Гинућемо, браћо, сви ћемо гинути за ову свету ћабу! — Сви ћемо гинути!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И жудим косу твоју тако меку. А чежње моје, све дубље, све веће, Очајна неман црном косом среће А око грли пучину далеку.
И кад једног дана твоју главу малу Осетиш да јесен пепелом покрива, Заплакаћеш горко болом срца жива Што си чар лепоте сточила у шалу.
датума) XЛИИИ ГРЕШНИ СОНЕТИ (СИН ЗЕМЉЕ) Загрмеће Господ у страшни дан суда, А ја ћу му рећи: ''У најцрњем мраку Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку И због њих починих своја дела луда.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ако и претуриш хартије газда-Спасојеве, шта ћеш наћи? — Признаницу твоју, признаницу моју, а то, брате, нису сумњиви списи. ВИЋА (буни се): Па, оно...
МИЛАДИН: Имам, господин-Жико! ЖИКА: Е, видиш, имам га и ја. Закон, то је мој кантар. Метнем на кантар твоју молбу, јали тужбу, па са друге стране метнем један параграф.
Ако опет неће да превали на твоју страну, а ја, пријатељу си ми мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју страну.
да превали на твоју страну, а ја, пријатељу си ми мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју страну. МИЛИСАВ (развио је за то време фасцикулу и тражи по њој нешто љутећи се што не може да нађе.
БОКА: То што пише! КАПЕТАН: Слушај, младићу, да ти дам један сасвим родитељски савет. Теби, видиш, за ову твоју кривицу не гине куршум у чело, па признавао ти или не признавао.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Љубећи шта ли то убијам, шта ли будим? ЈЕДИНОЈ Пјан тобом, смешак је врели. Тамом на зенице отворим твоју таму, ја, о једини ја. Чедну ми пролет, паклени пламен навестиш, ти, о једина ти.
Ом. Зовем те и заклињем: Изиђи из црног бездана Шеола, Врати се у храм са деветоро врата. Појав’ се, појави. Дај твоју крв, Омириши крв, омириши живот. Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра.
Ћипико, Иво - Пауци
Униђе у млин и вели млинару: —Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним! Машицама прихвати жераву и запали, и пушећи загледа се у витлове...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Опрости му што је пригрлио усамљеност уместо да прими твоју заповест о доброти, праштању и љубави. Он ти приноси највише што може, верујући да ћеш му прихватити замену: патњу
Ево је како шапицама шашољи распећа које сам с љубављу у твоју славу три године бритвицом резбарио. Три године сам, Господе, пробдео да начиним нешто својом руком што би било
Лауш хоће да се покаже пред краљем. Да каже: види шта сам ти довео, све најбоље, да закитим твоју војску, да се не постидиш од свога пронијера Лауша, него да се подичиш. Завирио сам данас у своју душу.
Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ти јоште живиш!... Твоју седу главу Не положи у гроб тако бурно време! Можда чекаш снова поништену славу, Тај блеђани призрак будућности неме?
Никада можда нећу Твој мили више чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више моћи Чаробна сенка тавне ноћи У загрљају наћи нас... И све то зашто?
А твоје косице русе Лелуја јутарњи ветар, И диже фереџу твоју. Јуначки каприс ме мучи гледајућ одважност мушку Са којом походиш кланце, где орли с кликтањем лете; Крв ми у главу
Два верна и снажна роба под руке повести могу Потомка Ромула храброг. Ах, то бар није грех! Да не оскврни тебе и твоју грађанску тогу Поруга или смех. 1889. ЛЕЛЕК На обали пустој, о праведни бози!
Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.
5. Син мајке Агаре и презрени Јуда Са побожним страхом обилазе туда: Смрт славећи твоју, на коју се сећа Толико столећа! 6. А и нашто црног кипариса грана? Дан помена стиже.
Клеон Све је само симбол што ти види око, Све што душу твоју и ведри и мрачи. Симбол је и земља, и небо високо, А суштина оно што он собом значи.
Касиме, отиди у град и продај магаре своје. Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
испред твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз прозоре, да кроз њих, кад проминеш, на завесама бар твоју сенку сагледам... (Стресе се): Ох, и зато никада твоје јело, никад твоје пиће немој да ми шаљеш.
послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ будем служио само на гробљу, чекајући смрт, онда да бар имам ту твоју задужбину и у њој тебе, твоје име, твоју слику.
већ будем служио само на гробљу, чекајући смрт, онда да бар имам ту твоју задужбину и у њој тебе, твоје име, твоју слику.
МИРОН Не, то... ТАШАНА Зашто, дедо? Кад год хоћеш, у свако доба, само дођи и кажи: »Ташана, тешко ми је, дај ми твоју руку да метнем на своје чело«. И узми је, дедо, држи је колико хоћеш.
И хаџи Риста твога старијега дечка обгрлио у наручје, а једнако се окреће како би сви видели колико он твоју децу воли. Као да их само он воли?! ТАШАНА (с подсмехом): А теби криво? САРОШ Мени не.
Нек је све весело, пијмо. Весело, весело! (Окреће се најстаријем бегу): Де, Ахмет-беже, »Веселу, веселу Стојну«, твоју Стојну, чивчику, ради које ти замало вером не промену. АХМЕТ БЕГ (узбуђено): Јок то, не, не то!
АХМЕТ БЕГ (узбуђено): Јок то, не, не то! СВИ БЕГОВИ Не то, не то. РЕШИД БЕГ То, то, твоју Стојну... (Дубоко уздише): Ех, и ја сам имао у мој чивлук не Стојну, него Васку. Убаво, мило, красно дете.
РЕШИД БЕГ Ти на аву? Ти твоју фараонску циганску крв да охладиш? Ни када умреш, па ни тада нећеш бити хладна. Него, кога ли код које, или неке наше
И ето, зато сам тебе толико чувала, радо помагала. Олакшавајући Твоју самоћу, осетила сам да тиме ублажавам и своју. (Седа, изваљује се.) Ох, није ми требало сада ово да казујем.
) Пих! (У грчевитом смеху): Аха-ха! Па, Мироне, Божји угодниче, владичин намесниче, први духовниче, тако ли ти твоју паству чуваш, на добар пут изводиш, у вери праведних отаца учвршћујеш?
МИРОН Ето ти! Јутрос, овде, дат је парастос, помен покојнику. Овде, ено тамо, затекао сам њега и њу, твоју и нашу Ташану, у загрљају. (Полази.) Ох, и сада ето помен и леп спомен подиже му она са Сарошем. (Одлази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шлајферов син, црквењаков син, фрајлин син, Паулин син, Јуличин син... Лепо друштво, мој Тодоре, уведох ја на твоју сермију!
Лепо друштво, мој Тодоре, уведох ја на твоју сермију! Али добро чиним људма, Тодоре, и то ваља за твоју душу, и ко зна још за чије душе, јер су на великим имањима увек и велики греси, говорила је моја мати...
— Честитам ти, Лука, и радујем се. Ти можеш светла лика стати и пред мртвога оца, и пред матер, и пред твоју „добротворку”, како си ме у последњим писмима називао. Заболело ме је то, али разумем.
А жупник твој, ако ћеш да знаш, Лука, задовољан и срећан: труби по вароши твоју славу као да те је и он створио... Вала, у овом свету се крсно име не зна... Јулица и Срба се венчали.
— Хо, дијете, па ти и оде, и српски заборави! А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара.
А ја се, богами, узбудих добро... Дај овамо ту твоју математику, и зелено мастило, да се охладим. Неки дан касније, у паланци велика сензација.
Не шалим се! Знаш добро да сам своју палио, па ћу и твоју! — Не беснуј на мене — одговара Јова граничар доста мирно. Влаовић онда тек плану. — А, тако велиш!
Ја немам твоју мирноћу! ја нисам што си ти! Сећаш се, одувек ми је недостајало јасно осећање да сам на добром путу. — А ко га има,
ти се не смеш занети, ти не смеш уживати, ти мораш читати јасно знаке по туђим занесеностима, и трезвено их додавати у твоју симфонију рада, рада ради зараде, што веће и јаче... Али, Бранко, остаје сад још моја лична трагедија.
Живела је још толико да види како син њен растура и поклања намештај, посуђе, чак и одело. — И твоју ћу бунду поклонити, биће ти одмах лакше.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
да срце човеку веселиш и свевозможном храброшћу пуниш; која ћуталицу оратором, простака историком правиш, и чиниш да твоју силу познавши нико не мисли да штогод не зна; љубима течности, половаче мајданског вина — ти ме твојом благом
Оклопиш уши, пак лепо грискаш твоју твравчицу или сламу, а свет и судбину остављаш нека оди као што су богови уредили.« »О, блажено, преблажено створење!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу... То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ.
На њен крик дотрча из друге собе мајка и стрина јој се узе горко јадати: — Ја, ја, која твоју децу волим као очи у глави, ја то да доживим!
Твојим ће књигама сваки дан падати цена, а мојим ће акцијама расти; твоју ће књигу ценити двојица-тројица таквих као што си ти, а моје ће акције имати цену и на самој берзи; теби ће се смејати
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командир застаде. — Чије мамузе звецкају? — Поднаредника Светомира — рече неко. — Дај ми твоју пушку!... Марш, животињо једна! — издра се командир кроз стиснуте зубе.
Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу. Пошто ти то не носиш, онда твоје службено одело и ону твоју поповску капицу, како је ти зовеш... митра... чита. — Јест, јест! — одобравају остали.
— вели Живадин. — Бре, Драгиша, ништа не знаш. Она ме подсећа на сан летње ноћи, па макар забадала прсте у ону твоју торту. Она нас гледа упитно, јер види како се ми дискретно смешкамо. Драгиша јој објашњава, да би нас извукао.
“ — Је ли, Вељо? — пита капетан Војко командира шесте батерије. — Хоћеш ли ти сутра да позајмиш ону твоју саку, да нам „изиграва“ топ? — И ја сам се чудио.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
брда и глечера, преко пустиња и каменара посртала је Златокоса, молећи младића да стане и саслуша је: — Хтела сам твоју љубав да искушам! — викала је за младићем, али он је био слеп за њену лепоту, нем за њене молбе.
— Шта ћеш ми дати, ако кажем? — рече. — Све што тражиш! — обећа жена. Смрт никада скромна није. — Твоју раскошну косу — рече — очи модрије од различка, сјај образа. И, даде мајка.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (болно): Беше моје!... КОШТАНА (тражећи бакшиша, долази до Митке певајући): Бог убио, Васке, мори, твоју стару нану, Што те даде врло на далеко, На далеко, Васке, три године дана.
Нигде си ја никога немам! Де! Тој да ми свириш, »моју песму« да свириш! ГРКЉАН (зачуђено): Какву твоју песму, газдо? МИТКА Моју песму! ГРКЉАН (у чуду, питајући и остале погледом): Ама какву, твоју песму, газдо?
МИТКА Моју песму! ГРКЉАН (у чуду, питајући и остале погледом): Ама какву, твоју песму, газдо? Ми никакву твоју песму не знамо. МИТКА И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с’н с’нујем.
МИТКА Моју песму! ГРКЉАН (у чуду, питајући и остале погледом): Ама какву, твоју песму, газдо? Ми никакву твоју песму не знамо. МИТКА И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с’н с’нујем.
Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе? и само хаџију, оца твога и мајку твоју да дворим и да служим? Да пред њима клечим и ноге да им перем? Из собе да не изиђем, већ само да седим, ћутим, трпим?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1910. ПОЗНИ ЧАСОВИ Кô каква слика чаробна из рама, У твоју башту, где шедрван бије, Ти мирно гледаш из прозора, сама, И наслоњена.
И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911.
Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру... А теби само, кô псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!
Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела! И у твоју башту сада, ево, уђе И шедрван осу. С мрамора бијела Просуше се сјајни планули драгуљи, И по башти свуда кликнуше
1907. ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ... Поздрављам тебе И твоју самоћу, Твој шум и златни повратак звијезда! Кô тице кад их гоне из гнијездâ, Ја бјежим теби, јер покоја хоћу.
Али тебе и подмуклост Твоју, твој лик нежан вазда, И тај лажни поглед смерни, То песнички жар не сазда. 17 Сва кô бела пена вала Блиста моја
Зурећи горе, пред твоју Кућу бих стао доли, У твоје прозоре гледô, Док срце тиште ми боли. Ја знам, ти често из окна Гледаш где ја, са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
зна да ће о њој и Александру бити песме „међу потомцима“, а Ахил вели Агамемнону: „Ахејци дуго ће памтит, мислим, и твоју свађу и моју“.
људске и јуначке речи: Аманет ти, Вукашине краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерннцу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узму моју милу сеју, сеју моју милу,
коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило, нит' ме куни, нити ме нагони, данас теби полећет не могу; бог убио твоју Видосаву!
Ал' говори војвода Момчило: „Аманет ти, Вукашине краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерницу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узми моју милу сеју, сеју моју милу,
јутром и вечером молећи се силну Југ-Богдану: „Господару, силан Југ-Богдане, љубимо ти свиленога скута и десницу твоју билу руку, ну потруди чудо и господство, и поведи мила зета твога, ну доведи Страхинића бана у дворове и у куће
ти Бањску, сине, ојадио: и живијем огњем попалио, и најдоњи камен растурио, вјерне твоје слуге разагнао, стару мајку твоју ојадио, са коњем јој кости изломио.
вјерну твоју љубу заробио, одвео је у поље Косово, — љуби твоју љубу под чадором, а ја, сине, кукам на гариљту, а ти вино лијеш у
вјерну твоју љубу заробио, одвео је у поље Косово, — љуби твоју љубу под чадором, а ја, сине, кукам на гариљту, а ти вино лијеш у Крушевцу! Зло ти вино напокње било!
Молим ти се, и љубим ти руку, да даш мене ђеце деветоро, ђецу твоју, а шуреве моје, да ја, тасте, у Косово пођем. да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина.
да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина. који ми је робље заробио. А немој се, тасте, препанути ни за твоју ђецу убринути.
Ну опасуј мукадем-појаса, и припацуј свијетло оруже, ето к нама Страхинића бана, сад ће твоју главу укинути, сад ће мене очи извадити“.
и студено гвожђе; друго добро — ждрала коња твога, који коњиц може прелетити засобице и по два бедена; треће добро — твоју љубу верну“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И Дунав ми је црн, а учитељ још најцрњи. Сад видим да ти имаш право што се кријеш од школе. Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци. — Збиља? — Па да.
и замишљено чупну носић, па се истом нешто досјети и гракну: — И моја ће се Жуја оштенити, па кад ли штенад заокупе твоју дјечурлију!
Еј, Мачак, има ли још дуго путовати кроз ову твоју пећину? Већ ме забољеше и леђа и кољена. — Још мало па смо у великој соби, стриче Лијане.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
лета мислећа Учинише ти циглу једну ноћ И то не целу ни до сванућа; Него тако рече ти Бог: Ове ноћи истргнуће ти твоју душу.
Бојим се за мој језик, кад није себе мој језик поучавао твојој правици, за цео дан није се бавио на твоју хвалу; него мој језик је лажу сплетао на осталу ми браћу.
А тај: Којино седиш на херувимех, укажи нам се! и подигни твоју силу те дођи да нас ослободиш! Други опет: Скоро да би нас престигле твоје кадре милости господине, којено од века су
Ево, рад тебе, твој бог учини се твој син! Ево ме гледај, како ја, будавши твој господар, узех на се твоју, слугину налику и образ!
То ли ти је царска столица твога оца Давида, Исусе мој!... Ама жизнодавче, прознајем твоју вољу штарад си ти на висини, сред света овога на дрвету растеглио своје руке.
сатрла главу прегрдому кагану, што је био велико дигао своје рогове на крстне рогове, и повиси рог христјански, повиси твоју силу и нашу, и како си пређе у мору врејуштому језики из облака горућом каменом крупом потопила, тако и саде
Знамо те хубаву како луну и добру; у наших бедних ноћи светли нам. Видимо твоју главу окићену красно са дванаест звездама.
Милосрђу, отвори нам своја врата Зашто ми на овом великом и широком Праздном мору У својој туги гинемо. Дај нам твоју помоћ да нам одлагне От старања срдце наше.
А кад се ја пак одовуд с мога пута поврнем, што више свога потрошиш и за твоју трудбу, све ћемо се лепо наплатити.« Е христјани, знате ли коме ово Христос приговара ту загонетку?
И тадар већ он своме цару брату на јаве просто исказа што он проси од њега, те му рече: »Дај ми ону твоју полату што ти је горе на небу. А за промену њезину, колико ти је год воља, толико узми од мога блага, злата и сребра.
рождшија плтију Бога слова, знам, ја знам, да није то лепо, нит је прилично мени једној злочестој прохојгори на твоју икону пристно деви Марији гледати имајући тебе, тело и душу чисту и нескрнаву.
Него ли издај твоју реч доброхотиву ангелу и најпаче господу Богу твоме. То ти светли ангел говори, поглавица небесној војски, сведок и