Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај трактир се звао „Златни јелен“, а био је пун официрских породица и глумица из Театра. Споља је личио на аустријске дворове у Бечу, са великим, барокним, прозорима, а унутра, у дворишту, на каравансераје,
Пре него што се оженио, капетан је имао свега две Влахиње – своје слушкиње – и једну Бечлику, из театра, са којом је живео две‑три године. А којој је морао да плаћа, и родитеље. Није био женскар, и није много марио за жене.
Сви су ти Исаковичи, у младости, били по томе чувени. Само је Павле имао, пре своје женидбе, ту Бечлику, из театра. Трифун се држао својих сународница, у околини. А нарочито их је бирао, тако, под обрамицом, на води.
Анне Марие Хуммел, коју он, Агагијанијан, добро зна. То је бивши сопрано, из театра, који гроф Дурацо издржава. Она је још лепа, иако је давно у године, као Сунце, зашла.
Госпожа Хумл му, сутрадан, рече да једна њена пријатељица, коју зна из театра – који плаћа гроф Дурацо – има тешкоће, са својим швалером, који пијанчи и туче своју полегушу.
Видео је своју Бечлику. Беч јесте био макрокосмос, за оно доба, али је свет театра и коцкарница био ту, на Флајшмаркту.
То је мало раздрмало Варвару и Ану. Ђурђе је причао да је био у театру, у Бечу, али да се из тог театра, као драге успомене, сећа само једног вечера, кад је, у једној ложи у гледалишту, изненада, угледао једну своју
Гледала га је, нетремице, кад је ушао. Иако Исакович није био женскар, његова ноћна богиња, и Луна, из театра, набрбљала му се много, показујући му, шта је у којој жени добро, а шта ружно.
Госпоже, које су се биле вратиле, те зиме, из Москве, причале су да је, приликом игре театра, један мали кадет у гардероби заспао, и да га је царица, својеручно, свукла и однела у постељу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тројановић, С., „Кувада“, Политика, Београд 4. април 1921. Турнер, В., Од ритуала до театра, Аугуст Цесарец, Загреб 1990. Турнер, В. W., Тхе Ритуал Процесс: Струцтуре анд Анти-струцтуре, Хармондсwортх 1974.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и 1836, са ђацима је у Крагујевцу играо своје комаде, и носио титулу »директор књажевско-србског театра«. Од двадесетих година XИX века код Срба се све више шири љубав за позориште.
позоришта у Пешти дало је подстрек Србима, и српски листови су стално наглашавали националну потребу једног »србског театра«. [Има трагова да су се у доба од 1825. до 1829.
Са титулом »књажевско-србског театра директор« организује представе у Крагујевцу и Београду. У Србији остаје од 1833—1839.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: И капетан неће да забрани? ЉУБА: Ко би забранио, кад је то школа гди се људи уче. Она земља која нема театра држи се да је последња земља. СТАНИЈА: Леле, мајко, како се исквари свет!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
путујуће позориште Шòпаловић! ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећну и чедну Амалију игра млада и лепа глумица, нада српског театра — госпођица Софија Суботић!
ВАСИЛИЈЕ: Поштовани грађани! Не пропустите прилику да у једној од највећих представа видите цвет српског театра! ПРВА ГРАЂАНКА: Није цвет, него последњи шљам! ДРУГА ГРАЂАНКА: Баш сте ми нашли време за позориште!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Врискала би: „Бедна ја! Бедна ја!“ Ја сам становао у једном малом хотелу, недалеко од театра Одеон, у улици Расин. Неко време, становао сам и у хотелу Растка Петровића, иза Пантеона, у улици де ла Цлеф.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
колорација претходно деколорираног лирског гласа, та фалсификација аутентичне лиричности, то се зове театар, умјетност театра. И што је фалсификат успјелији то је умијеће театра више и боље.
И што је фалсификат успјелији то је умијеће театра више и боље. Мислим да ме тачно схватате и да је сувишно да се ограђујем од једне вулгарне конфузије: наиме, да ту
А одатле, с тих мртвих страница, оне се пребацују равно у васиону и у њој остварују, без посредства театра, без претходног отјеловљења у „сценском дјелу”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зато пева, декламира, Чита, пише, клавир свира А игра балете, И представља комедије Баш к’о да је Италије Ког театра дете.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Слична оријентација обележава и дело Јоакима Вујића (1772-1847), "оца српског театра". Он је стварао позоришне аматерске дружине и за њихове потребе "посрбљавао" драме немачких писаца (Коцебу и др.).
Драма овог раздобља дала је једног од класика српског театра, Бранислава Нушића (1862-1938). Био је полихистор и огледао се у разним врстама, у комедији, историјској и грађанској
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на том тесанику, који је некад, служио као седиште театра, уклесано је име абонента тог седишта. Упркос тим хришћанским позајмицама, грчко позориште је још доста добро