Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
рамена о кајишу висила, па вели Деви: — Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. — Хајде! — вели Дева. — Е... ђаво их однео!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи. Само јој се темењача бели. Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: — У дућан ли, Младене?