Јакшић, Ђура - ПРОЗА
бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко је пре столећа из луле дим удахно, сада га издише. Ко тамне започе мостове теменом сад их придржава. Ко темељ тамници постави сада јој кров завршава.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
вам буде дужност о детињој се науки старати, да не дајете децу невешту и неучену, да у почетку у буквару рђав и ружан темељ не постави, јер је то највеће зло за децу, ако се с почетка у буквару не упуте како ваља, и после тешко и̓ је
И како Карађорђе, тако и сви други и народ кабули и жели да се темељ правитељству постави. Но будући да је навала турска од свију страна, зато се није могла скупштина сабрати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хоћете да ме убијете?... Ево!... На!... Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!... И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?... Шта хоћете?.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Деца, посебно мушка, представљају темељ очувања и напретка куће, те се зато неизоставно јављају у благословима и здравицама на свадби, о Божићу и слави.
“ У једној причи из збирке Вука Врчевића („Зет и тазбина“), кнез овако каже: „Син је кутњи темељ, крсна свијећа, вјечна домаћа читуља, бранич цркве и народа..., а дјевојка?
је са три тврдње из Упитника 1, од којих две представљају народне пословичке исказе („Мушко дете је кућни темељ“ и „Женско дете је туђа кућа“) и једног експлицитног тврђења („Боље је имати мушко него женско дете). 4.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када говори о народу, он нема пред очима апстракцију, но живе људе, народ, пук, који чине број, темељ и снагу нације. Његов патриотизам има сасвим реалну политичку подлогу.
Први је Јован Ст. Поповић дао право позоришно дело и положио темељ српској драми и комедији. Његово основно схватање позоришта је исто онако рационалистичко као код Доситеја Обрадовића,
упутио новим правцем, дао јој нов живот и смисао, и неколико последњих година створиле су српској књижевности трајан темељ, на коме ће се убудуће развијати...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Што њему већа вајда, теби штета. Толико ваљда знаш. Не бавиш се овим послом од јуче. Тражи он добар камен за свој темељ. Просце одбија, чека велику зверку. ХАСАНАГА: Мислиш? ЈУСУФ: Нема ту шта много да се мисли.
Никог мањег, него Имотског кадију! ЈУСУФ: Ја сам ти рекао да бег вреба неку велику зверку. Добар камен углавио у темељ! ХАСАНАГА: Нисам га видео... па има, богами, одавно... У ствари, од онда кад смо заједно просили Хасанагиницу.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ми, чујним шапатом, две липе иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога
Тхе ѕпіріт тхат И хаве ѕеен Мау бе тхе девіл...” Хамлет 1. Коштани оклоп главобоље, темељ Коже покретне испод јагодица, Припремљен сасуд за две шаке земље, Бушан под танким мишићима лица; Серијски облик
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ. У тесном склопу метрике и бола, финоћу бруси регистар од патњи, а свећом лана мучеништво пламти.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
један пливач стиже с југа разговор се угађа изнад ушћа Није овде дошао бегунац ни поворка страдалника копа се темељ дубок а тај што камен-темељац носи Стефан је Оснивач Стефан и Вук у Раваници Расту два сина сигурна у свој лик по
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! — заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И не створимо л’ ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно рату, Ако
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ако преболи, биће наш, наш као да му је од Косова темељ овдје. Ако му би суђено да овако умре, није му ни тада криво, јер ред је мријети, а љепше овако но женски!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Неприкосновена у својој надмоћи Пиринчана је постала легенда. Причало се да је, кад је грађена у XВІІ веку, у њен темељ жив узидан осуђеник који је био мученик за своју, хришћанску веру и, ваљда, неки светац.
По лепоти његових сразмера одједном је препознао да је, у темељ тога Здања, свакако зато да би што дуже опстајало у времену, као жртву, уградио оног себе до којег му је највише било
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
судског поступка против њега, живео као зеточеник у Арчетрију и онде написао своје последње дело којим је ударио темељ динамици, хтеде да га посвети цару Фердинанду ИИ.
?, узвикнух одушевљено и несвесно положих своју руку Лагранжу на колено. „Она је чврсти темељ поремећаја планетског кретања!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уместо ове заблуде, Галилео је увео појам силе убрзања и тиме припремио темељ за науку о динамици. Увек сам посматрао воз који се зауставља силом трења кочница и мислио на Њутна који је формулисао
Друга теза износи моје мишљење и дивљење за нову науку - физичку хемију - којој је први темељ ударио наш земљак Вилард Гибс. Трећа теза износи мој став према Фарадеј-Максвеловој науци о електромагнетици.
Ћипико, Иво - Приповетке
А дошавши, кад баци поглед на њих, чисто претрнуше од узбуђења. Њих новајлије одреди да дубе и чисте земљу за темељ цркве.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Из прве културе са језиком је дошла и усмена књижевност, која је своју фолклорну поетику поставила као темељ нове српске књижевности.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Нек’ се разруши трошна колиба Што је од студи ветра јесењег Хајдучку главу верно чувала! Нека јој темељ вихор разноси, Као паперак тице немоћне Што га је силан оркан дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(којије истина онда још није ни било наштампани); а може бити да би најбоље и најприличније било, да се оне поставе за темељ н за углед учене наше поезије.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— А с њиме, канда, тајно шурује Лисица стара, сердар Радоше. ЈЕЛИСАВЕТА: Они су, дакле, тврди бедеми Којима ваља темељ рушити, Да на развали такој подигнем Млеткама мојим сјајне оклопе... Ђурашко!... КАП.
море шибајућ — А с облака се змија јављала Присипајући огањ срдито, Потресала је ломни трескови Планина даљних темељ камени.
СВИ ПОТУРЧЕНИЦИ: Заклињемо се! ШУЛОВИЋ: Заклињемо се! О, седи оче, Заостанулом крвљу хранити Слободе српске темељ камени — Али...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Колико? Давид: Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је. Слободно је мореш отјерати, Давиде.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Његов Српски рјечник с граматиком из 1818. ударио је темељ новом типу књижевног језика, чије је полазиште сељачки говор, а не градски.
веку прихватили, додуше постепено, у етапама, Караџићев ијекавски говор као темељ свога књижевног језика, иако је тим идиомом говорио веома мали део Хрвата.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мантија је, кажу, света. Она је неповредива. Нико на њу не сме потегнути оружје. Онај ко њу гађа, гађа темељ цркве, олтар, у распеће тај гађа. Она је недодирива за људски бес, изнад је освете и казне.
Срушимо ли у блато само једног монаха, почели смо да поткопавамо темеље наше цркве, начнемо ли цркву, начели смо темељ на којем почива наша држава.“ Кришом сам гледао грбавог Димитрија док је Макарије говорио. Лице му је било непокретно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Зидању Скадра понављају се стихови који изражавају основне моменте — тешкоће, упорност, жртву: Не мо'ш, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града. Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља.
Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење.
И то је читав темељ на коме се подиже ова чудовишна претпоставка. А где је ту логика? Црте народног живота који је продро у песме нису
Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године дана, три године са триста мајстора; не могоше темељ подигнути, а камоли саградити града: што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује.
Не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не нађеш два слична имена, док не нађеш Стоју и Стојана, а обоје брата и
два слична имена, док не нађеш Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу, да зазиђеш кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, и тако ћеш саградити града“.
и сестрицу; јали отми, јал' за благо купи, доведи их Скадру на Бојану, да зиђемо кули у темеља, не би л' нам се темељ обдржао, и не би ли саградили града“.
Рада неимара, Раде викну три стотин' мајстора: гради краље Скадар на Бојани, краље гради, вила обаљује, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити града! Па дозивље из планине вила: „Море, чу ли, Вукашине краљу!
Па дозивље из планине вила: „Море, чу ли, Вукашине краљу! Не мучи се и не харчи блага, не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града!
свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, зиђите је кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града“.
Ето вила са планине виче, није вајде што харчимо благо, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити града! Још говори са планине вила: ев' ми јесмо три брата рођена, у свакога има
јесмо три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, да ј' у темељ кули узидамо: тако ће се темељ обдржати, тако ћемо саградити града.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кроз то је и назваше Капитула, јер кад су је изнова правили, копајући у земљу јој темељ, нађоше доле у дну неку велику човечу главурду — со тога посла именоваше је Капитула, то јест поглаварница; пак римски
У једном сечиву нејма халата, ни куће с једном гредом. Кратка је реч, ама на много излази. Темељ без зида и корен без проникла низашто је. На води лађа и на суху кућа без унутрашње многе справе и дајака није цела.
Разлико је животовање, али једна је истина, многи дуварови, ама један је темељ и фундамент. Многа дрвета и цвеће, али једна је башча.
У нашој цркви он је темељ и сврх ћошкова је склопац. Ко се рече на њега попузне пасти згрухаће се, а на кога ли собори се он те падне сатрће му