Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!... Онде мирно почивају они што су ми тепали: „Душо! Храно! Голубице! Грлице!...“ Што су ме учили да у њихову умилном тепању заборавим на моје крштено име...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Дедер, гукни још нешто. Коњокрадица исправља леђа и разњежено-сјетно каже: — Шта ћеш, тако су и мени тепали. Већ покасно, однекуд из вечерњег пожара, испада огарављена Савка и јуриша на коњокрадицу. — Овамо то дај!