Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цура се примаче к оцу, па га стаде тихо, ама тихо дозивати. Разумије се да је Пејо није чуо, та он је тако тврдосан, а уз то и уморан био, али је чу Јанко и одиже главу. „А јеси ли ти то, Јанко?“ запита она, тобоже зачуђена.