Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Господо, ево вам последње, најновије, ево господо... Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до речи: Ла ѕітуатіон, каже, ѕе троуве ау поінт де ѕ'аррангер, каже. Чисто и јасно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, пре свега као сложен и заокружен текст који захтева озбиљну семантичку и лингвистичку анализу. Претеча оваквог погледа на пословице и друге кратке форме
третира као једноставан реторички украс говорног исказа или као здраворазумска полуистина, већ као сажет, пажње вредан текст од једне реченице. Лингвистичка и семантичка анализа пословице разоткриле су њену унутрашњу структуру.
схватање, које истиче да је дете на свом рођењу табула раса по којој култура и друштво исписују свој текст.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Од писца се, даље, тражи да води рачуна о употреби лексике; та врста обзира према дечјим могућностима очистиће текст од апстрактних речи, од туђица и од вулгарности: држећи се конкретних појмова и пробране лексике, текст ће добити у
очистиће текст од апстрактних речи, од туђица и од вулгарности: држећи се конкретних појмова и пробране лексике, текст ће добити у јасноћи и једрини, што је, и иначе, идеал негованог књижевног штива.
присуства Неразмрсивих чворова Од краткотрајних радости И дуготрајних болова У току свог дугог века. Текст сапет и рогобатан; пажњу привлаче искре међу појединим речима.
Питање колико је то исказивање за поезију важно претходно сам већ размотрио (в. текст Наивна песма); Лукићу се, у сваком случају, мора одати признање за способност идентификације са дететом.
за приредбе и прославе; ствара текстове за компоновање, потписе за карикатуре, пише стиховани водич за Зоолошки врт, текст који матичари читају при склапању брака, укратко, не либи се стварања по наруџби.
Песнички текст који се пише конкретним поводом, са јасном наменом, покушао је да, под плаштом дечје песме, прикључи достојанственој
КАО СОСИНО СРЦЕ СОСО СОСО НОСИ САТ СА СОБОМ СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА Текст је пародија на извесне причице без главе и репа које се, обично, налазе у букварима.
Радовићева не само што је целовита и заокружена, него је сва од препознатљивих алузија: стешњен и строго усмерен, текст је само добио на продорности.
Држећи се тих ограничења, песник успева да организује делатан хумористички текст, пошто је хумор у сржи његовог надахнућа: одакле год почела, његова песма у хумору завршава.
Шала и смех, од којих се искри овај текст, нису друго до громко вино те слободе, најслађи плод људски безбожног односа према стварима и појавама, према себи,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— »А, врло добро! вели Јова н не гледа у цедуљицу, него је меће у џеп, јер зна већ цео текст напамет. — »Како си, мали, шта радиш, мали, — заџака Јова; море, па и ниси ти мали, какав мали. Гледај га само!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
школско-педагошке задаће која би то изискивала, а књижевно образованом читаоцу потребније је да добије што изворнији текст. 3.
смрти, 1867; овом приликом Вук му је проширио наслов назвавши га „Тамни вилает или само тама“, док је сав остали текст пренео без икакве промене.
“ или „Приповиједа се да је.“..; има и других ситнијих стилских разлика. Узели смо текст из 1818 г. 85. НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА: Забележио Вук Врчевић.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Пада ми тако свашта на памет, само кад их видим како имитирају фотографије из страних часописа, наравно, не и текст испод њих, јер и не читају ништа! Због њих би требало издавати новине за неписмене — само у сликама!
Зашто не? Мени допада. Доктор Манџука се на тренутак задубио у текст. Што је уфуравао дубље унутра, оно мало добро распоређене косе на глави све је више подсећало на офуцани муф бивше
И то женски! Окрете још једанпут 95 и — гле опет чуда! — зачу се онај исти гласић, али сада је говорио нешто измењен текст: двадесет и три часа, осамнаест минута, тридесет и пет секунди! Ето, то је крај моје приче о телефону.
— Имате газду! — замаучем у слушалицу и ту почне провод! Даса је с радија и тражи текст за нову рекламу. Зашто не? Диктирам му је лично у машину: ЗА БЕЛЕ ЗУБЕ — БЕЛОН! ЗА ЛЕП ТЕН — ТЕНОЛ!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Ош ли ти да крећеш, или да удрим? ЈЕЛИСАВЕТА: Али Филип је говорио текст из улоге! (Филипу) Ти се толико уживљаваш у своје роле, да је то ненормално! СОФИЈА: Није крив само Филип!
ВАСИЛИЈЕ: Омакло ми се! И не могу стално да пазим шта пред њим говорим! Господине поднаредниче, то је текст из једног позоришног комада!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Цвијановић је журио са издавањем те збирке и текст је, углавном, штампао онако како је текст по часописима одштампан био. Галиматијас песника, цензуре, и штампара.
Цвијановић је журио са издавањем те збирке и текст је, углавном, штампао онако како је текст по часописима одштампан био. Галиматијас песника, цензуре, и штампара.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Испод ње је текст: „Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је подигао главу, имао је мали осмех око усана и у очима и кнез је, згранут, схватио да његов секретар следи не само текст који му он диктира него и мисао коју му скрива.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Један од њих размота трубу и поче на глас читати њен текст. Одмах после уводних речи, упућених краљевићу Гелону, дође на ред оно место које сам малочас навео: „Али Аристархос
Ти преводи добивени су дугом чудноватом процедуром; изворни грчки текст преведен је прво на сиријски језик, а Затим, уз припомоћ Јевреја, на арапски језик.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тек у часовима потребе за јачом аподиктичношћу говориле су обје у један мах, и то готово савршено истовјетан текст. По дворишту иза куће шетале су годинама, снуждено и нераздруживо, двије погрбљене, мучаљиве бисерке — „фараунке".
умирали међу зидовима те наше благоваонице, под капом плавичастих облака дима — уколико нису могли да се преточе у текст једне брзојавке, било поздравне било протестне.
с још једанпут потврђеним увјерењем да истински велика дјела драмске поезије не би требало приказивати, да њихов голи текст не треба никакве интеграције или надопуне, да су она и без „сценске реализације” потпуно реализирана, у себи
дјелу леже у такозваној „сценској реализацији” и до које мјере она успијева да испразни, изобличи, обезвриједи велики текст!
Ту режисер напросто нема могућности да нешто поквари или да нешто изневјери. Напротив, што је текст пунији, животнији, поетски вриједнији, то је опасност већа а губитак знатнији и неизбјежнији.
Зар ми и кад читамо Илијаду или Ану Карењину такође не инсценирамо читани текст себи „у глави”, једнако као кад читамо Шекспира или Ибзена?
би нам само код такозване драмске поезије требао неки посредник, нека „посредничка умјетност" која би имала да нам текст претвара у слике, онако као што дјечици и крезубим старцима нарочитим справама мељу и сажвакавају залогаје?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Због огромних грчких позоришта глумци су морали имати добру дикцију јер се иначе не би могао разумети текст који су говорили. ”То су били велики уметници”, - говорио је он, - ”а наши глумци су у односу на њих ситна риба.
Мислим да више права на то има Лагранж који ми је више помогао него било који други математички текст. У стварщ највеће заслуге имају инжењери Америчке телефонске и телеграфске компаније и пастири Идвора.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сада је довољно рећи да је наша досетка у суштини књижевни текст, и ми ћемо се већ суочити са једним од најозбиљнијих питања из науке о књижевности.
Међутим, још у прошлом веку Александар Потебња је сматрао да троп и песнички текст ваља проучавати као хомологне појаве.
Књижевни текст, као што је познато, полифункционалан је као и свако друго уметничко дело: има естетску, сазнајну, психолошку, моралну,
Објашњење или тумачење које је дао Војислав Ђурић може се, наравно, одбацити поготово зато што осиромашује текст који се тумачи, умањује његову вредност. Али га пре тога ипак морамо проверити.
народни песник, очигледно, из неке друге песме преузео три стиха као готов образац, као формулу, и уклопио их у нови текст. Смисао који се при томе јасније разабира изгледа да је ближи Ђурићевом него Недићевом разумевању песме.
се својим репертоаром из митолошких песама, али их је понекад и донекле и кварио, нарочито кад их је уклапао у дужи текст са сложенијим сижеом, поред осталог и зато што их није потпуно разумевао.
Овима другима изворни текст је Библија, на коју се стално морамо враћати. Још двадесетих година Растко Петровић је на више разноликих примера
И управо то што је тајанствено унео је у песму један други, скривени текст, за који смо у овоме раду и трагали. И можда није случајно, нити је неважно што је тај у песничкоме тексту скривен
И можда није случајно, нити је неважно што је тај у песничкоме тексту скривен текст – сакрални. (2005) ИИ ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ПЕСНИК „СТРАШНЕ МЕЂЕ“ Неко је већ рекао да Јован
И ето, отприлике, такав метафорички а отворен смисао има сваки књижевни текст, па и једна од најлепших Андрићевих новела – „Мост на Жепи“.
Књижевни текст, наиме, такође садржи неко поређење, само што је оно обично скривено и потенцијално. Скривено и потенцијално, оно –
где, наизглед, никаквог поређења нема и тиме активирати чисто уметнички – а то увек значи и метафорички – смисао који текст носи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
10, послужио је као основица за писање студије о Нечистој крви. Рани текст је само неким деловима укључен у нови. Затим, први покушај да се објасни ритам и синтакса Милоша Црњанског објављен је
Тако је и у објављеноме роману. Али тако је само на први поглед, јер кад се нешто помније разгледа текст, разазнаје се оно активно учешће јунакињиног тела које смо малочас истакли.
ваљано да компонује роман - а Станковићу се то није лако давало - већ је занимљиво и зато што је уграђено у коначни текст романа.
А да ствар буде још гора, сазнало се да је Станковић био приморан да текст у самој штампарији при крају скрати за, отприлике, два табака.
Али је зато, с друге стране, сам угао под којим Софка посматра догађаје сачуван. Кад, наиме, помније разгледамо текст, примећујемо да је он доста густо проткан Софкиним опажањем и доживљавањем.
Ретко би отуда овамо прелазио”. 30 Готово да је сувишно кад аутор објасни да се то „Софка сећа”. А за текст, уопште узевши, значајно је ако га повремено проткива јунаково сећање - та прозрачна доживљајна (егзистенцијална)
33 Прва реченица у Газда-Младену још мање се прелива у текст који за њом следи, још мање се за њега везује, него се, напротив, сама за се односи на целину радње, сама раскрива
]”. 62 До промене је, чини се, дошло и зато што је Станковић - тачно онако као што је цео текст из верзије у верзију преокретао, а о чему се у првом поглављу говорило - предњој и задњој реченичној половини променио
Другачије је, међутим, кад се изнутра осмотри текст: у њему се као у тексту ретко ког српског романа глас ауторов - како би рекао Михаил Бахтин - готово непрестано
и као туђе, при чему промена места леве и десне стране чини покрете наше руке, при дотицању лица, малчице несигурним. Текст, наиме, не гласи како је малочас написан, него овако: „Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда
истинског уметника, Борисав Станковић истородном симболичком сликом јунакињине смрти у великим размацима проткива текст, све од Х до ХТХ главе, и сваки је пут - што и јесте чудесно - везује за одлазак из куће или повратак у њу.
Станковићев роман, додуше, ни приближно није по своме карактеру аутобиографски или можда исповедни текст као што је то његова приповетка.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Срећом, ја сам имао њен препис: Васа Стајић ми је крајем 1940. год. поклонио текст Горестног плача који је, на трн листа канцеларијског формата коцкасте хартије, преписао Тих. Остојић.
поклонио Матици српској и који се сада чува у Рукописном одељењу Матичином, прештампавам овде тако тешко приступачни текст Горестног плача (текст транскрибујем; ни веома лошу интерпункцију, а ради лакшег разумевања песме, нисам могао
и који се сада чува у Рукописном одељењу Матичином, прештампавам овде тако тешко приступачни текст Горестног плача (текст транскрибујем; ни веома лошу интерпункцију, а ради лакшег разумевања песме, нисам могао оставити недирнуту; мењао сам,
381—6) дао и дословни текст горепомињанога Остојић-Џонићева преписа Горестнога плача.. У поглављу Стихови своје књиге о Орфелину Остојић је (стр.
” Још је важан следећи резултат Остојићевих анализа: „...добива (се) утисак да је словенски текст оригинал, а српски његов превод.
: Преславна Сербије; текст Козачинскога песме в. у напоменама уз Рајићеву песму Серблија исходјашчи в Кесарију појет пјесн сију).
је уствари права љубавна песма; можда су се певали и само делови шесте песме”, који се лако могу замислити као згодан текст серенаде.
би се олако дао самовољно кидати на логично самосталне одељке, иако ни својом садржином не изгледа баш нимало погодан текст за певање — нама, данас. ТРЕНОДИЈА В МИР ЧЕЛОВЈЕКА ВШЕДШАГО (стр. 41).
Вечну жизи ображава, ако књигом уверава. о златоје пролеће! Владисављевићев текст се иначе само у неким ситницама разликује од Орфелинова оригинала. Тако на пример ст. 6.
Рајић је, како је у Предувједомленију нагласио, посебном ознаком обележио првобитни а и у преради задржани текст Козачинскога, за разликовање од другачије обележених својих уметака и измена: „да не би смешана, или аки украдена кому
” (Тих. Остојић, нан. дело, 76) Остојић, који је првобитни (и важни), од Рајића недирнути текст Козачинскога трагедије имао у препису из год.
дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, 232—3). ПАШХАЛИЈА НОВАЈА (стр. 54). Текст је узет из књиге Српска грађанска лирика XВИИИ века. Из старих песмарица. За штампу приредили Тих. Остојић и В.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
‹Главни српски жртвени обичаји› СЕЗ, 17, 1. с.). К. муке описују се и у басми против пробади (СЕЗ, 19, 217. Ту цео текст басме!). У оба случаја к. је употребљена против мртвачких демона (јер они доводе град и олују, такође и болести, упор.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Листићи од пергамента на којима је тај побожни текст написан, старијег су века. Између појединих редака молитвеника прозире један старији математски текст, тек недавно
Између појединих редака молитвеника прозире један старији математски текст, тек недавно одгонетнут. Када би нам ти листићи могли испричати своје успомене, ми бисмо се упознали са променљивом
Први текст цариградског рукописа, вероватно је млађег датума, али како нам он дословце саопштава садржине Архимедових списа, он
Ту преведе славни математичар и астроном Табит-ибн-Курах наш грчки текст на арапски језик. „Кад су Арабљани, својим неуморним радом, спасли од грчке науке што се још спасти могло, па кад се
да се стари пергаментски списи могу употребити као хартија за писање, ваљало је само стрти или састругати стари текст који се на њима налазио. Са таквом наменом дођосмо за време крсташких ратова у један грчки манастир.
Прегледао нас је као што лекар прегледа тешког болесника и покушао да стари Архимедов текст палимпсеста воскресне из мртвих. Тежак посао! Наше кости, тј.
Тежак посао! Наше кости, тј. поједини листови Архимедовог списа, испретурани су пре но што је на њима исписан нови текст; неки од листова стављени су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
уџбеника из природних наука, покретач часописа Јужних Словена) Орфелин је, и сам учитељ, писао о учитељском позиву (текст „Краткое да простое о седми таинствах учитељскоје настављеније“ издат у Бечу 1760).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Павле се смеши. — Мора бити да ја онда ипак витлам, јер ево ја штампам. — Француски текст опет! Па ту ћу ти ја, брате, само сваку трећу разумети; нисам још доста ушао у француски језик...
А у предговору Павле је објаснио: желео је да нешто учини за свога оца, потомка јуначких и сиротних Срба Личана. Текст је добрим делом дословни текст његова оца, који је врло лепо причао оно што је запажао.
Текст је добрим делом дословни текст његова оца, који је врло лепо причао оно што је запажао. Писац књиге, на жалост, никада није посетио крај о којем
” Ограде више нема на тој гробници, стоје само подупирачи... Спида се наслони на један од њих и прочита текст још једаред. „Дакле, између смрти и снова — живот... мало живота! Не, не!