Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Миграцијама се овај дијалекат, унеколико измењен, распростро по Жупи (крушевачкој), Темнићу, Левчу и Ресави у Србији и даље преко Саве и дунава по Банату, Бачкој и Срему.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁹ У Левчу и Темнићу кажу „ваља се“ да свадбени колач умеси трудна жена, да би младенци имали порода.⁴⁰ Неке нероткиње у околини Шапца оду
У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи. Нека млада завеже онолико чворова на појасу
“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’ воду не угази’, роди
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и да рекне: »Ја те гледам једним оком и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (іб., 3, 123). »У Темнићу уочи свадбе млада исплете венац од б.
У Левчу и Темнићу провлачи се кроз њу, три пута по девет пута, неприм-калем, који ће се метнути у амајлију (Караџић, 4, 198; СЕЗ, 7,
стабло (ГЕИ, 9—10, 115). У Левчу, Темнићу, Белици и Ресави верују да ће се т. осушити ако се на њу попне »нечиста« жена (ГЕМ, 20, 1957, 176).
, 538). У Темнићу том приликом такође употребљавају прутове ч. или уставе, како се она тамо зове — ваљда зато што уставља болест и зло
, 58 ид; упор. и ГЕМ, 31—32, 385; 42, 434), тј. приносе му се жртве. При томе се и врача: у Темнићу, на пример, у окретању колача учествују и деца — »да се омлади стока«, и шкропе се освећеном водом трице које ће се