Употреба речи тело у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...

И, заиста, рак му је прогризао све тело од којега је отпадало парче по парче трулежи, и тако је, грешник, издахнуо... без и најмање утехе.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Тада се почне она тужити на се говорећи: „Ала сам сасвим луда чавка! Прво, што се упуштам у тело преко силе моје и снаге, а друго: што не хотећи трпити децу, морам, овде погинути.

Све сласти телесне хулили, а весма су радо и весело с чим су могли, „јакоже и прочи человјеци”, тело своје грејали, упокојавали и наслаждавали.

га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан потире не само дом свој но и здравље и памет, и душу, и тело.

ко тако худо мислити да је само за трбух на ови свет дошао, и да је на какво достојинство возведен само да може већма тело своје упокојити и насладити?

такова намјеренија да ћеду свему народу добро какво учинити, пак мало помало составили су особито (да тако речем) тело у телу и општество у општеству, а потом, сопственим самољубијем заслепљени, не само своју особиту корист општој ползи

Управитељи, судије, официри, војинство, епископи, свештенство и сви народи, све је то једно тело, једна душа и једно свето општество којега је свештена глава цар.

” Сад се топрв наш пустињак опамети кад му падне на ум да и његово тело од црви неће утећи, да није истина да је бог све за самога човека створио.

На ови начин одебља кокош, и престане сасвим носити. Наравоученије Тело наше дужни смо хранити на такови умерени начин да је здраво и крепко.

Но у исто време не само непристојна је и чловеку разумну недостојна но и весма вредовита вешт: тело своје размажавати, разблуђавати и гојити, и чрез то како себе тако и благороднију част себе, то јест ум, умекчавати,

и благороднију част себе, то јест ум, умекчавати, раслабљавати и многочисленим болестима самопроизвољно подлагати. Тело је дотле добро „по јелику” је достојно жилиште словесне и бесмертне душе, а како се начне од овога благороднога

Душа и ум могу се размазити како год и тело, пак из тога сљедују различне наравне болести, самовољство, тврдоглавство, упорство, и прочаја.

На исти и једнаки начин: ко је сасвим уљубљен у тело своје, он или не зна да има словесну душу, или ако и зна, а он је за ништа држи и почитује.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Опет космата места на телу знојаво тело гризу. Опет смрт са мном у мом оделу под истом кулом на вису! Опет се рањено сунце повлачи, без кола, без коња,

Тај ми се мирис са зујањем пчеле испод капака заклопљених, кроз цело тело, до врхова прстију, шири, и за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и ја, ког су непријатељске пушке и сабље срећно промашиле, кога су смртне болести обилазиле — осећам сада, да моје тело, по вечном закону природе, све већма слаби, и све се ближе гробу прикучује.

Међутим Ваљевци измоле од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и код цркве у Бранковини без главе са̓ранимо.

Трећи дан одемо к цркви, поставимо страже около, гроб мога оца откопамо, главу на тело наместимо, као што је на живом била и онда опет закопамо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.

Ћата Живан већ поче да се сплеће. Казује им, не само да има репатих људи него има и псоглава, главе псеће а доле тело човечје; има и дивљих; има их до пола човек од пола коњ; има их с једним оком на челу, колик тањир великим.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Маринку се та одаја учини ла сјајна као царска... Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: — Сједи овдје, крај мене, добри човјече! — Могу ја и стајати, честити ефендија!

И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... Дуго је тако лежао... Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега.

је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. И он се вукао и посртао као пребијен. Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.

Затим леже у блато и стаде се ваљати... Осећао је како блато хлади његово врело тело... Онда осети како му нешто хладно мили по кожи... Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим...

Па стаде ходати тамо-амо... Ветрић му је хладио врелу главу... Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије...

— Јест. Јунака треба... Грехота би било оставити му тело незакопано... — А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.

мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!... Али овако!...

Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка... Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину...

Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи... Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. — Свећу! — викну Крстивој. Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...

Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне... Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... И онда наста запевка...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Вече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе по коси.

Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били исти као крв и тело у љиљана. И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на

Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били исти као крв и тело у љиљана. И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни

Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно. Какво чудно одојче!

На острву је она постала његова жена, давши му своје тело и душу. Али човек рече: Жена има душу, тело и прошлост. Дај ми и прошлост!

На острву је она постала његова жена, давши му своје тело и душу. Али човек рече: Жена има душу, тело и прошлост. Дај ми и прошлост!

Кажи му да си мученица, и он ће те волети. Погледај га својим страшним очима и покажи му своје лепо тело, и он ће сањати о теби. Узми своје велове, и своје гривне, и своје мирисе, и играј му, и он ће те пожелети.

Зохра свако вече шаље своју звезду да прими за њу молитву свих жена у пустињи чије тело жуди човека. Сутрадан у сутон, на тој истој обали, лежала је она у наручју тога путника странца.

У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса до Гамаре. Њено тело се повија од кључева крви као река Атарис која је пуна змија.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— буре од пет акова Плантаго ланцеолата — боквица (латински назив) плаштаница — платно на коме је насликано мртво тело Исуса Христа плета — стари аустријски сребрни новац; цванцик полани — преклане помпа — раскош; богато приређена

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И тако занет оним сладострасним опојним осећајем он је сањарио како грли, милује и заводи оно лепо и топло тело што се с неким болом подаје, па се ипак смеши и тако смешећи губи постепено свест. Гребен је.

Па затим у једном махнитом страху: како је ужасно жртвовати онаку младост и како њено кукавно и уцвељено тело трпи, гори и копни без миловања; да ће сигурно умрети од туге и исцрпљености.

Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи. Па кидам и цепам све са себе, гледам своје голо тело и као луда тражим, вриштим, хоћу твоје пољупце, твоја густа. Ох, дај ми твоја уста! Боже смилуј ми се!

Али га жена није слушала. У оном полуосветљеном ходнику, у коме су били сасвим сами, њено богато, дражеће и топло тело, при трускању оних кола, примицало се, одмицало и додиривало га, и док се његове збуњене речи губиле у оној ритмичној

пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело сасвим размрскане главе. Ова патрола застаде и загледа оно тело, па се прекрсти и оде даље зверајући унаоколо.

Ова патрола застаде и загледа оно тело, па се прекрсти и оде даље зверајући унаоколо. Затим, колоном по један, наиђе одредска преходница и тако редом.

се није могао опоменути: како се нашао поред оне ужасне постеље, у којој се једва примећивало оно суво, танко и врело тело и кад је угледао оно мршаво, изболовано и земљасто лице, са раширеним влажно-сјајним очима, које се насмејало кад га

Африка

Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно. Лет им је најмање од по сто метара.

Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима. Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама.

Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити ниједан поглед на њено мртво тело. Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно

Крв и тело породице дају највећу снагу. Свеједно је дакле растргнути или не, кад се још узме могућност да француске власти никада

Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.

онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца када га белац сретне, његов дивљи скоро умоболни поглед, фаунско црно тело, страшно прљаво, и улепљењо блатом. На реци Зазандри затиче нас ноћ.

наге груди преливале под звездама, цела њихова нага тела не изгледаху да су од материје од које је обично људско тело. Оне су биле и страховите и дивне. Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу.

Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница! Треба корачати, корачати уз ове јединствене људе; док пролази ова јединствена ноћ.

Цео круг тако, као да је чврсто сливен и да је од затегнуте тетиве, прими, улегне се и одбацује младо тело на други свој лук. Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу.

Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље. Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом. Издалека долазе лагано светиљке.

Могло се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне

Оне су ломиле његово тело и његов дух, а он је остајао и наказан и ужасан, али трајан. Прогнан од породице, он носи једну непојмљиву жудњу:

Црњански, Милош - Сеобе 2

Госпожа Евдокија, међутим, била је, од почетка, заносна. Њено тело је било тело праве лепотице, а тако близу, у колима.

Госпожа Евдокија, међутим, била је, од почетка, заносна. Њено тело је било тело праве лепотице, а тако близу, у колима.

Њено је лице било увело иако је, тада, могла бити тек прешла тридесету. А и њено тело било је опуштено. Имала је само као неки слап од злата, на себи, дугу, бујну, плаву, косу.

Стајала је витка, висока, права, тврда, као од камена, у неком чудном црном ћебету, које јој је покривало тело, од рамена до чланака. Дрхтало је, кад би се помакла. Имала је лепо лице и морала је бити врло млада.

Исакович виде да има на себи, неку, изношену, господску, вијенску, црну, хаљину, која је на њој висила, уз тело, као кошуља. Кад је у њој корачала, непријатно, ситно, чинило се да лебди, лагано, све ближе.

Да неће заборавити своју покојну жену. То тело, у гробу, које је лежало у његовом загрљају, било је сад, и у сећању, лепо, и чисто.

Тресао би се од помисли какво мора бити сад тело његове младе жене, али му то није сметало да је грли и љуби, у мислима, више него што је за живота љубио.

Биле су тако ледене, светле и мирне. Као да су хтеле да сагледају њено тело, њене мисли, њене осећаје, до дна. Као да је са леденим плавим погледом, стално, вребао тачку, где ће да је погоди,

нема, ни смирености старица, ни доброте наших старица, него гутају неке еликсире и клистире, који, кажу, подмлађују тело жена. А ни старци, међу Бечлијама, нису много бољи. И они се додоле, фракају, па иду у лов, на младо зверје!

Да има снажно тело, а још јачу вољу. Она, каже, стално понавља, његовој супрузи: „Како ти, Јулијана, кажеш! Како ти, Јулијана, решиш!

Седела је, на троношцу, пред кућом, наслоњена на капију, уморно. Њено тело није носило више њену густу, риђу, косу, онако усправно, него је седела погнуте главе, као да јој се на главу читави

њено лепо лице мешало, у сну, са лицем госпоже Евдокије, као и њене тужне очи, иако се каткад њено, голо, витко, тело, мешало, у сећању, са снажним, дивним, ногама Божичке, та мртва жена би изишла, и из те мешавине, бела, лепа, и остала

Теодосије - ЖИТИЈА

И отпусти га игуман да се одмори, јер не знађаху за чежњу душе његове према оним пустињацима, која је изједала тело његово.

Ко да искаже метанија и многе поклоне којима је умртвљавао тело? Хлеба и воде оскудно кушајући, младосни изнураваше цвет.

баци нахрањену утробу, него још више него када је живео у пустињи, већим трудом, постом и ноћним стојањем умртвљаваше тело, и не само да је био углед или законодавац иноцима него се и пре светитељства делом као апостол показиваше.

Свеноћним стојањем и падањем на земљу у подВигу великом све приљежније се мољаше и над тело раслабљенога натклањаше се.

Бојећи се дугога пута, разрезаше утробу његову и сав дроб избацивши и тело његово пресоливши донесоше својој кући. Тај вишеречени Стрез после смрти цара Калојана беше гоњен од цара Борила,

Христа Бога нашег, и причешћујући се њима са вером примамо и не помишљамо да је то прост хлеб или вино него само то тело Христа Бога нашега и сама та света и животворна крв његова, изливена за живот света.

њему и све остало што је узакоњено над таквима, и обновивши га свег вепом православља, удостоји га да прими пресвето тело и часну крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Блажени Јоаким патријарх, дошавши са епископима и са игуманима и са начелницима града да погребу свето тело његово, беху у недоумици где да га положе, јер свети није ништа завештао о овом.

Пошто је прошла година како се тело светога чува у граду Трнову у земљиним недрима, часни и свеблажени архиепископ Арсеније, намесник светога на престолу,

чувши из писма и од посланога за такву молбу, и веома због овога ожалостивши се, рече к њему: — Када би свети и свето тело бешчасно и нечувано лежало, било би и право да молите, како бисте му пошту одавали.

свети код нас примио покој у Бога као што би и код вас самих, и у Божјој цркви с великом почашћу, као што видиш, свето тело његово лежи, зашто, дакле, и светоме и нама задајете труд тражећи га? И тако га отпусти несвршена посла.

Благоухањем као мирисним миром развесели оне који су около стојали, и јави се тако без икакве жалости, и не само свето тело преподобнога него и дрво које ово облагаше и прах гроба обогати Бог благовоњем и исцељењем.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ипак, поступно обузе неко високо осећање све косовске Србе, обновише манастир и узеше чувати тело свога последњег цара. После су тобожње Урошеве кости „саме пошле“ у манастир Јазак у Фрушку гору, 1705. год.

са прекрштеним рукама и ногама окренутим истоку, а не као муслимани са ногама окренутим југу и са рукама опруженим низ тело. У Галичнику има српска породица Дурузовци, досељена пре 180 година из Драча (турски Дуруз) или из драчке околине.

Жене носе „футу“, а то је обична вунена ткана прегача, која као сукња цело тело од појаса обмотава, али није сашивена. На леђима носе „доламу“ од црнога сукна, која је слична мушком гуњчету.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Полубрат, ако баш хоћете! - спазих у полуокрету једно дечачки витко тело и два зелена ока која као да су сигналисала нешто. „Какво парченце!” — рекох себи. „Шта ли је хтела ди ми каже?

Осећао сам како ме читаво тело боли, а онда и онај шум у ушима и слепоочницама. Полако сам почињао да га препознајем.

Часак или два осећао сам своје тело некако нарочито, а онда рекох да сам написао то идиотско писмо. — Почиње са „једина моја”, а завршава се са „твој М”

То ме је спречавало да мислим. Моје рођено тело ме је издавало. Чинило ми се да се растварам, сав натопљен усијаном лавом. - Имаш ли ти или немаш?

Читаво тело ме је болело од лепоте, а око нас је био благ и златан дан раног лета. - Хајде, устани! - позвала ме је.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти

— Ал’ су здраве биле кад су се удале. — И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело. Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. — Та је л’ могуће? — Кад њему није противно, што вами смета?

) — лепо васпитан, углађен човек герок (нем. Гехроцк) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу гешмак (нем.

Црњански, Милош - Сеобе 1

НАД ПРАЗНИНОМ ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА 99 ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ СВОГ БИЋА.

“ Голог до паса, понесоше човека затим до тих двеју, живих, правих, обала узане реке, којом је његово тело требало да отплови до далеке, друге стране пољане, а над којом се наднело пруће, као гране врба...

Поштује ли ико и зна ли, од његових, свету Терезију? Име Терезија! Жар, Сунчан колут што опасује тело. Пламен у коме се изгори, од жеље за једним даљим и лепшим и слађим жићем. Терезија.

Дојдосмо здраво и у спокоју. На путу прах развеја ветар, аки неку завесу. Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит разболесја?...

На дну његовог живота, већ толико година, као на дну реке по којој је путовао, било је то тело, као тешки камен, које је задржавало и његове лађе, и његова блага, и његове послове и мисли; дивно, бело тело, на ком

је то тело, као тешки камен, које је задржавало и његове лађе, и његова блага, и његове послове и мисли; дивно, бело тело, на ком је хтео да се задржи дуго, дуго. Бог му га даде.

ако је судбина хтела да му измучи душу, на овом одласку на војну, више него икад пре, случај је хтео да му понизи и тело, некад осетљиво за сваки знак пролећа и сваку згоду насладе.

да ће прећи преко брда, у Чешку, да се туче против Пруса, у околини Хеба, откуда беше, недавно, Рашкович пренео тело деспота Ђурђа Бранковича, измученог и, како се у полку говорило, отрованог.

него икад пре, на своје војнике, није имао на коме да искали свој гнев и горчину, што се све дубље упијаху у његово тело. Чекање, месецима, на чин потполковника, начинило га је грозничавим и он је, сад, јасно видео беду и осталих.

десни рукав и, мада је било хладно, осети како је пријатно што је разголитио маљаву руку, скоро до лаката, јер му је тело било вруће. То је тај једини тренут, који му беше, и пре, увек, најмилији.

Принцезом гризао га је у мозгу као неки црв, а неколико дана било му је неизмерно жао свога слуге Аркадија, чије мртво тело није нађено, као ни она његова два коња.

бегунац појави се, пред вече, у логору и би још и награђен, са пет златника, када Карлу Лотариншком показа своје тело изривено ранама из турских ратова.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

уношење „лоших“, односно патолошких, физичких и психичких својстава, као и друштвено непожељних особина личности у тело труднице, одакле се оне преносе на дете. Табуисане животиње.

овај свет леб и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’ злато за злато, откупи’ роба од гроба, а подлога у залогу.

леб и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’ злато за злато, откупи’ роба од гроба, а подлога у залогу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

С временом је примио боју лондонске магле. Био је то џемпер који приања уз тело попут сопствене коже. Носио сам га годинама, све док од њега не направих личност.

»Тинтарела де луна« окружена задивљеним гледаоцима, сама, у једноставној ружичастој хаљини навученој на голо младо тело.

— пита се Бел Ами. – Брига ме! — процеди Пуфко. – Шта мислиш куда иде? – Завежи! Бел Ами с напором окреће тело у плетеној столици. Старац пресеца сноп светла и јаре изгубивши се начас у блеску излога. – Тражи нешто по џеповима ..

мирис, који сигурно није потицао из његовог града, и још чуднији начин играња, у коме се девојка приљубила уз његово тело за нијансу чвршће него што су то дозвољавала правила гимнастичке сале за играње.

Разгледала си своје младо тело у пари Јавног купатила што заудара на лизол. Још од летос је тамно. Две беле траке на грудима и преко кукова показују

Само су постери били другачији. Средовечни мушкарац посматра у сумраку младо тело што лежи покрај њега. Поглед му лагано путује низ слалом кичме, све до вретенастих ногу без трунке сала.

играјући с оним волом од бившег ватерполисте, помислила како би било лепо осетити његово жилаво, длакаво, тешко, тамно тело на себи и што ниси довољно храбра да то и изведеш! Твоје лепо кућно васпитање пуно грехова и малих слатких табуа!

рамена, да је млада и снажна и да јој се у угловима очију појављују две мале искре, као код дивље мачке у заседи. Тело као да јој је створено за овај неприступачни предео пун тајних пролаза и подземних вода што шикљају и куљају из траве

Послушно се окретала у постељи која је мирисала на чистог, однегованог мушкарца, нудећи му без стида тело, којим је баратао опрезно и пажљиво, с пуно благости, као да је нека жива драгоценост. Осећала се као некад давно.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Народност, господо моја, јест највеће благо на свету; народ без народности није ништа друго него тело без душе, сунце без светлости, свећа без пламена. ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И Димитрије се баца на читања живота светаца, пада у највећи верски занос, гладује, мучи своје тело као стари хришћански свеци. 17. фебруара 1758.

Мучећи своје тело, гладујући, у силним молитвама и метанисањима, он се разгласи по целој околини. 16. априла 1758, у Карловцима, буде

поставио себи за девизу: »Старим учећи се«, и на двадесет дана пред саму смрт писао је: »Дневи се и године поткраћују, тело изнеможе, а душа би јоште нешто хотела.

Поповић. Друштво, које је било више једна просветно-професорска комисија но учено тело, отпочело је свој рад 1842. у више праваца: радило се на утврђивању правописа, на стварању научне терминологије

осуђивао брз, несмишљен рад на реформи језика и правописа, тражио да те ствари не пресуђује један човек, но цело једно тело учених људи, и то после дугих стручних претресања и саветовања. 1839.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају. Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ти јој лице бело Виде и румено, И још вито тело И то око њено. Очи јој вељау Да менека чека, И да је у страу За мене далека.

“ Гором ладни ветри пире, Па знојаво ладе чело, Из камена вода вире, Ладна вода крепи тело, А кад легнем, густе гране Од сунчане јаре бране.

Да ли су ми де сметови Драго моје завејали? Да ли су му де зверови Младо тело покидали? Бело грло штоно грли, Бело лице штоно љуби, Све су можда, све потрли, А са своји страшни зуби.

(1845, март) ? Никад није вито твоје тело Рука моја млада обавила, Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело!

Какво лице, а каква ли уста, Каква рука, каква коса пуста, Какве груди, а какво ли чело, Каква нога, какво вито тело, Па још око, оно чудо веље, Око ово срце ми умори!

ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за

Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди. Ово реко па одру потеко: Помоз', Боже, па санка поклони — А Бог чуо па ми душу склони.

данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело, Злато, сунце, да л' ћеш бити моје?

Што се бели, женско је одело, Ал' га, брате, туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су према њене слике?

Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô Кâно оцу своме што би чедо, Јер да

тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô Кâно оцу своме што би чедо, Јер да теде, могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у Води

Данас-сутра час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут, Моје тело под земљицу вргнут.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Стоји у цвећу до колена... Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете. Па сам мислила: како ћу тамо дете да пренесем?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А овамо опет с њиме се виђа; говоре, он јој долази, и муж јој не зна зашта је све то... куд ће јој душа и тело на оном свету?... Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве!

— Ево на. Уби ти мене... Ти ме уби! — Грцао је старац, а руке му, плећа, глава, цело тело дрхтало је. Стојан, на све готов, спреман, само не на то — његову, очеву молбу, тргао се преплашено: — Не...!

земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!

И у почетку није никако на преудају пристајала. Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.

Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У љубавна ћу писма обавити је сву, да чува тајна тајну и клетва заклетву. Положићу јој тело на чудна носила, од покиданих жица и старих гусала.

Кад је стварао бог ову земљу, то пуначко девојче, створење у кога је срце огањ а тело камен и вода, на теби је, Фрушко, прорезао лепојци тој чаробне усне: ти се смешиш, само се смешиш.

Летећи по свету у мукама љутим, маснице си гнојем нагнојила жутим; маснице су много примамиле псето, да ти лижу тело, рањаво, проклето. Они лижу твоје скупоцено блато, лижући се теше: то је, веле, злато.

О чему сниваш кад се не њијаш? Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо? Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш?

— Топлота блага, наложена пећ, у њојзи тиња пањ, кô старог лета мртво тело испуцано црно, што спаљују да вампир не буде. — То старо лето, стара година!

Како га је жељна била душа јој је излетила, а остаде бело тело, оста мртва Валадила. Жао беше старом краљу, Рамсениту од Мисира, што радошћу превеликом уби ћерку, уби сина.

док налише самртником света уља и мириса, издахнô је већ и стари краљ Рамсенит од Мисира. Повише им бело тело у покрове од папира, а по њима написаше од љубави шта све бива!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

босонога Без седла јаше кротког једнорога И певуши му значења скровита, А напев зујањем злате ројеви Пчела што биле тело су Мелисе — Па прекид траке, напев изгуби се...

Верона Једно од лица у оркестру, наглом Вољом тренутка изоштрено јасно У фокусу; то лице што се сагло Лако над звучно тело благогласно Виоле боје тамног меда; лице у овалном оквиру дуге косе Што ко да хоће да окрзне жице, Овлаш, кад увис

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Пахне духан из сукненог гуња. Залелуја кућне душе мирис. За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену.

Греје ми руку пламен с купине, а тело гали мисирска топлост, док нагих жена пламена голост, са свиле Нила, кришом увире у реченично жубор-гориво тинто

У псалтир-ткању слово иже свело. За словну румен залази ми тело. Тек листак жут сам међу иноцима. СТЕФАН РАЧАНИН: У СЛОВНУ СЛАВУ Животу збир су минуси и нуле.

Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора.

Радосно крене грлом у брање јагода љутих чудно сазнање: тело је ветар супротних струја, смутљива напаст, страствени смутак, живичаст понор с гујом расула, пламене чашке смућен

Планином жури трулежи зачеће. Четвртак рад би жар да проспе Петак. Придижи, леско, душевно распеће: у Трусно тело, с крста од видика, да шаком сточим румен с Медведника. Септéмбар гризе августу свршетак.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Покрену пужић кућицу мрку, вредан је много, иде на трку. Буди се мачак, протеже шапе, поспано тело извија, гиба, па истом скочи и Жућу виче: „Тако ми брка, мирише риба!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Цело њено тело је у раду, чврсто, тешко, задихано. Сам цвет као какво живо биће, које подноси величанствено силовање, трпи, дрхће на

Нико није смео да оде са њом ноћу. Арманду је било страшно жао што се тако говори о Кампосу, чије је тело на Сијера Невади. — Лепо је од вас да хоћете да обиђете Пипа. — Било би ми жао да прођем кроз Хуенту а да га не види.

Неко ко је у ропцу, чије је тело расцепано, који губи крв. Неко који умире, кога убијају. То је крик који је изашао из крви, као каква звучна

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста...

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ни сада не устајем кад ме бýде – страшни суд ли је, шта ли је – кроз прогризене уши ми вичу: Устани некрсте и тело своје покупи! А где да га нађем, питам ја, зар је лако сетити се телесне грађе у буци која руши лагуме лобање.

Сада те у башти видим где лежиш на уплашеном лишћу и руке голе дижеш, тело ти тоне у врели мрак. Ја сам био тај камен и разбојник на кладенцу и лађа на мору и онај ко те целу показао сунцу

Кроз отворен прозор видим спава господар с руком на балчаку. И његово тело је мач један кажем и дижем очи. Горе се бели постељина у којој је спавао бог.

Гледам залив морски и његову кулу. Залив се нагиње на једну страну, глава на другу. А ја узмичем, моје тело узмиче, повлачи се као осека, суши се као пена таласа на песку. У узмицању нема разлике између тела и душе, кажем.

Моје кратко ћутање део је твог великог ћутања, и збивања које се у ћутњи обавља. Све је спремно да се душа врати у тело, и да се тело врати души. Али после божанске правде, човек није само искупљен, није му само опроштено.

Све је спремно да се душа врати у тело, и да се тело врати души. Али после божанске правде, човек није само искупљен, није му само опроштено.

песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело згар Дува дух куд-хоће невидљив и тражи своју ствар 2 Да ли ће Дух још неког да изуми?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Осећао се отужан мирис изгњечене папрати и чуло шушкање бубица... Склапао сам очи. Још један дубок удисај и тело као да обамре... Негде је лануо пас.

— Знаш... кратка им цев — критикује један. — Наш је затварач бољи... — Пази како је тело затварача зарђало. Не био ти ја каплар... — А-ух, да су ми она два рудна, па да прескачем препоне са све топ.

Да ли нас виде?... А можда су тамо наши. Није ипак пријатно. Иако је припекло сунце, ледена страва прожима тело. И, пред блиским сударом, артиљерци се окрећу, тражећи очима пешадију. Некако смо сигурнији када су они поред нас.

Војници посматрају и ћуте. Ледена дрхтавица и притајен страх прожимао је тело. У рату неко мора погинути и тај ће бити исто онако надувен, помодрео као леш поред кога сада пролазимо, а са кога је

Али овај се диже са седишта. Из рова позади пуче пушка и видесмо како се тело скљока на топовски точак... Остали одмичу... као хтели би да беже. Али где ће?... Напред река, позади бајонети.

Гранате су експлодирале испред и позади, а један метак паде посред непријатељског рова, одакле избаци нечије тело у плавој униформи далеко на ледину. А четврти метак удари у кару, одакле посукља црн, густ дим.

Пушке су праснуле, језиви јаук је запарао ваздух, лица људи се грчила. Још један плотун. Млитаво тело се опустило, а глава клонула...

у ушима одјекивао јаук самртника И после много времена, у бесаним ноћима, гледали су они онај болан поглед, млитаво тело и опуштену главу свога друга. У сличноме положају налазили су се они у равници. Сви су били осуђени на смрт.

Стајао сам као окамењен, не знајући ни куда ћу, ни шта да радим. Пред смртном опасношћу моја мисао и тело били су паралисани. Још силнији прасак одјекну. Над главама нашим нешто заковитла, као греде...

Још силнији прасак одјекну. Над главама нашим нешто заковитла, као греде... нечије тело, земља, а кроз ту ломљаву чујем јаук и неко викну: — Удари у други вод!

Јела оборених очију извлачи полако кошуљу из сукње. Александар је, успламтелих очију као крвник, гледао то младо тело. Батеријски наредник је гризао усне и ломио прсте.

Зајапурена лица, обливена знојем, посматрао је Александар закрвављених очију ово витко тело седамнаестогодишње девојке. А нас двојица гурали смо се главама, као овнови, око једног прореза.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом. Тело му беше несразмерно развијено : руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му

То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло... Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи... А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрхћу као у грозници...

преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задрхта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрхтаху необично.

ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје... Да се све то угуши, заборави, па да се живи кô и досад!...

Или ће се опет одупрети бесној сили ? А он!... Ух!...« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...

Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства... Ћутати, ћутати, ћутати...

он пије крв очима!... И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом. Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...

Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице... Прођоше јој трнци кроз цело тело... Гле, па и лице говори !... мртво, мртво лице, а говори !...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ја јесам немоћна жена, слаба и нежна, ал очајање ми даје џиновску снагу! Хајде, зликовче, усуди се да моје тело, заветовано твом честитом и оклеветаном брату, дотакнеш својим развратним рукама! Усуди се!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има власти још само тело голо. Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи. Збаци одело своје.

Тад се роди један који вам тело жалио истом жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цело небо рађа језом

Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо! Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх.

А, кроз ову земљу, свилену и прозирну, чим, уплашено, спустим девојачко тело, кроз маслину мирну, видим, далеко, опет, лишће свело и завичај облачан.

Сва та деформација коју је донео кубизам, полако се слива у једну хармонију. Треба видети једно тело од Дерена, обло, моделирано, опет светлом и тамом, без конструктивних оштрина, или једну од најновијих композиција,

Пред уласком смо дуго гледали једног препуклог Христа, чије је, готички сухо, тело, делећи две лепе архитектонске пруге, и ништа више, сметало дебелим владикама, па су га улепшали.

Не она коју је гледао очима својим. Док нека милована, блага глава, и неко љубљено, витко тело, са правим стасом и ванредним коленима, пролази без лепоте и моћи, дотле неко друго биће, узето олако, брзо испијено,

У благе жалости пређе занос луди, у тишине јутарњих облака, разочарано тело, витко од жуди. И ужас лица, страсних, давно покрила је магла, као месечев лик, што се јавља у надземаљској

После се сусретох са трешњом, и, као у фрулу, свирах, у један поток плави. Дух ми је изгубио, тако, снагу. а тело се испунило неком ломношћу. Зажелео сам да милујем руком пругу видика, бистру и благу.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Она виде само бео покров, у који беше умотано тело његово, и венац од црвених ружа, што му обвијаше главу. Са страхом, да је ко не опази, узе оне руже из гроба и,

је већ онда, у телу првога човека, била жаока смрти, јер је прах од ког је човек створен био у рукама Анђела смрти. Тело је човеково било смртно. Први је човек живео и умро.

Ал и камен му беше ложе меко... Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Стаде да му се навлачи нешто као провидан облак пред очи, застаде му нека тежина у мозгу и грудима, цело тело изгуби ону обичну еластичност и покретљивост, клону и постаде млитаво.

— Вина!... Камо вина, калуђеру ! — Хеј, да се пије ! Болесник се издигô на постељи, подупирући слабо и сухо тело мршавим рукама, па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу песму и свирку, сажижући врелим очима овај ненадни

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет.

Сад бар опет зна што живи! И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством

Чути или наш вапај или наш усклик. Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сазрели су неопходни услови! Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија! О главо, ман се почела и начела!

У жучи и у јетри му се сидре, На земљи од њих нема заклона, Три аспиде, три беле удове Оковаше му тело и све удове!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

који се појави на кожи јегуљице, учини да јој леђа добију затворено зелену боју, док је трбух отворено жуте боје. Тело се издужује, кретања животињице постану живља; пераја се јако развију.

4. За то време, док се пигмент распростире, тело се скраћује и губи у тежини. Али, кад је распростирање пигмента у довољној мери довршено, јегуљица почне нагло расти;

У томе закону не игра улогу дубина на којој се тело налази; од дубине може произаћи само једно мало смањивање запремине тела због мале стишљивости воде.

пример, има огромну главу испод које се налази пространа кеса као у пеликана, за смештање уловљеног плена, док јој је тело јако издужено и врло танко.

ајкулу која нам се приближује и која изгледа да иде управо на наш прозор, гибајући лагано своје гломазно ваљкасто тело за које би се у рату могло помислити да је какав торпед. Ако не промени правац, може бити свачега. Али...

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

и свет муж дарова младому младенцу Угљеши Деспотовићу, јегоже и неосквршња се младахта преставише ва вечније обитељи, тело же гробу преда се, јегоже изделаше преоци преступљенија ради.

и свети муж дарова младом младенцу Угљеши Деспотовићу, којега неоскврњено млађахног преставише у вечне обитељи, а тело се предаде гробу, који створише праоци због грехова.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

заносним животом, Да заборавим да смо ту нас двоје Пред величанством природе; а потом, Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов и надахнуће цело Нечујно, тихо потоне у таму, Ја ћу ти, драга, опет рећи

као Дантова Франческа, У тишини и миру живиш сама, Без света, да ти замера ил̓ пљеска, А лице ти је као љупка фреска. Тело ти је у филиграну љуска Кроз коју блиста кротка душа твоја, Из очију тих бистрих благост пљуска, Врлинама ти већ не

ОЧАЈНА ПЕСМА Упиј се у мене загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним. Као Хермес стари и с њим Афродита.

Упиј се у мени загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним...

Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!

добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко опело, И чудна језа проструји кроз тело — То чекић бије о чамову даску. ИИИ Грмело је као да се бије бој.

звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким одмором и миром, Мисао се јави!

А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола. Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души. Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко

Њено сасвим развијено, као од мра-| мора резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи. Баба Симка ју је купала.

њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...

И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи. А она је и трпела. Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

смрћу, И не зна да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје очи сјајне, И троше тело, илузију снóва, И снове моје раскидају бајне, К’о ветар мајско цвеће кестенóва.

Хигијена несећања вида Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи. Хигијена несећања вида. Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да се

звезда, У друштву снова умирених гнезда, Ја дубље видим у ту мутну ноћ; Уз мртвог лишћа заостали шумор — Док тело тешки већ захвата умор — Крила свих снова добијају моћ.

увек сâм, Зато нам треба бити одвећ јак, Имати своју веру и свој храм И храброст ићи кроз пустош и мрак; Лупати тело, рањавати дух Кроз низак, тесан и мемљиви трем; Немати утеху за насушни крух: Самоћа је увек бол дубок и нêм.

Уморно ти тело одмору се преда. Али, све на свету то је ипак варка; И кад нас сна узме лелујава барка, К’о зна шта ти душа у

У његово тело, чврсто, здраво, живо, Многи је младић ножем урезив’о Име драге своје, тужан, у самоћи. А он је верно чув’о та

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Од ријечи до чина, триста аршина. — Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Девет баба по леду се плаза. 26. Док се отац роди, син по кући оди. 27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30. Дужи ивер од кладе. 31.

115. Скочи срна иза трна, ђе се свила, ту и умрла. 116. Сламна кућа, гвоздени притисци. 117. Споља тело, а унутра кошуља. 118. Спријед шило, страга вило, оздол артија, озгор мантија. 119.

121. Тавно нева у тавној кљети вез везе танку гојту плете. 122. Тањир до тањира чак до Варадина. 123. Тело му је дрвено, зуби су му гвоздени, срце му је пртено. 124. Тица без зуба, а свијет изједе. 125.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

појање и ноћно бдење сећајући се речи која каже: „Бдите и молите се да не паднете у напаст, јер дух је бодар, а тело је немоћно.“ (Мт. 26, 41; Мк.

Указано вам је шта је подобно за душу и тело, те гледајући у то, имаћете помоћника Бога и пречисту његову Матер и моју иако грешну молитву, да несаблазно

причешћивати божаственим светињама, јер много је причешћивати се и живота, као што рече и сам Христос: „Ко једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у њему“. (Јн.

(Јн. б, 56) И затим: „Ако не једете тело моје и не пијете крв моју, немате живота у себи“. (Јн. б, 53) И божаствени апостол јавља: „Ко се прилепљује Господу,

(Јн. б, 53) И божаствени апостол јавља: „Ко се прилепљује Господу, једно је тело“, (І Кор. 6, 17) као и: „Ко се удаљава од тебе, погинуће“, рече кротки Давид. (Пс.

бисмо, дакле, као што је ово и речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви“, (И Кор. 11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле.

Као душа његова могла би се разумети сва боголепна служба у певању, а као тело сам манастир и оно што је потребно нашим телима.

Пошто смо већ довољно с Богом ово рекли о души његовој, лепо је да кажемо и о оном што је најбоље за тело његово, и о храни узаконимо и о другом животу у саставу манастира, о чему треба не мање да мисли онај ко хоће да

пастир напаса и води и као нека златна верига једни за друге везани, један другога држите се, и у једно саудите се тело, (Еф. 4, 16) под једном главом, по божаственом Павлу, неимарством духа. (Еф.

Говораше им: „Проведите код мене док тело моје, светим и часним вашим песмама опевавши, не погребете!“ А блажени старац од седмог дана па све до покоја свог не

150, 1-2) јер ћеш блажен бити свуда. Зато и блажени глас изрекао јеси.“ И потом, преподобно тело његово узевши са почашћу, и постависмо га насред цркве, као што је обичај.

Минувши, пак, време литургије и окончавши се служба сва уобичајена, целиваше сви преподобно тело. И обгрливши ја грешни блажено тело, положих га у нови гроб, као што ми је беше заповедио, и испуних заповест његову.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Има и брак из љубави! Обадве купус? ИКОНИЈА: Обадве. Па шта из љубави, и то се офуца. Сваки дан исто тело, исте речи, исто дисање, да ти се смучи! Пива два сам ти казала!

Нико ни једне огреботине! Мртви, а устајемо као да смо живи! ПРОСЈАК: То сам ја све у моје тело примио! То, што сте устали здрави, и као живи, то је моја заслуга!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Ох, целе ноћи је откривена, целе ноћи мирише. Покријем је, а очи ми се силом упијају у њу, руке ми саме, силом, њено тело додирују, косу њену, лице... А да идем, да бежим од ње? Ох, знам да нигде нема веће сладости, среће.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ’ ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда

му само толико ваља колико да је једва жив, јербо је њему потреба за осушити све чловеческе страсти, осушити сасвим тело своје. Кромје једне саме хаљине за покрити телесну наготу, ништа друго не ваља да има.

” Ар[химандрит]: „С опроштењем, господине, ни коња мога ни би[х] ја дао таком лекару, некамоли тело моје.” Еп[ископ]: „А кад купиш какву лепу и скупу материју за направити [х]аљине, би ли је дао једном терзији који се

Зато толика старост и вика за гробље и гробнице. Шта је человеческо тело без словесне и разумне душе која га оживљава и у њему мисли?

к прочима који ту бијаху и рече: „Како худо мој Критон о мени умствује, мислећи да почем ја отров испијем и остане ово тело ту пружено и бездушно, да ћу и тада ја овај исти бити који сад с вама беседим.

Душа моја знам да није за њи[х], то ми је доста знати; а за тело, та га црви изели, та рибе, мени је то свеједно.” П[релат]: „Какав си човек! Дакле, ти све ово за шалу држиш?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које ће горко чело Наћи у свету разбијено. Дај речи горде ко мач топола За наше празне

Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога. Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С

Угаси и ти своју лампу пре но Упале окно светлости небеске: Испружи мало тело уморено. Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из свеске И пепељара пуна опушака.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

није могао да издржи, копрцаво и грчевито окренуо се к њој и загњурио главу у њена недра, па се припио и угрчио у њено тело, а она му се подала, опуштена, туђа и далека, чврсто стежући рукама даске кревета.

Исплачи се, сузама умиј грешно тело, па лези испод гробнице И чекај да те његова светлост обасја“, надушак је изговорио калуђер.

Ја сам грешном телу попустила. Ти, Господе, знаш на кога сам помислила. Нисам помислила! Неко ми је шапнуо. Своје тело, и ноге и груди, жарачем ћу да наружим, спржим... Опет су јој се очи овлажиле. Радовала се: сад ће сузе линути.

Андра погледа у Аћима: виле сунца, провучене кроз багремову крошњу и прозорче, наболе Аћимову главу. Цело тело му је у сенци, само му бела брада и рашчупана коса тихо горе, и црне се очи као два стара, црвоточна лешника.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли. У истом трену брод се распаде као да га је неко ножем пресекао.

Ко зна колико је тонуо: тренутак, два, читаву вечност? А када га је вода избацила, узалуд је тражио тело свога сина. Свуда око њега биле су само крхотине, а надохват руке стене родног острва.

— насмеја се румени. — Погледај мало боље! лептир се подиже увис и поче да расте и да се мења, све док му се тело не претвори у глатку, белу даску, а крила у једра чудесног сјаја. — Пењи се, шта чекаш?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Између њега и живота почињала је она танка а опасна пукотина. Ослоњен коњу о врат још је, у себи, осећао младост а тело га је већ издавало.

Најзад су му набацили онај спасоносни гајтан. Причало се да је тело мртвог Змаја од Хоћаја данима лежало на ђубришту иза зворничке тамнице, наго. Нико се није усудио ни да му се приближи.

Љубица је тако и чинила: приносила је најбоље делове себе. Више није имала тело које тражи, само оно које слуша; није знала за умор, само за дужности.

Они су описивали тренутак, ако се тако може назвати онај одсев времена, у којем се обезглављено тело кажњеног клати, још усправљено, пре но што се сручи на тле.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

данас, сутра, час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут', Моје тело под земљицу вргнут'; Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се

Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче!

Топлота блага, наложена пећ, У њојзи тиња пањ. К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година!

А по том, Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов, и надахнуће цело, Нечујно, тихо, потоне у таму Ја ћу ти, драга, опет рећи

звона што вечерње звоне; У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким одмором и миром, Мисао се јави!

Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи. О, како те жалим!

Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били онаки исти као крв и тело у љиљана.

Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били онаки исти као крв и тело у љиљана.

Па ћу каз'ти Како је дух божанствен у тој снази, И да му тело тек достојно служи, Плодно и само, - јер његови трази Духу су врело...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Четврто покретно небеско тело је Сунце. Пето је звезда Аресова коју видимо сада онде на западу у њеном црвенкастом сјају.

„А шта бива са њима после наше смрти?“ „Онда ти атоми оставе наше мртво тело да би другде ступили у дејство. Јер, као што су и сви остали атоми вечни и неуништиви, тако је и супстанција наше душе

Не би ли се она могла схватити као изражај дејства целокупног система атома од којих је наше тело саграђено; а да тај изражај бива прекинут наступом смрти“.

„Говори!“ „После хиљаду и више година препираће се филозофи још увек око тога да ли је наша душа смртна као и наше тело, или је вечита“. После доручка опростише се они срдачно један од другог. Хипократес обећа да ће опет ускоро доћи.

Нисам више онај што сам некад био! Прекорачио сам своју деведесету годину, тело ми је малаксало, памћење ослабило, очни вид ме изневерио. Позаборављао сам што сам некад знао, сазнао и написао.

некада дао сазидати, а он сам га снабдео свим уређајем и удобностима, Архимедес одлучи да онде освежи своје уморно тело. Нареди да му се спреми када, напуњена свежом водом из извора кримитских брегова.

После дубоког размишљања и уз примену закона равнотеже које је пронашао, нађе и доказа да свако чврсто и нешупљикаво тело, уроњено у воду, изгуби од своје тежине онолико колико је тешка количина воде што ју је при зароњавању потиснуло у вис.

“ „Он је“, рече један од његових војсковођа, „душа целе одбране града! Његова војска је тело које он покреће“. Други један римски војсковођа стаде причати како његове војнике спопада смртни страх чим на

Он се запита: „Није ли ово ватрено вино ускомешало моје тело и душу?“ Онда се прибра, па рече опату: „Пречасни оче, сећаћу се увек твојих речи!

Гулдиново, правило да је запремина обртног тела једнака производу геометриске фигуре која је својим обртањем то тело произвела и пута тежишта фигуре. Он је ово правило елегантно извео и оштроумно доказао“. „Заиста?

он пред Галилеја тиме што је закон инерције општије схватио, значај његов увидео и дао му овај класичан облик: „Свако тело остаје у своме стању мировања или равномерног праволинијског кретања, сем ако не буде каквим силама приморано да то

узајамна дејства двају тела су увек једнака, а противног правца“. Свако тело које притискује или вуче једно друго, бива од овог истом таквом силом притискивано или вучено.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Чичица је говорио јетко, ватрено и оно дрхтање видљиво се преносило са браде на главу, па на руке и цело тело. Он је још нешто хтео да каже кад Никола дрекну: — Тачка, клеветниче!

грудима које су се уздизале, зажарена, уплакана, била је дражесна у својој лакој хаљини сасвим припијеној уз дрхтаво тело. Понова сам узео капут да идем, да је не гледам, кад, изненада, облачећи га, оборих нешто што се откотрља под астал.

ћути; док, у ствари, мене подузела нека похотљива језа од слатке наде да ћу малочас стезати оно младо и чврсто тело сељанке, сигурно и само толико жудно мушких руку. — На ствар, Стеване, ако Бога знаш!

— Је л' она? — Она... Брзо зажмурим, намрштим се, као спавам у највећем јеку; али ми се тело тресло као пред јуриш. — Јуначки, Стеване, не бој се!

Целе ове ноћи ћутали смо будни, чешали краставо тело и мислили. — Бога вам, спавате ли, Андреја? — Ох! — Нешто размишљате, шта ли? А он се промешкољи па примаче главу.

— Чкоњо! Он се непријатно трже и облачећи на наго тело свој изгорели шињел, промрмља: — Одох ја да убијем оно псето. Па његова огромна леђа замакоше иза зида.

Омлитавео, скоро онесвешћен, поводећи се, са рукама које су мртво висиле низ тело, са главом пуном зујања и уздишући плачљиво, удаљио сам се полако и пао на траву. Боже, зар је то, дакле то је витло?

је све више растрзало узбуђење и не знајући више шта чини он подиже из постеље и понесе у наручју њено као сенка лако тело.

Само што га дуго нису тамо оставили, јер су тело, пошто су га спремили, у мртвачницу морали да пренесу. А доцније се Митар слабо сећао свега што је после тога

Ајдемо брже. Зар није боље било у рату: хумка и дрвени крст, а под свежом земљом, крваво, још свеже и топло тело. Ја сам, међутим, рекао: — Видиш, ова јадница не може да преживи свога мужа. Ја не могу то ни да замислим.

напуни, он осети као да га ушица секире удари у леву страну чела; затим се заљуља и падајући осети још четири удара у тело. Он затвори очи.

Задрхта земља. Тренутно, потмула, дубока, у самој утроби Земље тутњава... Најежено тело се стресе, па укочи. И старац осети неку чудну везу ове земље и свога тела; везу наших који долазе и наших што их

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге.

Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац. Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје

Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.

Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...

и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...

у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело... Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...

Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... — Пиј, море, шта си се побабио!

Хоће да ме убију!... Што ја ово седим а сви други стоје ?... Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје... А-а-а, пијан сам ... опио сам се, а они хоће да ме убију...

да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу... Окрете главу навише и погледа Митра... Све му је сад јасно...

— Не брини, само стој право... Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... Ужас!... Свих пет грлића пушчаних пружени...

не дише... Груну плотун... Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Потом прође девет стотина година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у земљу, а душа у рај. Кад свети Петар чује, дође к старом па рече: — Старче, протекло је вријеме твога живота.

Кад свети Петар чује, дође к старом па рече: — Старче, протекло је вријеме твога живота. Сад треба тело у земљу, а душа у рај.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће.

Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост лепота се просу И дан бео и у небо бело. Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише

Једна дева хтеде да одмара Своје тело; једва да су гране, Дан и небо, кад косу отвара, Видели јој лепоте незнане. Она беше слика девичности, Без свог

ВИЂЕЊЕ Ноћас када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пош'о срце да отварам.

плете венце, нико је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је скрише, Кад за зло не зна, кад не слути више. Кад за зло не зна.

Ја бежати почех. Да л' ме когод виде? И синоћ сам био поред твога стана. ПОД ДУДОМ Малаксао, ломан, сад одмарам тело, Далеко од тебе, на сенци од дуда; Разлио се ваздух и прамење бело, Дан врео и топал, мртвило је свуда.

и жеље се крију; Тамне слике, бледе као снови, Шуште пропаст, ко би знао чију! Спава ми се. Још да легне тело У тај сумор, мртав, што се вије. У ту душу, у ропац, опело, Да потоне све што било није, Да потоне...

Ал' почех волети предео рубина И страст која теби није била знана, Твоје лепо тело — башту белих крина, И све: твоје небо плавих јоргована, Твоје сузе што су плач мојих година И наш први сусрет једног

Како л' ће ти сутра бити... 1904. ЖИВОТ Уста се смеше; очи гледе боје, Људе и даске. Већ клонуло тело; Дише се тешко; дрхте руке моје; Очи гледају... чека се опело.

У њој ће све бити мило и весело! И топло, и љупко к'о узглавље њено — Као коса, уста, врат, груди и тело. 1905. ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” Нема више дана, ни ноћи, ни ствари Где не видим тебе, твој усамљен лик И поглед што мирно ни

1907. НОЋ ЉУБАВИ Једне вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран, без среће и радости које Бијах као ван тамнице јада Видео нисам сунце како пада, Уздах и цвеће око сна

1912. ЗАДОВОЉСТВО Остала је прошлост моја још код мене, У њој спава моја младост, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, За чиј' одмор још сазнала није пратња, Иако јој лице мртво мирно вене.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

али сам коначно успео да изађем из замке када су моји пријатељи већ дигли руке од мене и почели да траже моје тело.

је било на заласку, а пастрмке су биле разигране и с времена на време понека би искочила из воде, а њено светлуцаво тело би се оштро оцртавало на истуреној стени на другој обали реке.

Овај додир са природом ми је освежио и душу и тело. Размишљао сам, планирао и започео многе идеје које су по правилу биле варљиве.

Звук кочије која би пролазила неколико миља далеко потресао би читаво моје тело. Прасак локомотиве удаљене двадесет до тридесет миља заљуљао би клупу или столицу на којој сам седео тако јако да бих

Наше тело је скуп усклађених механизама, покрети које чинимо су бројни и сложени а спољашњи утисци на наша чула су у толикој мери

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А ако зрак светлости не трепери као завибрирано тело, како могу Сунце, Месец и звезде да изражавају славу бога и како може, по Давиду, њихов глас да се чује где год има

На то ја приметих да је и животињско тело нека врста механизма и да сталан развој тог механизма у савршеније облике, сведочи о постојању неког коначног идеала,

Она је “божанствена филозофија”, како је назива Милтон. Наука је храна која задовољава и тело и душу човека. Ово је био мој најбољи начин да заштитим науку од Билхарцових напада.

сам му захвалио на гозби којује припремио у част мога доласка, одговорио ми је да је његова гозба само обична храна за тело, док је оно што сам му ја причао, одговарајући на његова питања о Америци, храна за душу.

сам му захвалио на гозби којује припремио у част мога доласка, одговорио ми је да је његова гозба само обична храна за тело, док је оно што сам му ја причао, одговарајући на његова питања о Америци, храна за душу.

не сме никад себи дозволити да лута као ”гуска по магли”, већ мора држати усправно своју главу као лабуд, његово тело мора пливати по бистрим водама људског сазнања, а његов поглед, високо уздигнут, мора трагати за новим контактима са

које се протежу из ових центара у свима правцима до бесконачности, а докле ове линије допиру дотле се протеже и то тело.

Другим речима, свако материјално тело, као свако електрично и магнетно оптерећење, протеже се до бесконачности преко својих линија сила.

Свако кретање, било електрицитета било материје, потпуно је одређено силама које производе кретање и силама којима се тело у кретању опире том кретању.

Приказаћу то укратко: Звук се преноси кроз воду или чврсто тело много боље него кроз ваздух. Знао сам то још онда када сам као пастир у Идвору учио да се дојављујем кроз земљу.

Зато се позива Национална академија наука да Национални савет за научна истраживања претвори у стално тело које ће имати следеће дужности: 1.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Чега се плашиш? —Убићеш ме! —Не бој се... Пиј! Арнаут се приже, и, док журно пије, његово се горње тело у брзој води оцртава и прелама.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Завршава се, међутим, сликом „злаћене пчелице“ која повезује овострани с оностраним светом: души која напушта тело показује „путе у небеса“ и у божији рај.

Понекад је именује и као кост и кожа, што већ доста јасно упућује на мртво тело у земљи. Несумњиво, овај Настасијевићев лик повезан је са теткицом у српским народним загонеткама, која такође упућује

19“22). Црква је, дакле, тело Исусово, али алегористички. И док је јеванђеље само проткано оваквим алегоризмима, његово Откривење је и као целина и

песничке слике Растка Петровића уопште је важан овај присни однос тела и предела, као и веза тела с простором: као да тело и предео једно у друго пресежу, и као да при кретању тела осећамо како се простор размиче.

И у једном и у другом, уосталом, тело је имало изванредан значај, на који се касније заборавља. Растко Петровић је, нарочито у раним песмама, умео да

Ту је песниково тело с једне стране одевено у небо, с друге уроњено у земаљски пејзаж. И његови су делови буквално помешани с њима: Из

је анализа песме, коју смо започели од њених учесталих синтаксичких одступања, доспела до посебне улоге коју у њој има тело. То може изгледати чудно, али само на први поглед.

При томе је мање важно што се он удваја, а више што изнутра, у себи спаја удаљена времена, што кроз душу и тело понире у словенску старину, што је кроз њих пропушта.

У циклусима „Игре“ и „Кост кости“, у тело, у његове делове, као у објекте или учеснике радње, пројектован је безнадежан положај човека у савременоме свету,

стваралаштво и остали облици колективнога творења и памћења сведоче и о обрнутој пројекцији: васељене у човечије тело.

Матерњи језик и култура заиста понекад не прихватају оно што им песник намеће као страно тело. Види се то доста добро кад песник експериментише или кад му се синтакса и њена прозодија у стиховима „укоче“, као да

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

чини изузетним није, као што се најчешће мисли, чак ни њена ретка, изредна лепота, чак ни њено раскошно а толико чулно тело, што ће све скупа нагло усахнути, ишчилети врло брзо после удаје. Наиме јесте то, али није само то.

Отуда и тело Софкино није дато само онако како би га спољње око видело, као тело-објекат, него опис често креће изнутра, из субјекти

Отуда и тело Софкино није дато само онако како би га спољње око видело, као тело-објекат, него опис често креће изнутра, из субјективнога телесног самоосећања.

Оно у извесном смислу само себе приказује. Једнако аткивним чулима оно - као ниједно друго женско тело у ранијем српском роману - саздаје сопствену слику, повремено, и не тако ретко, рефлектовану у самосвести.

Да свега тога нема, не би била могућа ни она већ гласовита Софкина удвајања, када се, понирући у своје тело и у исти мах га посматрајући као да је туђе, осећала „двогубом”.

Не девојка, него девојче Нушка цело се скупило у тело којим витлају чула и нагони. Али ко би све то могао описати, изблиза и готово изнутра, из самог доживљаја, кад

Рођак је и млађи је да би га она без зазора могла пустити веома блиско, чак толико да телом уз тело с њом ковибрира.

кад се прелази с једне на другу временску раван, и са „меким” прелазима између ауторове и Софкине тачке гледишта Тело Софкино, као што ће се касније видети, у роману тако често усмерава читаочеву перцепцију (тактилну, просторну,

90 Доживљај, међутим, није само на сликовноме, ни само на емотивном плану дат, него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој

она, у ствари, и од оних учесталих а слободних опажања (помоћу свих чула) у кућноме простору, са којим је иначе њено тело готово срасло, а узбудљива су зато што су прожета девојачким бујним чулним нагонима; затим од дубоких жеља претканих у

да прелази у доживљај егзистенцијалног понора - тада је тепсије као крваве очи прождиру и оштар бол раздире тело. Затим се доживљај преноси на сликовни план, и као симболичко виђење сопствене смрти трипут се понавља.

није сасвим обичан, није ни сасвим природан, него је као нарочит и изабран; поврх свега и зато што се пресамићено тело изједно налази на граници губљења равнотеже.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

кири– џија ставља свој пртљаг јеменија — марама за повезивање у женској муслиманској ношњи каваз — стражар, пандур, тело– хранитељ камилавка – ваљкаста капа калуђера, а затим и других православних свештеника канавац — грубо, чврсто

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав’, мученичких глава — Врле крепећ’ худе застрашава. Тело ј’ смртно, траје па дотраје, Карактери остају да сјаје. Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди.

»Стармали« 1881. ГАРИБАЛДИЈУ Спалили су мртво тело неумрла дива, Пепео носе да у земљи за навек почива. Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава

Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења! Спалили су мртво тело неумрла дива, Његов пепео сада веће сребрн ковчег скрива, И баш сад га гробу носе да навек почива. Сад га носе...

ИX Ој, потоци нашег рода, Свима вам је једно врело Свуд где тече једна крвца То је мени једно тело. Једне су нам крајње наде, Једне су нам жеље битне. И ја волим једне боле Нег’ усклике разне, ситне.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете? Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава. САРА: Мон фрер, у облаку нема овако лепог сата и бурмутице.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле тајне и своје крви.

чула на граници вас и изненађења нису вас нашли збогом граде где се прекида моје сећање сада сте мртви и ваше је тело неопипљиво сећање и топла прегршт земље прегршт Србије и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су

линију којом се граничи измишљено и стварно Свуда где има минерала и ваздуха воде и маште Биљке које нам пробадају тело зрачним копљима мириса Које нас заустављају отровом и продужују беланчевином Скупљају нас по свету и хране нашу

То је искрен цвет, цвет који помера исток не одвајајући га од сунца. ОРФИЧКА ПЕСМА Тело простире своју узалудност. Велика ноћ испуњава време до песме којој слушаоци потребни нису.

Мртва она је изгубила све моје доказе против ветра, смрти, зиме. Љубио сам срамно, нежно, часно, то тело које осветљава себи пут ка својој смрти. Зар песма? Завера против срца то је!

Краков, Станислав - КРИЛА

Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком.

ИИ У ЛОГОРУ Прозор од хартије бледео је и постајао видљив. Човек је протегао пробуђено тело. Било је урањено и маљаво. Осећао је на себи топао отисак жене, која је лежала успала крај њега.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Господо, живела република... Речи се отегле као и тело. Покушао је да се дигне и наздрави металном чашом пуном пенушавог вина.

Кратак нож је натакнут на цев. Сигурно је био стражар. Нико се није одзивао. Голи је погледао стидљиво своје мршаво тело, и загазио у хладну воду. Стресао се.

Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен. Вода је весело носила голо мршаво тело. Спасени рак се радовао под каменом. Последњи војник, који је прешао реку, претресе пусто одело на обали.

Из једне собе допире страшна граја. Гласови су оштри и пискави. И обојена власница морала је да покрене урањено тело. Тада се граја појачала. Ипак грчки капетан није платио прописану таксу.

Крвава се тајна врши. У мраку се убија лакше јер се не види лице убијанога. Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко. Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи. Трупови су по земљи све чешћи.

Војници одвлаче укочено тело. — Само да нас не нападну док се не утврдимо, — говори мајор Душку, који чучи до њега.

Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први. У тело, које је пало, зарио се одмах још нечији бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај

— Не, не, ја ћу сам, — муцао је преплашени Душко. Већ је осећао како му шиљати куршуми пролазе кроз тело. Његов бледи образ крвавио је на вилици засечен комадом бомбе.

Душко се окрете н пође горе ка гласу. У жбуњу преко рововскога топа превалило се тело непријатељскога трубача, који жутом мртвом руком стискаше очајно металну трубу и чији... — Фу—грам.

Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали

Петровић, Растко - АФРИКА

Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно. Лет им је најмање од по сто метара.

Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима. Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама.

Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити ниједан поглед на њено мртво тело. Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно

Крв и тело породице дају највећу снагу. Свеједно је дакле растргнути или не, кад се још узме могућност да француске власти никада

Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.

онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца када га белац сретне, његов дивљи скоро умоболни поглед, фаунско црно тело, страшно прљаво, и улепљењо блатом. На реци Зазандри затиче нас ноћ.

наге груди преливале под звездама, цела њихова нага тела не изгледаху да су од материје од које је обично људско тело. Оне су биле и страховите и дивне. Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу.

Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница! Треба корачати, корачати уз ове јединствене људе; док пролази ова јединствена ноћ.

Цео круг тако, као да је чврсто сливен и да је од затегнуте тетиве, прими, улегне се и одбацује младо тело на други свој лук. Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу.

Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље. Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом. Издалека долазе лагано светиљке.

Могло се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне

Оне су ломиле његово тело и његов дух, а он је остајао и наказан и ужасан, али трајан. Прогнан од породице, он носи једну непојмљиву жудњу:

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га гладни вуку керови!...“ О, ту је мален израз „несрећа!

јадне ритице, Иструхле давно, у закрпама, Сисаху влагу мрачне тамнице Да нездрав трулеж мемле баздљиве На болно тело лакше преносе. СПАСЕНИЈА: Сироти! А брата мога јеси л’ видео? ИСАК: О, дивна жено!

ИСАК: доцкан је све, У крви својој лежи војвода! СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га! (Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!..

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ је носила мртво тело мајора Стеве Велимировића. Нападнут, увређен, осрамоћен, и пред вршњацима, и пред млађим и старијим официрима, (при

Чекај да је ухватим за црне, кудраве косе и да је дигнем, да видим ово лице. Не иде, укочило се цело тело. Чек' овако. А! ах, лепога лица! тек га гариле науснице.

два чопора оваца, што су била у вагонима, претворени у крвав качамак, са кога се још цеди крв и точура на насип; тело машинисте одбачено на 20 корака. Глава му откинута и откотрљала се далеко од трупа...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ломачу ће разбуктати Да гори поштено, Сагореће тело моје, Сагорет’ и њено. Са топлотом у вис лети, Што се не пепели, Што остане, жара прима Више се не дели.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сан ме хвата... Наједном се нада мном створи нека гужва. Отворих очи. И тада угледах како у ваздуху лебди вијугаво тело неке змије. — Откуд ова змија? — питао сам усплахирено. — Појави се из камењара, те је поткачих бајонетом.

Неко прескочи преко мене. Познадох га по шлему, те сам потрчао насумице за њим. Саплетох се о нечије тело. Неко опали из пушке, чини ми се баш уз моју главу, те сам се окренуо у ковитлац. „Читав сам, читав!

Одозго нас притискује влажна магла, испод нас хладна стена, и наше тело јежи се од студени. Глупо је уопште тући се, али је још бесмисленије овакво мрцварење кад не знамо тачно где је

Нешто ме занија, поведох се држећи се за жицу, онда опустих руке и падох на нечије тело. Али ја као да још не схватам ужасно стање. Као хтео бих да идем, и то напред.

Душа се скупља, а тело грчи. Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле? Дуго година честитали смо један

се урамљена фотографија неке младе жене, која, опруженом десном руком, придржава крај вела, којим је обавијено њено тело. Пришао сам тој слици. „Ун тендре ѕоувенір, а мон Коѕта схéгі... Даесy“ — писало је у једном углу слике.

Грчевито стежем очне капке да бих изазвао ту визију. Али пред смртном опасношћу моје тело постаје флуидно, и ја све те догађаје посматрам са осматрачнице...

Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело. Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда.

Пришао сам... Пред самим отвором, куда су били изишли изван бугарских жица, висило је непомично тело наредника Драгана. Једна рука била је издигнута и закачена за жице, док је тело млитаво лежало. Глава клонула.

Једна рука била је издигнута и закачена за жице, док је тело млитаво лежало. Глава клонула. Пред мојим очима се замагли... Одмакао сам се... Да ли је могуће!...

променила сам хаљину. — Она приђе моме пријатељу и седе на наслон његове фотеље. А тесна хаљина припила се уз њено тело, и облине се јасно испољавају... Била је то раскалашна младост.

Има нечег нагонског, неодољивог у нама, у овим узаврелим годинама, када нека подсвесна радња обујми тело, помрачи ум...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Так' ад и море, огњ и горе, преиду смело за твоје тело, љубезна. Не мучи бедног, Савка, љубезног; скажи што твоје срце за моје готово.

Ни подобна твом лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични стас међ женама к'о што је међ гранама високи јаблан.

Еда љубиш која тело не стеже, Спред' и састраг једну прегачу веже, С цванцигери и петаци плетене косе, Са шљокама измешане кошуље

со страхом курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево мене, ево, ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко,

да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело пати кад није умело језик сачувати. Није језик на то да мадаме псује, нег' умно, умилно да штогод казује.

старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја Богу душу, Тело же земљи. — Простите мја вси, О человјеци! Простите мја, љубезни Вси моји потомци!

Штеди за њу силе тела: Взајмном помоћ’ју ум и тело Свагда су венац славе добијали. У жару лета храбро Улису дај Следуј! „Претерпи, уздержи се!

Кад ли рука руку додирне, све стреса се тело, Свака задршће жила, ноге с’ одсеку таки. Стегло с’ грло, па не мо’ш за живу главу говорит, А у тишини жеља само

Мед и восак сабирају, дивно саће сочињају. о златоје пролеће! Сав круг земни обнови се дивно украшен, в ново тело обуче се, весма накићен. Вечну жизи ображава, ако књигом уверава. о златоје пролеће!

” Црњански није прештампао читаву песму: свакако не случајно, он је изоставио баш стихове 37—44 (Аз старац смирени... Тело же земљи); на тај начин песма је добила карактер интимно-исповедни и наглашено лирски, и баш као да ту Видаковић пише

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Та сви ђаволи Противу тебе да се завере, Та мачем бих им тело ваздушно Немилостиво донде шибао, Докле се не би земља распала, Да прими цара мрака вечитог. ....

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

При томе се тело главне јунакиње Софке приказује у покрету, с непрестаним променама и с обиљем сензација за које ранија проза није

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .] Изнемогло тело сурвало се доле Поред неке пусте развалине голе.

“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште! Пакô своју жртву иште: Душу, тело и списове, И јунака вере нове! Све нек’ иде на спалиште! На спалиште! На спалиште!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод. И твоје тело, драгано, љубављу презри, напукне. Ни смоква слађи не цеди сок, ни грозд из присоја. Да л’ напити се вина?

ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти.

Ненадно махну на таму. Или црвено јато потону за брег? Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон. Болно је заплазило низ ове стране, песма се не допевала.

Ил’ недољубљено заболује низ твој лик, ил’ мути сутон душу. Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон. ТРУБА Шта вреди плаветно небо, и зумбул и девојче и ласте лет. Негде зàпева труба.

Худи свој, госпо, на песму проћердавам век. БОЖЈАК Пребол је. Кужи ова ноћ. Земља ми тело. Ходи он. Залапи гроза на стопе Богу где остале. Много те, мајко, болело рад ово тиха пребола.

ДВЕ РАНЕ Убод ли, то буја убиству, то љубим. Врео врх мачу зажуди до балчака у тело. Јер и кроз рану, и тише тим, призивљу се бити. Ал’ две се отворе. Преболи те зададох, моја без пребола, брале.

Целивам стабла, браћу моју редом, милујем ожиљке нежно. Мили друзи, боли ли кад вам секира засече тело? И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем? Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано.

Сагорети — пречистој дар. 3 Ожеднела је земља, огладнела Агнец-Сина, крви крв, тела тело. Жртвени преклати нож силу крина.

Агарјанска ђорда, ни три дни хода, за леђима нам ту, до костију засеца у тело. Угрина коварног помоћница обујмила нас рука: загрљај у Христу брата; загрљај, браћо, ал грлећи дави.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. Младен види како њега гледа.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

од грознице (ЖСС, 279); кашља (ЗНЖОЈС, 14, 64); жутице (СЕЗ, 17, 562); срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 349); кад отече цело тело (ГЗМ, 20, 1908, 349); од гуте (ЖСС, 274); против бљувања (иб.

Вампир све друго може да раскине, осим врпце од р. (сличну снагу има »дрндарско тетиво«, Вук, Пјесме, 1, 7, 196; »тело тамбурово«, СЕЗ, 41, 1927, № 22; вештичина коса, Болте—Полíвка, 1, 554; СЕЗ, 41, 1927, 505; 507), и зато, кад хоће да

стабло — тело, а лишће — коса девојке која се утопила (ибід., 303, 390). Брест. И у касније објављеним веровањима б.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху. Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху. Димитрије Помогао сам му да скине пртљаг с коња.

Не бих рекла да овај млади стасити човек претерано мучи своје тело дугим постовима. То се не би могло рећи према његовом свежем, руменом лицу.

Јелена Видела сам га док је одоздо долазио пешице. Корачао је месечарски, одсутно, као да му једино тело савлађује узбрдицу, док му душа негде луња, далеко као утвара, али надохват ако је буде звао.

“ „Јер се плаши да неко од нас не учини оно што он не може.“ Хтео сам да кажем: Видели сте какво тело има та жена. Зар људи нису изгубили дах кад је изашла у двориште да дочека ону двојицу калуђера, Доротеја и Димитрија?

Потпуно је исцрпљен. Сад се питам каква то силна жудња покреће тога човека да подвргава своје слабо тело таквим језивим патњама. Какве су се силе сукобиле у његовој души? Куда се запутио?

Био бих празан као стари бадањ у коме више не гргољи вода. Да ли бих осећао своје тело? Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар и с овом спарушеном зеленом кожом, макар било

Против ових не постоји закон. Они који припадају Исусу разапели су своје тело с његовим страстима и пожудама. Ако имамо живот по Духу, следимо Духа! Не тежимо за таштом славом.

Не варајте се: Бог се не да исмејавати. Шта ко сеје то ће и жети: ко сеје у своје тело из тела ће жети пропаст, а ко сеје у дух, из духа ће жети живот вечни.

“ Прохор није схватио овај пут. Покушао је да укроти своје тело мучеништвом као да њиме може да сузбије грехове себичности, зависти и мржње.

Али тело божијег сина Исуса Назаретског израђено је са таквом пажњом (и љубављу?) да то запрепашћује. Збиља не претерујем кад

Негова глава није оклембешена, већ усправна и моћна, у његовим цртама и борама нема мемле, његово тело није руина из које је исхлапео живот. Прохоров Христос је бог.

Но, оно што разликује Прохоровог Христа од осталих које сам видео, пре свега је тело. Парче тканине пребачено преко бедара са фино изведеним наборима као да је живо, као да ће сваког тренутка одлепршати

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Под сенком палмових грана он благог одмора тражи, И струјом валова бистрих поји се и тело снажи. И хладни вâли га крепе.

О појте песму о тузи! Смртно је моје тело разорен, празан град. С развала прастарих кула, где нема живота више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с

О древни Северов граде! И ти си мумија једна, тело без духа свог, По теби павит се шири и гнусна змија се краде, И гавран суморно гракће с каменог врха твог.

стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале; Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста...

десну, (на груди му лева пала) Па говори стражи својој, што се збила крај машала: „Отманова мрска децо, мрак нека ми тело крије, Ал' дух мој ће тек да живи, дух слободан ено гди је.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Оне су, заиста, особито лепе и грациозне. Погледајте само како су својим меким столама обавиле тако вешто своје тело да ниједна његова лепота не остане сакривена ономе који уме да га посматра.

Ова друга ношња, овде, зове се каларизис; она је мање рафинирана, скоро безазлена: приљубила се сасвим уз тело, и, сем тога, прозирна је. Но, сада је време да се сетимо ради чега смо амо дошли, и да пођемо у Музеум.

У њеном загрљају, он је заборавио на своју венчану жену, а ко то не би - најстрожије осудио. Топло тело младе краљице разнежило је старога ратника.

— „Ето тако. Док је био још у Пизи, Галилеји се покрвио са перипатетицима. Они су доказивали да у колико је које тело теже у толико брже пада, а он им је доказивао да то не може бити тачно: две цигље, слепљене једна за другу, неће моћи

Венера је, о томе нема сумње, тамно тело, које Сунце осветљава као и нашу Земљу. Обилазећи око Сунца ужом путањом но што је Земљина, она се на небу не удаљује

„Па кад небеска тела толико утичу на целу природу, не можемо им ни ми избећи. Јер наше је тело састављено од четири елемента.

особина не поквари велики утисак под којим стојимо: на овој седници, значајнијој но што ју је икад одржало које научно тело, одблеснула је силна светлост човечјег ума и осветлила целу васиону.

Тама бежи када ти своје зраке разашиљеш; свет се весели, људи се буде и устају, јер си их ти подигло. Они перу своје тело, облаче своје одеће, и дижу у молитви руке када се ти рађаш.

видели смо већ у хромосфери и у протуберанцијама, дакле у плашту и у израсцима Сунчевим, а они сачињавају и његово тело.

Зато Сунце крије у свом крилу још много нерешених тајни. Његово тело је огромно, као и његова температура. Преко милион и три стотине хиљада Земљиних кугала стало би у његову запремину,

И то нам показује да Сунце није чврсто тело, иначе се његови појасеви не би могли кретати сваки за себе. Горњи слојеви Сунца комешају се и врше циркулације дуж

Она је учинила оно што би се од ње најмање очекивало, сакрила је своје тело, замотавши га у густ облачни вео од главе до пете. А ја сам је увек замишљао голу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Ти јој лице бело Виде и румено, И још вити тело И то око њено. Очи јој вељау Да менена чека, И да је у страу За мене далека.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Па и за то има лека! Узми и пости: само хлеб и воду, за неколико дана, да ти тело, снага не буде силна, па онда ђе ти и сан бити и чист и благ. ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то!

И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као оцу, више него оцу, као самој себи, као

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

О, Боже, опрости и мени маторој грех. Храним тело, а не питам за душу. А ко би се свега сетио! Иде лепотица моја за процесијом, код часних сестара је учила шити, види

Умео се поклонити; лепо пружити неки предмет; сложити оно мало своје тело у наслоњачу на много начина, са финоћом неког пажа. Личио није ни на оца ни на матер.

Лудак је говорио и писао читаве расправе против Бога и Христа. Али је дошло и нешто ретко ружно на болесниково тело: страшан свраб у унутрашњости дебелог црева.

Швабе имају услужност. Услужност отвара сва врата, јер свима треба услуга, за тело и за душу... Тело нам често болује, а душа нам понекад баш као пијана посрће, богами и пада...

Швабе имају услужност. Услужност отвара сва врата, јер свима треба услуга, за тело и за душу... Тело нам често болује, а душа нам понекад баш као пијана посрће, богами и пада... Паула је услужна била и остала.

Као она играчица под шатром, тамо код нас: кад треба има руке, кад не треба, увуче их у тело, као да их је прогутала... Вели: „Човека сте створили.” Али где је тај човек?...

Између осталог зато да иде с њима по канцеларијама, даје потписе, како би се тело Миланово пренело кући одмах и без тешкоћа. Старац не зна шта потписује.

Он је стигао на погреб истим возом којим и Миланово мртво тело и Павле и чика Сава, али не знајући с ким путује. На перону, кад је изишао из последњег вагона треће класе, одједаред

И Бранко се променио, само у сасвим другом смислу. Још се некако подмладио. Смршао као дечак: смршало му тело, и лице, и прсти на рукама, и зглобови на ногама.

Последњи пут. Све је било унапред спремљено и предвиђено, и мртво тело фрау Розино пренето је у градић неки у Аустрији, откуда је снажна Јеврејка некада залутала или с планом дошла у

дим, само дим. — Дим се потврди и кад је тестамент Павлов отворен, и у њему прочитана жеља Павлова да се тело његово пренесе у Немачку (Немачка је већ тада имала неколико крематориума), да се тамо спали, а пепео пренесе у родно

И болничара Енглеза, и Руже Циганке и њене деце. Бранко је пратио мртво тело Павлово у Немачку, а жена и син дошли су право тамо.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

који је десет година у раскоштву живећи здравље проарчио, тврдо представи убудуште умерено живити и своје већ порушено тело мало више штедити да може јошт коју годину поживити — није ли то крпеж од велике асне?

»Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш, и ја сам те као моје рођено дете пазио.

Промотримо само да ми по цео дан движеније, које је за тело тако нужно, правимо, гди напротив жене, у соби седећи, не само што би желудац поквариле и с тим болест на себе

σωμα) у тело МИЛОСЕРДИЈЕ — милосрђе МИС (енгл. міѕѕ) — госпођица МЛОЖЕСТВО — мноштво МНЕНИЈЕ — мишљење, схватање МУЖЕСТВО —

) људско тело СНИСХОДИТЕЛНИ — предусретљив, услужан, љубазан снисходљив СОВЕТ — (1) савет; (2) свест; пуна совести о свом постојано

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

је имао једну пријатељицу, која је с обзиром на његове године и на уметничке напоре, којима је истрошио своје намучено тело — била и сувише млада.

Мене прође кроз тело грозница, као оптуженога коме је суд саопштио да је осуђен на смрт. Још горе, јер сам ја већ унапред знао и дан и час

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело. Лукине уснице су помодреле. Гру-у! Експлозије се сустижу, и пред нама, у висини пешачких ровова, земља као да гори.

Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет...

Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру! Тресну, урликну. Тама...

Гр-ру! Али зашто су му очи исколачене, укочене? С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице.

Извукли смо се били из наших рупчага и усправљени удисали снажно. Целога дана грчило се наше тело под страшним замахом граната из тешких непријатељских хаубица. Случај нас је и данас спасао. А сутра?...

Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин.

Упалих образа, сувих полуотворених усана, а ужагрена погледа, вуку се људи као авети. Тело малаксава, готово је на издисају. Али су још очи сијале...

Многи који су лежали придигоше се, и ставише шаторска крила преко главе. Хладноћа прожима згрчено тело, а душа као да је замрзла. Мрачна и пуста ноћ као уклета коб протегла се у вечност, а река Маћа сатански жубори.

Вода, вода, вода... Онда блато, и као да вучемо ланце на ногама. Ноге су нам утрнуле, тело малаксало, осећања замрла, а поглед празан и туробан. — Ово је провокација!

А та тежња за животом, жилава и упорна, ставља у механички покрет и ону задњу ћелију организма, замара тело до умирања. Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала.

Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала. И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало. Тело се све више изнурава, душевни живот лагано замире, човек није

Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала. И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало. Тело се све више изнурава, душевни живот лагано замире, човек није свестан свога положаја, и седа на влажну земљу, леже у

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Девојка помисли: да ли је довољно дубоко Да јој се високо тело утопи. Па када се увери, насмеши се и опусти!“ У души ми је одаја пространа, У њој свако вече једу јегуље пржене.

То тада на чудан начин сазнам Да ми је душа раскидана на хиљаду крпа вековима, А тело великим просторима, Ко облак да сунчам своја тврда леђа на сунцу Над Охридским језером и манастиром светог Наума.

међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива ускочка чета Радише, И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева, Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи, Извући гласне звукове

Али црвена светлост дома где се не враћа, И крепко тело још звучно од химни и покрета Побркаће ме код начела и каљача, Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!

Последња песма Откровења ПРОБУЂЕНА СВЕСТ (ЈУДА) Проћи ће кроз живот мисао, Залогај пресни меса кроз тело, Човека, који је толико пио и дисао Док сварити је није успео: И то дивно преображење хране, И тај заносни трбух што

Божији син је ипак, ма и само мени рекао: Једи овај крух јер је то моје тело! И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија.

Доста је моје тело испаштало; оно хоће да уђе ослобођено у свој рај. Доста је својом лудошћу и мој дух испаштао: јер док нисам мислио уз

А сад је мисао спасоносно прелила моје тело на млак талас. Тело ће научити мој живот здрављу и дисциплини, а мисао га је била надражила толико.

А сад је мисао спасоносно прелила моје тело на млак талас. Тело ће научити мој живот здрављу и дисциплини, а мисао га је била надражила толико.

Како сам ја рођен? Зашто баш ја а не ко други; како се моја свест о личности увукла у ово баш тело а не у које друго, рођено од моје мајке; у колико моје тело носи у себи доживљаје и сазнање, о њему, моје мајке, и

ко други; како се моја свест о личности увукла у ово баш тело а не у које друго, рођено од моје мајке; у колико моје тело носи у себи доживљаје и сазнање, о њему, моје мајке, и пустоловину мога оца итд.?

Мисао је прешла преко тела као благ талас, и тело се насмешило сваком својом ћелијицом и задихало. Мисао је прешла кроз тело као залогај хранљивог меса, хранећи га

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, тек што то учини — осети како му крзно уз кожу приања, ноге му се скраћују, а тело мења. — Гле, моја изгубљена овца! — чу Старчев глас иза самих својих леђа.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

био симбол националне независности, застава отпора турским поробљивачима, и зато што је то био Турци су му спалили тело. Други Немањићи све до Душана (изузимајући само Дечанског) и не помињу се у песмама.

онога што је једно поред другога у простору). Хомер, кад год то може, слика тело описујући радњу и зато га је веома хвалио Лесинг у Лаокоону (полазећи са становишта да су тела предмет сликарства, а

Проста м’ била и душа и тело!“ 36 ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком; а кад су се напојили

простреше; од Маџара унку начинише, обградише гроба Кајичина, да Маџари к њему де долазе, да му мртву не претресу тело. Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану!

Панту долећео, удари га сабљом изненада, уједном му одсијече главу; Пантелија оста на ногама, глава паде у траву пред тело, мртва глава са земље говори: „Ти си, дедо, пушка те убила! Јер ме тако из преваре тучеш?

или свилом или кадивом калпак свиле беле — капа од беле свиле калчинаст — „ногу испод колена друге боје него што је тело“ калчине — велике чарапе што се носе у чизмама камзе — у ножа ово што се држи руком ками — (старији облик место)

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се

слово божије живо и послено је а пооштрије је више од свакога мача с обе стране оштра, те пролази човеку кроз тело му и душу, и пронузује све чланкове и мозгове.

Бојим се са свим моји зглавци јерно ове моје Христове саставке ја прокурвах; бојим се са свим телом; моје тело на жељу блудну издах, а не на службу господску; Са свим се костима бојим; не рекоше моје кости: Господи, Господи, ко

СВЕЋА ЈЕ МОРЕ Морско око у руку Христових је; земља тело је, томе телу свећа је море, с којим но воде видеше у Јордану Бога и уплашише се: море виде, те побеже; положи на море

(Из Метафраста) СВИРАЛА Ово тело нам понапре би владичаским речењем створено; и лежаше на земљи ка нека судина. Та ваљаше му господар, или му ако био

Кад умре, у то му се тело опет и разиђе. ИЗ ПОТАЈЕ ТРЧАЊЕМ ПРИБЛИЖАВА СЕ СМРТ Каконо кад у лађи возећи се думенџија и возари спавају лађа

те људма су то доказивали, да је Јупитер, понајвиши бог њихов, с неба на земљу сишао, те је узео на себе људско тело, пак тако је ходио преко земље, те је прогледао људе што чине — добро ли, зло ли.

И тамо на тој вечери да изете свакојако тело; телеса царска, краљевска, и сваких мудрих и снажних јунака и којино су уредници над војском; ђенералска, обрштерска,

Тако је и у овоме послу док је душа бистроумна и човек је целокупан и поштен, а кад се што мало душа с памећу занесе, тело остане несвесно: гази по буњишту, по блату вања се, а не зна.

Те зарад те љуте туге моје и невоље, изволила сам поганити своје тело, да би сотим могла њему храну находити. Јер што сам год од свога ми рода имала и донела била к њему, све су то

ама ити ћу ја тамо и улезти шњима у кораб; ваља они да ме предрже с храном ако им се и неће, а за најам даћу им моје тело.

то лепо, нит је прилично мени једној злочестој прохојгори на твоју икону пристно деви Марији гледати имајући тебе, тело и душу чисту и нескрнаву.