Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Рекне, уђо̓, скинем капу; види голем перчин а малу браду (јербо је била млада). Текелија: „Молим, тко сте и одакле?” — „Ја сам Србин из Србије”. — Одма дуну, угаси свећу, и рече: „Ви сте Ненадовић?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него о срамоти коју овде трпимо. Одоше Шевичи, Вуичи, Прерадовичи, Продановичи, Јанковичи, Чорбе, Перичи, оде Текелија. Па шта сад? Зар само ми да останемо, Исаковичи? Са владиком Василијем креће цела Чрна Гора.
Затим су видели да су само ајлугџије у тој војсци. Рекао је Енгелсхофену – причао је после Павле – да је Текелија превео, код Сенте, кроз баруштине на Тиси, ноћу, по звездама, све трупе принца Евгенија Савојског, и омогућио победу,
У даноноћним, ратним саветима, решио је да чека. А нико није знао шта носи будућност, идућа година. Јоан Текелија, са својим сербским коњаницима, био је другог мишљења.
му је омогућио победу и који је, у тој страшној ноћи, кроз мрак и воду, према звездама, превео армију у леђа Турака. Текелија је знао да нађе пут према звездама. Савојски само према картама. Текелија је препливао разливену Тису, на гривама.
Текелија је знао да нађе пут према звездама. Савојски само према картама. Текелија је препливао разливену Тису, на гривама. Савојски је стао пред поплавама.
А да ће Исаковичи у росијским армијама имати прилике, да своје име вежу, уз славу Текелија. После те препирке, међутим, секунд‑секретар је пожурио да сврши Исаковичу потребне папире, и да се, што пре, удаљи из
Воља Божија је, наша љубва, према теби, и твоја љубва, за Петра.“ – Причао му је, каже, Текелија, син капетана Ранка, а унук чувеног Јоана, како му је отац причао да му се дед клао са Мађарима, годинама.
Оде Текелија да учини визит Ракоцају. Не да га вређа и исмева, него да поседи са њим и поразговара, о данима који прођоше, и мржњама
Армија из које се Исаковичи, и многи други, иселише у Росију, тражила је Росију већ давно. Већ године 1710, Јоан Текелија, Хаџи Рашкович и Вулин Потиски, нудили су 10.000 Срба, Петру.
“ У фамилији Исаковича се причало да је то једном Јоан Текелија рекао. А честњејши Исакович – пошашавио – био је уобразио, не само да у себи носи душу Бакичеву, и нерођеног сина
– био је уобразио, не само да у себи носи душу Бакичеву, и нерођеног сина Вуковог, него и језик, охоли, којим је Текелија, и пред царевима, брбљао. Костјурин се насмеја, и рече да Павлу кажу да у Росији, у његовој команди, нема места удовцу.
Тако им је некад писао и принц Евгеније од Савоје, освајач Београда, маршал. Сербска мајка, коме је Текелија отварао капије рата и Турака.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
из нашег алфабета«. Атанасије Стојковић је писао да је ъ »пети точак у колима«; Сава Текелија је штампао своје Римляне у Шпанïи (1805) без ъ; Павле Соларић у појединим својим списима изоставља на крају речи и ъ и
Ако ли лепше што пером написа нег̓ што је бака изрекла крезуба, Србски то није. — певао је 1821. Сава Текелија. А један други стари писац узвикивао је: Слепачке гусле Орфеју зар лира да буду?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Ал’ беседи Анђелија: Божи био млад делија, И пије се текелија, И љуби се Анђелија. СТАНИЈА: Боље узми неку књигу, те читај. ЉУБА: да ме опет караш. СТАНИЈА: За добро се не кара.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
64. Текла вода, војно ле! текелија. — Кад је текла, војно ле! куд се дела? — Попили је, војно ле! трудни коњи, Трудни коњи, војно ле! и уморни.
(од кога се добија брашно) Таламбас - врста малог старинског бубња, метална здела са разапетом кожом преко отвора текелија - вода која тече, жива вода терзија - кројач који шије одела од чохе терзијан - трзало за тамбуру којим се удара по
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија: Онде ће ти руку стиснут’ Текелија. Там’ те неће нико питат’ За живота шта си био, Већ: уради л’ што си могô, Калдрмџијо?
-слов.), по сто пута. таки, одмах. Тал (640—543), чувени грчки философ из Милета, оснивач јонске философске школе. Текелија Сава (1761—1842), велики добротвор српскога народа.