Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ти си гусеница на телу нашем, отровна пара у ваздуху, са које народи тешко дишу, а слабији умиру!... Кад сам се кући вратио, застао сам мога
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто је злату које је лажно — знаке људма дао бог, а мужу с чим ваља зла разазнати никаква белега не стоји на телу”.
Има мајмуна у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.
Ако ли хоћемо да што у чловеку нађемо по образу и по подобију божју, то не ваља тражити у телу, које он подобно има с неки мајмуни, но у разумној словесној души, способној мудрости, правди и божественој
оно за што не мари ил' се резало или не, него од самога обичаја зависи, оно се реже пак и не осећаш, како све власи на телу и нокти.
Није могуће да је човек управ добар а да није у исто време и учтив; њему је природна и својствена учтивост како год телу сен. Расудимо само: учтивост је да у опхожденију друг другу угодни и пријатни бивамо.
намјеренија да ћеду свему народу добро какво учинити, пак мало помало составили су особито (да тако речем) тело у телу и општество у општеству, а потом, сопственим самољубијем заслепљени, не само своју особиту корист општој ползи
што треба животу; а највише свој разум упражњавај, ибо оно што је највеће у најмањему, то је ум вредан у человеческом телу.” Ум!
види да ко је год преко мере уљубљен у украшеније и одјејаније, он нужно мора имати зло и преко разлога худо мњеније о телу | своме.
У пристојно време спавати, проходати се и проиграти, задати телу и крови потребно движеније, и уздрављу содержати га, ово није дангуба, кад само у своје време бива.
И ако их је ко досад, или за незнанство или за што му драго, ненавидио, нек престане, — ово је паметније и боље, телу и души и свему општеству полезније. Чесному чловеку не пристоје кабале, завист и проче худости.
Сви који се находе у добрим опстојателствам, и имаду довољна средства да могу телу своме угодити и сва чувства своја насладити, по вишој части та иста средства на зла и недозвољена услажденија
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене. По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке бубњају.
А небом опет лете свеци, кровови, руке, олтари, шестокрилни анђели и трокрилни ормари! Опет космата места на телу знојаво тело гризу. Опет смрт са мном у мом оделу под истом кулом на вису!
нас везане уза зид, пуцају у нас, - прска нам лобања, прска цеваница, подлактица, коска, отежасмо од олова у телу. Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али је умор био веома велики. Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је... Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се
— Добро... И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се... Свака му се длачица на телу најежила од љутине. „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...
Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!... Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... — Ћути, синко, ћути! — вели му попа. — Сад могу!...
Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали! Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!... Па зар да не скинем зулум са света?...
Рањеницима севаху очи од задовољства. Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... Баба Стоја рече: — Станко, рано, лези ти. — Немој, бајо, молим те!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Крај твог огња зебе, И мркне крај твог светила што сјаје. Самотан свугде и пред свим у страху, Странац у своме и телу и свету! И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету.
Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш се у мени као сунце ноћи, И у моме телу дрхтиш у самоћи, Распаљена огњем или смрзла тугом.
Али прсти руке, незнане и чудне, Не мирују. Залуд: у телу дубоко Не ври још млад отров жеље нерасудне! Ни глас да засузи, ни потамни око.
Сневао је о првом свом полету са гнезда, у небо, у сунце. Сневао је о првом телу на које је пао, покрај неког друма, на летњој жези.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а золуфе пустио чак до јагодица. Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав какав је пре бабо имао.
Африка
у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља. Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли.
У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.
Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.
се само за свако ново сазнање мистерија добија и по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота. Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија.
Нимало ни чудна, ни одвратна, а ни приметна чак: једна мрла отвореније боје на угаситом телу, баш као мрље на стором намештају.
броју црнаца с којима сам се сусретао, који су ме служили, и са којима сам се руковао, ја сам виђао сличне мрље по телу, и ове су ми изгледале толико природне, Толико безначајне, да чак нисам ни питао од чега долазе.
„Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и да се после више не могу залечити.“ „Мислите да је тај деран био губавац?
То је епска Африка, о којој ћемо доцније говорити. Жене све више носе по телу пластичне татуаже, палме, бобице, цветове.
Мислио сам: треба два дана да би човек прешао од једног правог села до другог, са почетком грознице у телу, са жеђи коју ништа не може угасити!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Акробат, била је права ђаволица у телу, а била је и писмена, и весела – не без духа. Пошто је театар, у то доба, био ненаписан, него је представа била,
Пријатељице госпоже Монтенуово, које су је биле виделе голу, причале су да је у телу, зачудо, млада, необично допадљивих форама, бела.
Међутим, госпожа Монтенуово је није, само једном, пољубила, него је поче љубити и по телу, које јој је била, смејући се весело, открила, и које је, као и њене очи, и косу, хвалила.
Он није личио, ни на једног њеног удварача, а уживања, које је он изазивао у њеном телу, била су муње према слабој вртоглавици у њој, коју је госпожа Монтенуово изазивала.
Напротив, његова мртва жена посећивала га је, у сну, све чешће, све лепша, све примамљивија у телу, све страснија, у тој ноћној љубави, од које је био, на слепоочницама, почео да седи, а о којој ником није смео да
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако ме кад родитељи усхтедну оженити, задржан љубављу према телу нећу достићи таква живота. Ни један дан не бих хтео после овога овде остати, да ме се како сластољубље овога света не
твоје, и оснаживши се угушио пшеницу твоју, добру мисао, те да не одустанеш од такве тежње, и да задржан љубављу према телу и сласти, као што кажем, ништа не успеш; подлећи ћеш и срамоти и укору којим y јеванђељу осуђујемо оне што су се због
Овако чинећи, био је као неки неми лостив и гневан непријатељ цвојему телу, да су с е игуман и сви дивили таквој ревности његовој и доброј промени, да је онај који је одрастао добро и од оних
Синови његови и синови синова, и сви благородни у Господу и по телу сродници, плакали су и жалили и раздирали ризе, и шта нису чинили и какве умиљене речи не изговараху којима би га
који ће ти од Бога добра испосредовати: Све вам је сада у Богу могуће; у својој сте земљи самодршци, и сродници сте по телу онима који сада цапyјy, и ако што молити благоизволите — молбе ваше неће бити узалудне.
својим молитвама ка Господу све нас: децу твоју у Господу и по телу рођену ти, земљу нашу и цркву, за које си се трудио. А преподобни старац, изливше многе..
И тако са свом братијом ужеже многе свеће са часним кандилима, и одаде почаст часном и светом телу преподобнога оца са подобним надгробним песмама у довољним сузама.
И ко би могао да искаже све оно чиме је усрдно желео да у пропадљиву телу постигне живот бестелесних сила? А изнад свега украшаваше се милостињом, по Соломону: „Нека те не оставе милостиња и
Зато и ја, скрушени, све вас по телу ми у Господу сроднике молим: угледајмо се на дела оца нашега, која видесте — веру истиниту, правду и суд, смерност и
„Јер Вишњега си“, рече, „положио као своје уточиште, неће прићи зло к теби, и неће рана приступити к телу твојему.“ Зато и ви у свему будите смерни и благодарите свесилнога Бога с Давидом, говорећи: „Јер у смерности нашој
Као што си ми обећао, још за живота у телу, да ћеш ме у Богу послушати као и ја тебе, и као што си ми рекао да ме нећеш оставити молитвама, — сада, господине
И дочекиваху свога по телу стрица а у Бога владику и светога оца, и са сваком га почашћу ка самодршцу оцу привођаху.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изгледа да нема занимања које пружа телу и души више одмора него што је сточарство, нарочито кад стада остају у истој области.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
терет у њему Испустио га Тврд му је камен Камен од кога је саздан Напустио га Тесно му је у себи У рођеном телу Изишао је Сакрио се од себе Сакрио у своју сенку ТАЈНА БЕЛУТКА Испунио је себе собом Да се није тврдог меса свог
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају. Били су то тренуци спокоја какав сам осећао само у води. Лежећи на леђима гледао сам жуту ружу сунца како
Било је практично немогуће проћи испод сопствене дуге, јер ју је вода исувише брзо односила. У телу сам осећао бескрајну и нежну замореност мишића. Испрана и глатка сопствена кожа изгледала мије драгоцена као свила.
- Ти си га гурнуо! Ти и ова ту! - окренула се према Станики, а онда поново почела да повлачи прсте по моме телу, још увек не верујући. - То си ти урадио. Ти и ова ту! - викала је на оца све док јој Станика није рекла да завеже.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Што их се више стишало и примирило у логору, све их је мање желело да заспи. Мада беху измучени и болни у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били навикли на све то и којима више
Спавала је као и иначе и, у први мах, учини јој се да је збиља била сама. Испруживши се, она осети на телу трагове прошле љубавне ноћи и згади се.
Промисли, какве ће нове хаљине да поручи, и, као да их је већ имала, осети свилене комаде на свом телу. При тој помисли, ипак, не само да није осећала неко нарочито задовољство, него је наслутила чак и неку жалост.
Горчина у души, која му се била попела у грло, разли му се по целоме телу, те је оболевао, комад по комад, мучећи се и оплакујући себе самог, у себи.
собом бриге, које му тог пролећа нарочито додијаше, свађу с братом око жениног новца, болесно дете, краставо по целом телу, отужну жену коју више није могао да савлада, најпосле цело то село, у блату, под Варадином, што је почело да набија
Бара и баровитог блатишта, по коме јој се приближавао муж, са страшним ранама на телу, отвореним, распореним трбухом, истеклим очима, разбијеним теменом, ширећи руке да је дохвати и задави, мада је она
коње и покушавале да точкове покрену уназад, Аранђел Исакович, стојећи у колима, сав се најежи, осетивши, као на свом телу, убод дрвета који онај пред њим као да није осећао.
Напротив, он је, у себи, премишљао и шапутао о њој, нарочито о њеном телу, као да ће их и даље виђати, гледати и имати.
господара био је попримио отровну жудњу за сребром и низао сребрнике на једној врпци, коју је носио око паса, на голом телу.
очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“³ У бољевачком срезу млада се опаше ликом по голом телу, па чим зачује да свирају свирачи, она се напне и прекине лику, да би тако лако и дете родила.
“⁴¹ По истој логици, бременита жена не сме да једе „наједено“ или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају.
је чак опасно и да једе храну која је дошла у додир са змијом (коју је змија угризла) јер ће дете имати ране на телу (змијоједине).
Трудница не сме да дође ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити тромо као мечка.
Трудница не сме да дође ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити тромо као мечка.
У многим крајевима где живе Срби трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу“ или „огорелине“ (ране по телу) или жараво лице“ или „црвену косу“⁶¹ и сл.
живе Срби трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу“ или „огорелине“ (ране по телу) или жараво лице“ или „црвену косу“⁶¹ и сл.
би „нагазила“ на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци од лана и конопље), да јој дете не би добило оспе по телу.
), и то баш на оном месту на свом телу које је његова мајка прво пипнула после крађе. Ако јој се, због велике жеље за храном и сл.
јер се верује да би она могла због тога да „помете“ плод или ће се то што је желела, а није добила, показати на телу детета као белега, а може се, како се негде верује, дете родити с рукицом у положају као да моли.
Не ваља се донети породиљи на бабине јаја, да детету не би по телу искочиле гуке као јаје (у гибаници, наравно, може бити јаја, с обзиром да она нису цела и сама).
То су: изразита косматост по телу, састављене обрве и, нарочито, бркови. (У Раковици, код Београда, верује се да је вештица она жена која је разрока и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Они су стално и учестано истицали како им је штампарија потребна »као душа телу«, »ради веће славе божје и спасенија души«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
16. Ој ви губо, губо гадна На српскоме телу дивну! Да л' имена ваша јадна Да у песму турим кивну? Да вам (с') светим, да вас смлавим? Но заш песме да скрнавим?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже. Он се поче чешати.
Била је то његова жена. Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. — Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега.
Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите. Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше! Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама. У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа!
А Мирис што се по души проли, то су боли. Не гони боле, не гони, Јоле! Болу ти беше посвећен век — Телу си знао видати боље, Ал' ком се душа са болом коле, јадан је томе кољиво лек.
подиже руковетак, њим ће свој да кити клетак, своје среће мали храм; и већ узе ређат бреме од љубави преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад баш кипа кити мала што казује бога
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Паслика раја? Можда твоје лице, Ти нерођена, рођена да трајеш у телу што се претвара у пчеле. (23. В 1989) 9 ДОКАЗИ Д окажи, ако можеш, да те нема — То неће бити доказ да ја јесам.
Исти покрет. Говор душе с душом, како рече Сократ. 9 Ми смо две жиже у једној елипси Што непознатом телу је путања; Је ли то звезда? Ил светлост што мисли Своју тежину током путовања?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Језера сува - небо измакнуто. Нутрину крпим - гушим се од људи: у мутљаг-телу она дршће, луди, а прашник њен се жути изасуто. Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА Сабље и калпаке у трње, доста је боја! Дан и ноћ смо копали ране по телу душмана, у планину одосмо сити разбоја, авај браћо!
Он је упућен у тајне, његова душа постаје друкчија и у његовом телу коме се враћа живот настаје друга телесност у новом трајању.
Јеси ли невидљивом сличан? Сродан бићима што се виде само у духу? Или те господар свемира познаје по телу и по тлу од којег си саздан? Да ли си предодређен знању?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— У заклон! — и сви се сручисмо у огромну јаму, вукући за собом и пуниоца Вучка. Војници га одмах раскопчаше. На телу не беше ране, а међутим крв му непрестано иде из уста. Сигурно је контузован од удара земле.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу. Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио. Што, зар је то тешко : врд... врд тамо амо, па ништа...
Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...
од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан, блажен... Она већ осећа лако дрхтање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Проклето што цвета у висине. Ми смо за смрт! ТРАГ Желим: да после снова не остане траг мој на твом телу. Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ... путева засутих лишћем свелим са јабланова.
Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . . Кад се облаци роје...
ВАТРОМЕТ Дошло је доба да нам душа све лекове зна, и никог, никог не треба, поносна бескрајна. У телу нам је побуна. У телу нам је гађење, понижење неверство зло. Дошло је доба да нам душа све воли и трпи.
У телу нам је побуна. У телу нам је гађење, понижење неверство зло. Дошло је доба да нам душа све воли и трпи. На најгорој крпи сања, благодари,
Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно. КАРИКАТУРА О да си само једном пао по женском телу медном умирао би радо. Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом.
Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу. Од понижења нам је клонула глава, ал нам се, у телу, пролеће спасава! Наш тужан осмех благосиља грех; жиг оних који љубе, на свету целом.
Увек сам, блед и празан, у свету овог сласти, знао да све то губим, у телу, и под травом. Да и са тих промена пада мрак пепељасти, и веје, густо, блиском и даљем, сном и јавом.
На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927. Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не мутим? Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
Судба ми блуди по небу ових дана, блага и мирна, кишом опрана, као рука некад по телу драгана. Над земљом више не мирише крин, у пролећу, оштар, блудан, женски.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Од те шаке земљинога праха створи Бог човека и дуну у њега душу живу. Али је већ онда, у телу првога човека, била жаока смрти, јер је прах од ког је човек створен био у рукама Анђела смрти.
— Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем... — И таман је то помислио, а он осети како га по целом телу пролазе мрави, како му се коса на глави диже. — Шта је то сад?
окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од одела висе само крпице и дроњци, а по голом телу поникло перје пепељастобело, као његово брашно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На глави сила од превоја, облога, тифтика. И ако би баш и хтели приносити нове жртве, нису могли, јер на телу готово и не беше места за нове ране и убој.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Збиља је осећао неку малаксалост и затупљеност у свему телу, али је зато душа била тако опажљива, тако напрегнута, да се и најмањи осећајни покрет одзивао у њој великим болом...
— Јок. Тамо се иде због грешне душе, да се њој олакшају муке на оном свету, а телу како да Бог. — Знам, знам, чича Перо, рећи ће који дечко — али ти се ваљад’ не молиш Богу једнако ?...
Чича Пери клецнуше колена. Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом. Он напреже ум и сву моћ те се уздржа и одговори загушљиво: — Тако ти самога Бога створитеља,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А, па тако ми реци! Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. — Ама, учо, бог с тобом, какав чир! — И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш! Мене и то њему?!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хтео бих једну ноћ венчано белу, Провидну, светлу, сву у месечини, Да неземаљски изглед дâ твом телу, И свакој ствари, и да ми се чини.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Немој мене с ватром преварити, За око те ни молити нећу. Што је право и богу је драго. Што су телу добра јела, То су души добра дела. В) ДИЈАЛОШКЕ — Бако, вјерујеш ли бога? — И вјерујем и не вјерујем.
шљокама или варком шиник — врста мере (од 10 ока) шише — ждребе ошишане гриве шклопац — отеклина на човечјем телу; плик шљепарија — епархија штакара — рода штенац — штене штрк — рода шуба — врста кабанице шуша — коза без
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви“, (И Кор. 11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле.
од световних, или сам игуман, или ко од братије у њему, покренут демонским искушењем, да је крив не само божаственом телу и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки, него и под анатемом да
Али боља и још виша је љубав, јер она је део врлине и од свега у телу савршеног најсавршеније као неки део или уд, а љубав је глава и савршенство и са њом спрегнуту смерност показује, која
Наставнице наше, и да ли послужих, или потрудих се, или не мале туге примих, говорим по апостолу Павлу: „да ли у телу или осим тела — не знам, Бог зна“: (ИИ Кор.
или и сам игуман, или у њему братија — спутавамо га силом Оца и Сина и Светога Духа и проклињемо да не припадне телу Светоме и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богомајци Владичици нашој Доброчинитељки, и под анатемом да
Не будите мудри за себе, а бојте се Господа и уклоните се од сваког зла; тада ће исцељење настати телу вашем и смирај костима вашим.
Песма девета Задиви се, дакле, небо и земља и ужаснуше се сви крајеви што се Бог људима јави у телу и утроба твоја шира је од небеса, стога те, Богородице, чиноначелства анђела и људи величају!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи, које су пуне магнета и кадре су најсувјем телу жи|вот и движеније дати.
Леност и нерадња, није ли смртни грех, штетан и пагубан телу и души? Зашто да не познаду да у светковању толики[х] | светаца ниједна длака православија не стоји?
Природна је души человеческој благодарност како год телу диханије; и ово се одовуд познаје. Кад год ми читамо историје неки[х] велики[х] и блажени[х] лица, који нам се чисто
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које ће горко чело Наћи у свету разбијено. Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола.
Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо бежиш. То тражиш лежај у мом телу. На два си места: онде труни, Да бих те овде имо целу! НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР Не пронесоше кроз Шпанију флор.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
корак по поду разликује од Ђорђевог; види јој тамне табане, зна како се свлачи и облачи, види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове
себе невину са јарким жељама, нудила снажним рукама, мишићавим и длакавим, нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред сан, и кад није сама у
Вода се охладила. Она се нагло тргла, устала из корита, жестоко се истрљала ланеним убрусом, који је по телу остављао румене, праменасте трагове.
А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја... Ђорђе није крив што ме је тукао. Ја сам грешном телу попустила. Ти, Господе, знаш на кога сам помислила. Нисам помислила! Неко ми је шапнуо.
После би дуго гледала дукат на широком и кратком длану, и док би јој Ђорђева рука небрањено лутала по телу, она је пилила у лик на дукату и озбиљно питала: „А шта сам ја теби?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Покуша мајка и једно, и друго, и треће, али најмлађи син, свеједно, није растао, нити му се по телу јављало перје. Само је лежао и беспомоћно зурио у даљину, док су браћа већ одавно, с другим младим галебовима, владала
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кад укрочи она, гиздава и горда, У црвену руху, са црвеним штитом. Титрао се ветрић по телу јој витом, Што се лелујаше к'о игра акорда.
Попа, Васко - КОРА
свитањима Проклија Све то зато Што му у срцу Сунце спава СТОЛИЦА Умор лутајућих брегова Дао је облик свој Телу њеном сањивом Вечно је на ногама Како би се радо Сјурила низ степенице Или заиграла На месечини темена Или просто
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
се магарац осети слободним, па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари.
Тим је добио и општи појам силе као производа масе и убрзања што га она телу додељује. Из тог пречишћавања појмова следовало је да сила којом Сунце привлачи одређену једну планету, а ова истом
При јаком или спором сагоревању таквог тела излучује се флогистон, у већој или мањој мери у каквој је у том телу био садржан, у облику пламена. Угаљ, сумпор и фосфор имају у себи врло много флогистона“.
„показало се да је топлота што је наше тело производи већа но што би то следовало из квантума сагореваног угља у телу.
Моја испитивања ми, заиста, обелоданише да се у нашем телу и хидрожен везује са оксиженом и са њиме ствара водену пару“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда су га свукли и по голом телу, докле га је неко држао за гушу, тукли мокрим ужетом, даскама, жилом, ногама и песницама, а он најпре урликао од бола
после навршене педесет и прве, и после ратова, и после свега што је било и прошло, али се љуто и дубоко у души и у телу урезало.
(друга смена), један човечији леш, малог раста, око осамдесет година, брадат, главом југу, лева рука опружена управно телу, десни образ јако приљубљен земљи, повреде никакве...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.
Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гледећи како изумире време Слепоме телу, што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна пољубаца,
Ил' њоме само увијен је живот. 1904. ПОСЕТА Дремеж пао на бол, мисли — жеља нема; Душа као сва у телу; умор стеже Ноге, руке, очи, главу и све дрема; Апатија и клонулост миру теже.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Усуђујем се да ову теорију објасним са свога становишта - у телу се вероватно, мало-помало нагомилава одређена количина неког отрова и ја тонем у готово летаргично стање, које траје
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима северног Атлантика.
Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она славна прича о Виљему Телу који је био страх и трепет за Аустријанце. Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране.
Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она славна прича о Виљему Телу који је био страх и трепет за Аустријанце. Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране.
Ћипико, Иво - Приповетке
Леђима се прислонише уза зид што је од жестоког огња био врућ. Осете по телу струјање угодне топлине и тако задуго погнути стајаху.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
неба („Припреме за дочек“) Буквално гледано: овде се делови човечијег тела, и душе, придодају некаквоме свемирском „телу“; оно се облачи у њих.
Његови ликови, због густе мреже културних забрана, имају напет а прикривен унутрашњи живот, у веома чулном телу. Приповедач постаје присан с ликовима: они се у њему огледају колико и он у њима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Удвајања настају као повремени прекиди, као осамостаљивање у самосвести рефлектоване слике тела насупрот самом телу које, са својим пренадраженим чулима, отима маха.
Премда се споља даје, у ауторово име, опис се код Станковића окупља око субјективног доживљаја, са језгром у Софкиноме телу и са чулним утисцима који одражавају смештеност тела у конкретноме простору.
формира као супротност Софкина: он је потиснуо тело прожевши га моралним нормама; она је пак, кад дадне маха своме телу, стално на ивици да те норме погази.
Тако и помињана Софкина повремена пуштања на вољу своме телу у присној близини и при дотицању с Марком нису хотимична, нису ни свесно повезана с еротским, али јесу несвесно и
За чежњу се може казати да је посувраћена баш зато што је окренута унутра, према сопственоме телу; еротска жудња која из тела допире до свести враћа се, опет, назад на само то тело.
потискивање објекта еротске жудње: пошто се искључује „други”, јунакињино се „ја” удваја тако што се према сопственоме телу односи као према телу „другога. И пошто је већ дошло до удвајања, писац Софку из јаве преноси у сан.
жудње: пошто се искључује „други”, јунакињино се „ја” удваја тако што се према сопственоме телу односи као према телу „другога. И пошто је већ дошло до удвајања, писац Софку из јаве преноси у сан.
место предметима међу којима се јунакиња свакодневно креће) отиснути морални прописи (не сме се пустити на вољу своме телу, својим чулима и нагонима).
у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.
Други лик из породичног троугла, Аранђел Исакович, на Дафининоме телу запажа веома ситне промене, а појединости на којима му се око задржава везане су, готово редовно, за тренутак и
При том њеном покрету сав би дрхтао. 322 Само око у телу које дрхти може на туђем телу опажати такве потанкости као што су „мекоте крила, „покрети у крилу, „таласање под њеним
При том њеном покрету сав би дрхтао. 322 Само око у телу које дрхти може на туђем телу опажати такве потанкости као што су „мекоте крила, „покрети у крилу, „таласање под њеним свиленим венедигом, док је
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
се треба надати скором пзбављењу, да не би своју децу кварили — да после, као хришћани, носе срамни жиг на миросаном телу... То је чинио и Суљ-капетан, те му је дете већ одрасло као каурин. И он се нечему надао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мач, који се намењује Прот’ клетих грдоба, Бива код нас да с’ на телу Свом рођеном проба. Зато ми се у гуслама Најмилија таји. Само каткад тек пробију Грки уздисаји.
Ти си онај грабанцијаш увек, без прекида, Који уме да облаке са чела нам скида. Хладни ветри прете нашем телу задрхталом, Ал’ ти увек готов да нас заогрнеш шалом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О тужни северу тела небо од четири ветра претвори у пару над широм отвореном водом која је разнела таму ока по целоме телу. Жару невесели када песме у мени пронађу мрачно обиље што ме мори глађу.
Трговци часни што купују ватром Из твојих руку истинито благо На твоме телу град цртају јатом Жртвених ждралова умиљатом снагом.
наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси ли можда јава позна Када се касно остварује Обећање цветова
остварује Обећање цветова за порозна Времена којим сјај путује Времена којим сјај путује Цвет си што живи у мртвом телу А не зна име догађају Који расцвета ружу белу За потонули пламен у мају За потонули пламен у мају Сјај који себе не
сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не упозна БОЛ И СУНЦЕ И Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о
све истине које нису обавезне Јер права истина је стидљива као мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у
јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано сунце једна непотписана птица један ненацртани
Краков, Станислав - КРИЛА
Све се натапа, залива, опија. По броду много малих угодних кабина. Много тајни. Што више шампањца у телу, жене су све лакше. Иначе ѕплеен, цафард, досада. Као и на фронту. По поноћи моторни чамци враћају госте.
— јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу. Сада се и Душко трже и појури тамо.
Те је вечери умро у крајњој бараци Турчин носач са одсеченом ногом. Патрљак му је од једном поцрнео, по телу су му избили печати, и он је умро у неком веселом бунилу. ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању.
Отпутовао је великим санитетским бродом, који је дању ширио огромне црвене крстове на беломе телу, а ноћу ипак пловио са погашеним светиљкама. И Душко је одједном осетио тугу као да лежи крај нечијег мртвачкога одра.
Петровић, Растко - АФРИКА
у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља. Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли.
У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.
Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.
се само за свако ново сазнање мистерија добија и по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота. Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија.
Нимало ни чудна, ни одвратна, а ни приметна чак: једна мрла отвореније боје на угаситом телу, баш као мрље на стором намештају.
броју црнаца с којима сам се сусретао, који су ме служили, и са којима сам се руковао, ја сам виђао сличне мрље по телу, и ове су ми изгледале толико природне, Толико безначајне, да чак нисам ни питао од чега долазе.
„Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и да се после више не могу залечити.“ „Мислите да је тај деран био губавац?
То је епска Африка, о којој ћемо доцније говорити. Жене све више носе по телу пластичне татуаже, палме, бобице, цветове.
Мислио сам: треба два дана да би човек прешао од једног правог села до другог, са почетком грознице у телу, са жеђи коју ништа не може угасити!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А сад, опрости... глад!... ГЛАВАШ: „Нахрани гладног И душу врати телу немоћном!“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Онда су се ређала латинска имена рана на његовом телу. Имало их је десет. Гледа једнога дана ту листу потпоручник Пера, звани „Ђеврек“, и насмеја се. — Бре, бре...
Са шлема је цурио поточић воде и сливао се низ леђа и врат. Осећали смо влагу по телу, и језа нас подухватала. При светлости муње угледао сам једнога војника како је набио на себе неку кожну навлаку, па
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На друштво чекат не зна ова; Изводи достојна себи чуда. Божество нам је душа у телу; а Дубоко чувство чесног и краснога Чист образ његов. Милошеве Силе су огњене слуге оног.
Ти си мени њива желајема, На којој желим, док је у телу дух, Семена чиста доброг, красног, Истиног сејати теби, Роду, За златну жетву!
густа јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам, међ ружама, На мирисним постељама Тешком телу покој лове. Измеђ гора од запада Два с’ путника виде млада. Они путем иду скоро.
стени горе вечним прстом Дух вечности златна начичкао слова, И ко донде доспе, слова чита ова: „Кад се смрче телу, тада духу свану: Дух младића овог сад је у мом стану.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
лутајући ваљда нађемо, Ако не мелем тешким ранама — А оно барем, некој колиби Куцнув на врата, измолићемо Уморном телу тврду постељу. СТАНОЈЛО: Хајд’мо, Станиша — Или од ране или хладноће Ал’ тек си много блед... (Сви одлазе.
име госту наказном Што кô просјак ногом кљакавом Дворова туђих чепа прагове, Просећи гласом јадне немоћи Гладноме телу сухе постеље! Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само...
(Владика Вавила, а за њиме неколико све старих сердара.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Опрости, оче, Што слабом телу ломне старости Крепећа санка крадем часове.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира. Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Широко небо умору, даљина блага скапању, топла ли земља мајка. ВИ И кажу, за кап-две мирисног уља по телу товар је потргано ружа. И што у племенитој ларви гине лептирак, тмолини ложница је, пути њиној.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија. Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат.
Смрт да ли је? Није. У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Просјаци и војници симуланти употребљују га да себи на телу начине ране (Софрић, 156). Нарочиту моћ има љ. убран на Ивањдан (СЕЗ, 19, 62).
грмљети И Илијн дан; ЖСС, 138; СЕЗ, 17, 133). О. не ваља узимати у руке о Божићу, јер ће се добити чиреви и гуке по телу (СЕЗ, 13, 411), или ће стоци изићи гуке (Караџић, З, 65).
Ћипико, Иво - Пауци
Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу. Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Покојни Прохор је често упирао прстом на Дадару, говорећи како се сам пакао угнездио у његовом телу да би по Вратимљу сејао смртне грехе прељубе и блудничења.
А ето пред крај живота морао је да искашље свој свраб у грудима. На Христовом телу створио је Прохор све оно што није имао на свом.
Бујицу суза, осветољубивост рањене женке. Само то. Рекла би да сам ја грозни немоћни старкеља у чијем телу одавно нема плама и чија се крв претворила у мутну сурутку.
по голим прсима, раменима и леђима житким брезовим прућем, пуца ли ми кожа од удараца или сам према свом грешном телу благ и попустљив.
Само таква покора би имала неког смисла. Сваки срх сласти који ми је затреперио у телу док сам био са Анком на сену, требало је сада да истрпим кроз муке. Сваки голицави жмарац појединачно.
Мисли се да је нешто огромно, љигаво, са рибљим крљуштима по телу, буљавим очима на безобличној главчини и страшним шиљатим зубима.
Не волим збрку и лом. Пријатно ми је да гледам људе који пристају уз оно што их окружује. Што им поступци приличе телу а тело поступцима.
Змијски отров јој се шетао по телу. Осећала га је у брадавицама дојки, на кожи запаљеној сврабљивом оспом, у сваком превоју.
Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз. Отужни воњ овчјег лоја којим старца свако вече трљају по костоболном телу, пара што се диже из лонца у коме кључа мрка водурина са патрљцима корена белог слеза, латице зовиног цвета, тршчице
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нањушио је опет дивљач! Он задрхта по целом телу и одлете као стрела у шуму коју је данас узалудно прокрстарио. При угашеној електричној светлости, са затвореним
Јер наше је тело састављено од четири елемента. Од мешавине у којој су ти елементи у часу рођења у нашем телу заступљени, зависе наше телесне особине, наша нарав, наше ћуди, наше даровитости.
најсилнијим, ти си, и не слутећи то, већ био осуђен на болест, јер су се њени невидљиви микроби населили у твоме телу. Мало је требало па да ти микропски кепеци нису били јачи од тебе. Овако некако мисли сваки болесник.
Колико дивних игара боја на једном тако обасјаном небеском телу! Какве су онде зоре, дани и вечерњи сутони, па тек мене њихових Месеца и помрачења њихових Сунаца!
он проклија, вероватно је, дакле, да је наша лепа сусетка насељена онаквим створовима који могу да живе на њеном телу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА А, не, дедо! Откуда ти стар? МИРОН Да, по телу нисам, али по души — душа ми је стара! (Као нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до тад није хтео да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Доктори су одвели „маркиза” на посматрање и нашли да на телу и на души има болести. Јулица, на изненађење целе варошице, оставља дете у кући сестриној, а она се враћа да негује
Бранко је имао идеалан стас младости: права мушка снага у витком телу. Брз, гибак, страсан. У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића.
и нека весела кошуља, какве су обично кошуље на Енглезима, јер им је мило што леже на потпуно чистом и добро истрљаном телу и кожи. Џепови на оделу прави, правилно припеглани.
и сок; простије речено: Ната оматорела, престала да боји косу, раскрупњала се, али вешта да шије, одева се како пуном телу најбоље стоји, и још је помодарка кад изађе на улицу.
Један мали физички страх смета му некако у целом телу. Заћута и жена. Тужна тишина последњих Грка без деце. Па се Харисијадес јако закашља.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам једанпут да свлачим панталоне пред целим разредом, да се повалим по клупи и да издржим дванаест удараца по голоме телу.
колена, са ажур-чарапама кроз које се виде румени листови, у провидној хаљини која јој оцртава све чаробне угибе на телу и са деколтеом из којега вире набрекле дојке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А баш и нека се претрпи та рука, кад ми је хладно по целом телу. Нешто мора да се жртвује... У ногама осећам неки неодређени бол, као да ме неко боцка, па не знам да ли је то од
Сигурно очајно изгледам. Наједном сам осетио како попушта хладноћа и по моме телу се развила нека пријатна топлота. Не тресем се више. — Ето видиш... Проћи ће. Сада су ти руке топле! — теши ме Лука.
А хинин дејствује, и онако измучен замишљам како сада бацили маларије гину у моме телу. Веровање делује сугестивно, те уображавам да чисто лакше дишем. Још кад би ми само спала температура.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Искаљујем се ево по твом телу, Ударајући га бесомучно по лицу Избијам једну љубичасту варницу; А ту мишицу белу, И обливену крвљу и белу, Умочили,
нарочитом типу физичке лепоте као за време Грка или Ренесансе: кад је тај тип баш значио ропство духу, које је телу наметло одређену униформу - својом специјализираном логиком.
Само заспим: труљење по телу разиђе, Последња снага на живот упне се да ме пробуди; И дуго чезнем да светлост у мене наиђе, Разједињења збрише кроз
сред ове безразложне љубави, Пронесете и сједините кроз мене неба вечито путујућа; Па нек се веже најзад све што би у телу, ненадмашно у гласу, И нек се изврши најзад та Жудња, једина верна овом Часу!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НЕВЕСТЕ У ОЧИМА ДРЖИ 434 ПОХВАЛА ДРАГОМ КАМЕНУ 436 НАДГЛЕДНИК БАШТИНЕ 441 НА МЕСТУ ПУСТОМ ОД ЉУДИ 442 ПРИТЧА О ДУШИ И ТЕЛУ 443 НА МОРУ ГАЛИЈЕ 445 ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ 446 НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА 447 ЦАРЕВО ПИСМО 449 НА МЕРИ
Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља. И који је тај други, поснажнији закон од божија закона?
Мој избавитељу, ослободи ме од сваке моје кривице. Грешник — знам да је он у твоме телу ров изрио и ископао, нека да би пао у ту јаму што је учинио!
Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу свакојака И нездравље. Миши, жабе, гусенице, мухе, Скакавци поједају земљу И множе се ...
СВЕЋА ЈЕ МОРЕ Морско око у руку Христових је; земља тело је, томе телу свећа је море, с којим но воде видеше у Јордану Бога и уплашише се: море виде, те побеже; положи на море своју
Запрети мору и пресуши га. Рекне што бездни и запусти је. Виде га у телу на земљи море и од страха му пробеже. А Јордан заустави се од извора свога и потекло му врати се натраг, да није
Која ли надгробна појања, теби, бесмртному да бих одпојао? А да с којим ли руками прикосну се нетленому ти телу? С којима устнама да целују твоје ноге, од којих но тутњење, глас, преплаши прво у рају праматер Еву?
Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас? Јучер, мој мили садруг, ка неки ми у телу зглавак, А саде, ка неке мршине липсале Од њега се грозим.
— врло се распали, тако да од распаљивања му се једовита и лампаде се смољане упалише, што с њима мученике по свему телу заповеди палити. ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ Од разликих места и особитих очевина бијаху.
Дан за посао, а ноћ пак за спавање и отпочинак телу и очима... ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ Код вавилонске реке, тамо смо седећи плакали...
И онда ангел таки пак поврати ону душу к њејзину јој мртву телу. И кано из неке помрчине пробра се мртви. И оне који онде обстојаху око њега, запита их за свога брата.
чудан врло големо гласовит чујаше се да говори: »Стан’те сви настрану, и да се ниједан не покуси дарнути се у што к телу!« И од тога страха сви пребленуше и попадаше к земљи поклањајући се.