Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
21. мај 2000. МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ По двадесетом певању Одисеје Твој тањир је празан. Али твој телевизор одлучно тврди да је твој тањир пун: на ТВ-екрану, крунисана першуном и кромпиром, у твом тањиру царује говедина!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И сад је исто! – мисли Јоаким Марић. — Шта се, у ствари, променило? Ништа! Отвараш сваке ноћи телевизор и мислиш богзна шта ће се догодити, а опет, никада нико занимљив не сиђе из њега у твоју собу.
Све је поједено. Погледала си руке и утврдила да више нема наде за њих. Скувала си кафу и укључила телевизор. Нека недељна утакмица. Гледала си у зелени екран преко кога су тамо-амо трчали згодни младићи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најпре купе пеглу, па шпорет на струју, па радио, па телевизор, па машину за прање веша, па мали ауто, па онда већи, па мали стан, па затим још већи, па стилски намештај у коме
тече вруће, а из средње мед и млеко; само ти, теча Мито, седи лепо и одмарај се ко Човек, кад овде притиснеш, упали се телевизор и то у бојицама“. — „Колико кошта?“ — пита теча Мита из провинције, а у рукама му типично.
говори на провинцијски, а типични шеф оне типичне фамилије што се боље испроводила од њега, иако је типична, каже да телевизор у бојицама кошта милион и по, а теча Мита му онда каже да би им он за ту ловуџу фарбао лично свако вече стари
„Јао, што имате феноменалну станчугу!“ — каже мачка из унутрашњост и разгледа телевизор у бо- ји, каучеве , бар и регале „Јао, што је дивно код вас,“ каже она и разгледа сто, а на столу јелка са куглама,
О расположењу да и не говоримо! И шта онда? Отвара се телевизор. Гледамо како се проводимо на Нову годину. Максимално! Егзалтирани спикер описује сликовито новогодишње расположење.
саобраћајцу што ради на раскрсници код Лондона градоначелник Београда сваке Нове године уваљује точно у поноћ телевизор.
Оћу да кажем, он већ држи телевизор и у предсобљу, да не говоримо о извесним местима, али шта ће — мора да прими, то му дође као неки традиционални
Ове године прима тринаести телевизор, па је потпуно оседео од муке, на часну реч! А нема још ни радио! Затим Видимо неке Јоване у хотелу Југославија“