Црњански, Милош - Сеобе 2
кући, кроз пусте улице Подоља, у провидном мраку, Исакович би, кад би дигао главу, небу, чуо, у сећању, сребрни смех Теклин, као неки пљусак, у неком непресушном шедрвану. Био је тај смех, весео, те младе девојке, јако заволео.