Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Једанпут — упрло му сунце баш некако у теме, а оно се сјаји, глатко као мермер — једно се дете загледало у његову темењачу, па се усуди да га запита: — А, учитељу, ко ти је почупао косу?...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Град поче чешће — удари и пљусак. Поп узе отресати главом, као да га челе уједају. Боме, градљике згађају добро у темењачу! Чак се и Живадин смеје, гледајући како градљике одскачу од попове главе...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
јер ће дете бити „шупљоглаво“; да рукама теставим (од мешења хлеба) додирује своју одећу, да јој дете не би добило темењачу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
бјега, натури се за њим те овђе те онђе да га посијече, док га стигне па не погоди по врату, већ му одсијече сабљом темењачу | и угледа му се мозак. Кад ово види други војник а он повиче: „О јој! ено у онога се види, брате, мозак.