Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
као конфесији но као народу, и у новој отаџбини организовали су се као целина на верском темељу, готово у виду једне теократије.
формуле једном стању ствари које је код угарских Срба и раније постојало, оној борби грађанства против православне теократије, и световног и општенационалног духа против црквеног и уског сталешког клерикалног гледишта.
Благодарећи њему српски народ ослобађа се духовног јарма своје теократије и »всеконечног и плача достојног бесловесија«. Доситеј Обрадовић у исти мах продужује борбу која се готово цео век у
у исти мах продужује борбу која се готово цео век у српском друштву водила између црквенога и световнога елемента, теократије и грађанства, и почиње популарисати код Срба идеје духовнога ослобођења, верске сношљивости, црквених рефорама,