Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
, а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу. Затим нареди да се скине телефон и два војника пођу заједно с њим, пошто пронађу једног мештанина који ће им показати најкраћи пут до цркве.
Кад телефон поставише иза капеле он уђе у испражњени олтар у чијој га мртвој тишини задахну осећање смрти, па се брзо попе на торањ
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: А шта би тек било да нисам овако пажљиво и издалека саопштио? РИНА (дочепа нервозно телефон): Ало, ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? Видите, молим вас, то је немогуће. Није!
МИЛЕ: Мадам Салев, сусетка Лидочкина, на истом је спрату, има телефон; ако желиш? РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га. Не сме он ни слутити да ја знам.
СПАСОЈЕ: Ужасно! ЂУРИЋ: Још ако је... имате ли ви случајно телефон? СПАСОЈЕ: Ето вам га при руци. ЂУРИЋ (одлази телефону и тражи број): Ало, ало... То је господин шеф кабинета?
(Дуга пауза.) СВИ (ћуте). СПАСОЈЕ (и даље гледа у сат): Овога тренутка воз је кренуо. (Телефон. Он му прилази.) Ало, ало... да, овде Спасоје Благојевић... Да, да, дакле: сео у воз и кренуо?... Хвала...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Има ли сервис за кола? – Нема. – Има ли бар какав аутомеханичар'? – Нема. – У реду! Где је телефон'? – У пошти. – Ко ће да ме одведе тамо? Платићу… – Не вреди. Пошта ради само до два. – Па, како да извучем кола?
Понекад, кад зазвони телефон, средовечни мушкарац подиже слушалицу, али се нико не јавља. Неко ћути с друге стране жице.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
” дам изјаву. Поново, Радовић: „Волео бих да и ја теби чешће телефонирам, али, некако ми незгодно... Ово је државни телефон... Ја то не умем. Сад, кад си добио награду сад имам разлог, оправдање!
Да ли мајмун хармонику свира, или, такође због риме, склепа смешну, ефектну КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Дакле, ту су! И, шта оно би с тим телефоном? Прича о човеку који је предуго чекао на телефон — Живео једанпут неки човек на Петловом Брду, у Београду. То брдо, иначе, из милоште зову још и Кукурику Хил.
Само једна ствар загорчавала му је живот: није имао телефон! Предавао је молбе једну за другом, али све без успеха! Је л' слушаш? Добро!
И опет ништа! Телефон му постаде опсесија. Мало-помало сасвим је излудео. Најпре га оставила жена због менталне свирепости (бунцао је у сну
„Јесте ли ви тражили телефон?“ — „Јесам“ — промуца он. И шта? Цап — за два минута прикључише му апарат и изгубише се у виду ластиног репа, баш као
— У првом тренутку, човек о коме је реч помисли да ће живети као камен у бубрегу, сад кад је најзад мазнуо телефон, али, види врага, некако није знао коме прво да се јави, и не само то: није уопште имао никога на целом свету коме би
“ Цап! Наш народ се, то јест, толико запањи кад добије телефон, да не може себи да дође, него само зове ли, зове, па нити се то представља, нити га брига јеси ли у купатилу или
Нормална ствар! Телефоне су, иначе, виђали само за време одслужења војног рока, и то пољски телефон, ако желите да знате шта су већ виђали, и то само ако су имали среће да служе у вези!
Хоћу да кажем, телефон су виђали једино у облику говорнице, па су се толико избезумили што га имају у својој соби да би само телефонирали и
“ Или овај фазон! Пази вамо, што реко онај даса капетану: пази вамо, куд зијаш? Ако немају телефон, онда користе сваку прилику кад га се дочепају да неког зивкају.
Чим уфурају на неку журку, на пример, одма траже телефон, па те буде око поноћи и обрћу слушалицу према соби у којој се ђуска, да се увериш како им је максимално.
Суле са Аде баци према матором иза фотеље телефон, и то онај стилски што у Италији кошта триста иљада лира! Матори, не буди лењ, звизне у правцу лопова најлепшу стону
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири. БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта? да није странац?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На Танасију нове цокуле, а на леђима жути телећак, где је сместио телефон. Онако шепав и мали, задимио лулу, ставио руке у џепове срозаних чакшира, прси се и захтева да му се чак и рудни
Нишанџије прегледају и чисте затвараче, па чак и Танасије чепрка нешто око телефона. Командира одазваше на телефон. А кад се вратио позвао је нас, два водника, и наредника батерије.
Танасије проба телефон и разговара: — Ето, седимо и пљуцкамо на цео свет... — А-ха, питаћу те, кад стану да пљуцкају на нас — вели више за
Звоно тада зазвони. Неко је случајно ухватио за уже. Танасије дохвати телефон. Нагрнусмо на врата, једва их отворисмо од набацаних цигала.
Коса нам се диже од ужаса при помисли да сада тучемо наше. — Пењимо се на ову кућу. Танасије, телефон брже! Пас неки на ланцу лајао је бесно, вукући за собом један трупац.
Пешаци кад крену напред, онда су газде; али овако, у рову, пука сиротиња. Онда ми показа где је телефон. Рече да је командант два пута питао да ли сам стигао. И тада дозва дивизион да јави.
— Куда? — Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас... Ето, тако, падне на памет онима из позадине, и дохвате телефон: „Ало, ало, вечерас да се узнемирава непријатељ.“ Испада као да се ми овде гађамо крушкама и камењем.
— одговорио је леденим гласом командир. — Мотри на непријатељске ровове... Разумеш ваљда! — и затвори телефон. — Шта вели? — питали су пешаци. — Од кише исклизнули лафети, па је опасно гађање... треба чекати дан — лагао сам.
На прстима и полако, чета има да се сакупи код забрана... А ти, артиљерац, скидај сада телефон, и одмах у батерију! СЕЛА СУ ГОРЕЛА Батерија је била запрегнута када стигох.
— О, Боже, само нас подржи још сада — вели Танасије. — Море, прегледај ти тај твој телефон и жице! добаци батеријски наредник. — Јер ако су ти искидане жице, нико ти неће помоћи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Првих дана августа, у Дубровнику, објавио сам своју веридбу, у листу Политика, у Београду. Код моје, покојне, таште телефон је цео дан звонио. Питали су је: Црњански? Ко је то?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
изрази за имитовање гласом, речју и читавим изразима, којима се појачава експресија (шљис, трас, цангр, кло-кло; звр (телефон), бим, бам, бум (црквено звоно), цин-цилин (звонце); и којима се имитују животињски гласови (кукурику, пућпурућ) или и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том тренутку, на малом столу до постеље, зазвони, па кркљаше пољски телефон у својој кожној торби. Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам. — — — — — — — — — — — — — — Раз...
А телефон је нервозно звонио и униформе су одлазиле и долазиле. „Кретени, брука, магарци, све је пропало, страшна срамота“, допир
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
изум у потпуности развио овде и може да се назове “америчким“ са много више права припадности нацији, него што су то телефон, сијалица или авион.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Њих чека судбина да постану, мање-више, опште познате, свакидашње ствари. Телеграф и телефон, динамо и мотор, светло електричног лука и усијаног влакна, изгубиле су своје дражи још док сам био студент у Кембриџу.
Хелмхолц се увек интересовао за анализу и синтезу вибрација у вези са разумљивошћу говора. Телефон и грамофон су била два проналаска који су увек били у центру његове пажње.
недељу поподне као мој гост на Монмаут Бичу и у току разговора говорио сам му о првом утиску који је на мене направио телефон када сам први пут разговарао.
Када се 1876. године појавио телефон, поставило се питање математичке теорије преноса телефонских сигнала дуж дугих жичаних проводника.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И ЧЕДА, ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ ЧЕДА (седи за малим сточићем, на коме је телефон, и завршава разговор): Госпођа министарка није моментано код куће... Не!... Како?...
– Молим за ваше име? Др Нинковић, секретар министарства спољних послова. – Лепо, ја ћу рећи, а ви изволите! (Затвара телефон.) ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ (доноси пакете): Ево, молим, визиткарте. ЧЕДА: Је л' плаћено? ШЕГРТ: Јесте!
Молим Министарство спољних послова... Је ли то Министарство спољних послова? Да!... Молим вас да се позове на телефон г. Нинковић, секретар... Да!... Реците, зове га госпођа Живка министарка. (Пауза.
(Застане и слуша мењајући боју у лицу.) Васо, 'оди ти овамо на телефон, нешто псује и грди, не разумем га... ништа га не разумем. Да ли то зврји телефон, или мени нешто зврји у ушима...
) Васо, 'оди ти овамо на телефон, нешто псује и грди, не разумем га... ништа га не разумем. Да ли то зврји телефон, или мени нешто зврји у ушима... Ништа га не разумем. 'Оди бога ти! (Даје му слушалицу.
ЖИВКА: Шта каже?... Какав положај у питању? Само нека проба. Иди, Васо, на телефон па му реци: ако да оставку, да ми слободно не долази кући. Ако су његове колеге нерасположене, нека они даду оставке.
на репрезентацију, идеш бесплатно у ложу, имаш салон-вагон за путовање, па момак из министарства; па чим потражиш телефон и кажеш ко си, а телефонискиње покрхају се која ће ти пре дати везу; па клањају ти се чиновници, па чиновничке жене ти
Краков, Станислав - КРИЛА
” Душко је седео на сандуку пуном нарезаних и округлих бомби, и писао на лискама малога блока. Телефон је једнако звонио. Пуковник је непрестано питао о препаду. — Нема извештаја, реци му већ једном...
Било је само много сунца. Одједном узбуна. Гласник је стигао. Мајору је заиграла небријана брада. Телефон је зврјао преплашено. Ордонанси се устрчали. У логору чете рушиле су грањем скривене шаторе, и чупали кочиће.
Војници су пасали фишеклије и мокрили. Сви су имали неодољиву потребу за то. — ”...по сваку цену...” телефон је вриштао из пука.
су официри око команданта, који је нудио коњаком само још дебелог артиљеријског пуковника, и сви гледали у карте. Телефон је помамно дречао. Румени начелник штаба је једнако говорио да се треба кренути на осматрачницу.
Још једна. Земља их засу. Грање више њих је било покидано, а комађе гвожђа је тупо кишило по подераним џаковима. Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио.
Из шатора су повиривали да виде шта ове жене раде. Сергије је већ одвукао Ноемију у своју кућицу. Телефон је зврјао као помамљен. Нешто су хитно из штаба јављали. Телефонист је улетео у гозбени шатор.
Већина отвара конзерве и једе; после неће бити за то времена. А горе грми све јаче, телефон све чешће звони, а стари мајор се све више мешкољи.
Био би задовољан што још није пошао и он тамо у ватру, али ево телефон јавља све горе и горе. — Контра—напад непријатељев, изгубљени ровови... Време је пролазило.
Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи врхови планина. Телефон је и последњи пут зазврјао, мајор је побледео, па поцрвенео, ађутант је нервозно погледао на војнике под собом, и
Капетан најближе чете је до њега. Мучи и њега све ово. Шта се то дешава горе? Да ли су одбијени наши? Први пут им телефон јави да је Кајмакчалан пао. Булатовић са шаком војника и заставом у руци узео је прве ровове на њему.
Из пука је убрзо телефон звонио и питао где се та последња експлозија догодила. Душко је имао осећање да је то настављени живот, који се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ „Али командант Источне војске тражи...“ „Бог господ да тражи.“ Трас... Неко затвори телефон. У ушима ми још бруји: „По сваку цену!
Поган старчић расте. Војин таман заусти да нешто каже, кад наиђе телефониста и позва потпуковника Петра на телефон. Када он оде, Лука се обрати Војину: — А ти тако... Поредиш мене са магаретом.
Онај се свуче у ров. — Да их само не примете — стрепи један од војника. — Господине потпоручниче, зову вас на телефон. Прихватих слушалицу. — Шта је, мајку му, докле ћемо да чекамо? — пита командир пољске батерије.
Пољана је била празна. — Прекини паљбу! Нема пустош... Још једино у ушима нешто хуји од силнога праска. Телефон је свирао. Јављао се командир пете батерије. — Каква је ситуација? — пита отуда. — А... шта му га знам.
Известићу вас одмах. Ви, као да спавате тамо — љутну се командир и затвори телефон. Дошло ми је да му... Потрчао сам назад у ров... Био сам уверен да су уништили бугарске топове, те сам ишао слободно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије. Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен командант првога дивизиона.
Случај нас је и данас спасао. А сутра?... Потпуковник Петар рече да изместимо осматрачницу мало удесно. Телефон засвира. — Како!?... Сад одмах... сместа!... Разумем... разумем! — говорио је командант. — Па се окрете нама.
Схватио је одмах. Лупио је ногом у телефон, излетео и појурио низ падину у поток. Али док је он избезумљен трчао на леву страну сам, сви остали војници бежали су
— Он се једва опоравио од рана... Око још није залечио. — Хтеде још нешто рећи, али позваше га на телефон. Враћајући се викну: — Нека се хитно доведу коњи. — Он нам приђе. — Морамо сви тамо. Ситуација је тешка.
На трећој кари угледах Танасија, који је седео на предњаку између два послужиоца. На леђима му телефон, а на груди пригрлио једно одрано јагње. Призор необичан и смешан.
Командиру приђе Танасије носећи под мишком јагње. — Господине капетане, хоћемо ли да поставимо телефон? — Нећемо. Командоваћу из батерије — говорио је гледајући у карту. Али наједном се обрати Таси: — Шта ти је то?
Кажу да се тада водила кајмакчаланска битка. Једно вече одазваше команданта на телефон. Отуда се он врати сав озарен. Причао нам да су му из дивизије јавили како је освојен Кајмакчалан, који се диже у
“ Какво извиђање! Ах, ти штабови, који уображавају да све знају! Командант дохвати телефон да извести начелника штаба дивизије.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
каза Па га смаза ТЕЛЕФОНИЈАДА На широком царском друму Што пресеца прашуму Срели су се Бели слон И један црни телефон ХАЛО Рече бели слон ХАЛО Рече телефон КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон Ни
царском друму Што пресеца прашуму Срели су се Бели слон И један црни телефон ХАЛО Рече бели слон ХАЛО Рече телефон КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон Ни командир шумске страже Није знао да ми каже Да
су се Бели слон И један црни телефон ХАЛО Рече бели слон ХАЛО Рече телефон КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон Ни командир шумске страже Није знао да ми каже Да л’ слон телефонира Ил телефон — слонира
КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон Ни командир шумске страже Није знао да ми каже Да л’ слон телефонира Ил телефон — слонира СМЕШНА ПРАШУМА У прашуми У тој збрци Нестали су лаву брци Док је мало дремао Док се за лов спремао