Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно!
Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви! Шта мислите да се Тодорина неће светити? — Муч! Муч! — заокупише га сви, јер сви претрнуше.
Ето нека рече. А не замјерите вра-Брне, шала је од бога, телиш кад је чојеку на добро! — Шта?... Шта је то? — поче Брне. — То је да си ти изашâ из камаре, а и не знаш да си изашâ!