Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Разумете ли ви ово?“, упита их он полугласно. „Шта?“, запита га Калимахос, док му Теокритос одговори само упитним гестом. „Па све ово!“ Обојица га погледаше као да га не разумеју. „Ви нећете да ме разумете!
Написао је једну значајну геометриску расправу“, рече Калимахос. „Тако бар веле наши геометричари“, додаје Теокритос. „Наши геометричари!“, викну бесно Зенодотос. „Они су овај наш дом муза претворили у бакалницу. - Значајна расправа!
- Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!“, узвикну Калимахос. „Посао једног Херакла!“, потврди Теокритос.
“ „Висока једна протекција!“, шапну Калимахос што је могао тише. „Из најближе околине нашег...“ Овде пресече Теокритос своју непотпуну изречену мисао. „Е, то сам и ја наслућивао!“, рече Зенодотос. Затим се мало замисли.
„Али Аристархос је богаљ!“ успротиви се Теокритос. „Он рамље при ходу“, додаде Калимахос. „Кад бих однекуд имао његову младост, не би ми, вала сметала та ћопавост!
“ „И толико далеко од ње“, додаде Калимахос. „А тек Месец!“, допуни Теокритос. „Био бих се кладио да није већи од округле камене плоче једног обичног стола“.