Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Њен је склоп темпорално заснован: напред се даје суморна слика савремене вароши, убоге и бездушне, да би се набрзо једним оштрим резом („Али
је премештао и њихов положај у композицији романа, чак толико да је најзад дошло до пуног темпоралног преокретања. Темпорално преокретање није толико занимљиво само по себи, нити зато што открива недоумице које је писац у размаку од десет
је раније већ истакнуто, такав утисак прилично губи на снази кад се оба убрзања, на почетку и на крају, посматрају као темпорално уоквирење романа. Протицање времена у роману, међутим, знатно више зависи од развијања сижеа.