Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И, неразуман: „Нашто ми разум и памет?“, и слеп: „Нашто ми очи?” Ни у Англији орачи и копачи, тежаци и пастири, касапи, чизмеџије и прочаја нит су ритори ни философи; али јесу сви епископи и све свештенство, сви
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена. Мала сала.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што смо му поменули његове волове и његове тежаке: волови му били сретни и честити, а тежаци здраво и весело! Што смо му поменули у пољу рало и у брду стадо: рало му орало дубоко, а стадо му ишло широко, планина
Ћипико, Иво - Приповетке
А мали, тихи комшилук домало оживи. Стока се с паше враћа и тежаци с радње. Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе. Из даљега, с брда, чуо би се каткад оштри звиждук и дозивање људи.
Већ се из поља враћају тежаци, домину путем, одмахују дугим, нажуљеним рукама, журе се да уморни опочину од убојите копи.
Пред кућним вратима ослушкује тешке гласове што испрекидано до њега допиру и селом се разлијежу: тежаци пјевају, омамљени ватром, умором и вином. —Пјевају од невоље! — смрси, и мјесечина трагом униђе у кућу.
његове породице и причали им старе приче о насиљу његових пређа, док је у њиховим рукама била земља коју су они као тежаци обрађивали. Сећајући се тога, нека деца имућнијих тежака дрско су га нападала и стенама гађала.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса. То му је, како кажу тежаци, сва сермија и родбина. Ено му се већ види кућа кроз воћњак! — викну Стевица, и глас му као мало задрхта.
Ћипико, Иво - Пауци
Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље. Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци. Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.
— пецну старца навдар. — Би сам никад и задњи, а први на радњи. Било, па прошло, — одговори мирно старац. И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева. — Гледај!
На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. Тежаци су мучке преоблачили обућу. Из назувака сипаше се суха земља.
Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села. И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. Иво се бијаше подао угодним мислима.
— И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти! Јуре поздрави и оде. Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.
—У истих господара земље. Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније. Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву. Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит'...
— Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... — Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. —Немоћа јур дуго...
—На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? — Ово је ваша земља. Ми смо тежаци... На „злу је пету”. Можете узети ваша два дила... — Не разумијем се ја у то... Дошао сам онако, да се прођем...
Из даљега негдје дозивљу се људи... Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена. Погнувши се, уљезе унутра.
И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...
Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. — Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази.
Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже. Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад виђеше старци и тежаци, потурише рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада