Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гле, јахач на коњу ком, Милице, сад тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода, Загазиће реку што се зове Историја, Далеко негде сања
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
али не доврши јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше и погледа зачуђено у калфа-Коту. — Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.