Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... Пође пешке. Наједанпут зец му пређе пут... Њега нешто текну. Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: — Не вала. И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...
Наједаред неста Заврзана. Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... И то све некако чудно текну... Зека се стаде освртати... Суреп се узјазби... Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. — Заврзане!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То ме малко текну ... дође ми, управо појави се у даљини једна мисао нејасна, неодређена: »да није то ?...« али је ја одагнах и почех да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... — храбрећи је врати се у собу. XИИИ После прошевине, све се до ситница
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Чекаш ли шеве Печене с гора, Ил’ спас од туђих Дипло-мачора? — Чекаш ли да те Наџаком текну, Ил’ да те само Цивилизвекну, Па да ти ругом Обложе ране, Тепајући ти: „Цивили-звекане!?