Употреба речи темишварском у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А паника, која је била обухватила Расцијане, у Темишварском Банату, није била усамљена појава. Исте године, скоро у исте дане – како у једној представци Марији Терезији пише:

Чим Росија сазна, шта се ради са њима, Сербима, у Темишварском Банату, све ће бити другаче, него што је било. Нико неће смети више ни прстом да их дирне кад буду пошли у Росију.

Тако и један росијски вахтмајстер, за кога се нашло да је Павле Вуич. На десет дана пред повратак Павлов, у Темишварском Банату, објављен је акт о кажњавању сваког, ко буде врбовао људе за селидбу у Росију, а исто тако и, сваког, ко буде

Достављачу, за сваку доставу, шездесет. Иметак ухапшених бивао је заплењен. Паника се у Темишварском Банату ширила. Затим је дошла и наредба војних власти, да шизматици има да затварају трговачке радње, о католичким

На њихово место населиће Лотрингијце и немецке сељаке из Елзаса. Кроз коју годину, по њиховим селима, у Темишварском Банату, неће се ни песма њихова више чути. Остаће само гробови расути, као што остадоше у Коморану и Острогону.

). Да их претвори у злехуду паорију (Исакович рече: вертаусцхен зу арме Бауерн!). Њима, у Темишварском Банату, о празницима папежника, ни занат, ни трговину, радити не дају. Ни радове у пољу!

Ђурђе опсова Трандафилку. Ваљда да прекине тај разговор, Ђурђе му је онда причао о несрећи, која је захватила свет, у Темишварском Банату, откад је дошла дозвола да се, они, који су се уписали на списак Шевичу, могу селити.

Да је било онако, како је Ђурђе предлагао, Исаковичи би били сачекали да, и Гарсули, и Сербелони, и сав тај немир у Темишварском Банату прође, а они остану. Па да виде шта ће даље бити. Ни ноћ не може вечно трајати.

Затекли су, у новој Србији – како су Срем и бачку земљу били назвали – као и у Темишварском Банату, свуд, на обалама Саве и Дунава и Тисе и Мориша и Бегеја, хиљаде и стотине хиљада својих сународника.

министар Коловрат, у Вијени (– за Србе је тај министар био њихов сународник, одрод, Кољиврат –), решио да се по Темишварском Банату раздели.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

На знаменитом Темишварском сабору Срби траже, ради сачувања своје народне особености, засебну територију, српску Војводину. Угарски сабор од 1791.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности