Употреба речи тепсија у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија. Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више. Или уђе у село.

па вели Деви: — Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. — Хајде! — вели Дева. — Е... ђаво их однео! — Нек носи!

сеоски старешина такум — опрема, коњски прибор таламбас — бубањ талпара — брвнара танчица — врста танке пушке тепсија — плитка и округла бакарна посуда; просуља, плитица телуће — тупа страна ножа, хрбат тишма — гомила, навала тока —

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Мица то рече, излете напоље, па дозивље комшиницу да јој каже како ће Алка бити затворена и да ће тепсија стати сто форината. Но, Марку још ни то није доста.

— Јесте, истерала сам их. Али, како могу они у моју кућу силом ући да тепсију отимају, кад је та тепсија моја дедовина, — одговори оштро Алка. — Јесте ли немешкиња? — Јесам.

Марко је опет хтео да докаже да је то та иста, а тиме се опет доказује то да је та пита узрок и основ тужбама; а тепсија је већ смирена, дакле не може служити за доказ истоветности — ідентітатіс. И тај процес подуже траје.

Мориц ти обрече да ће ти је доставити, а сад ни трага од ње? — Знаш, Алка, искрено ћу ти рећи. Мориц зна у кога је тепсија, а тај иште за њу десет дуката; толико не вреди. — Шта ми може Мица због тепсије, кад то није њена већ моја дедовина!

Шта је то за кућу Алкину хиљада форината, само кад је мир кући повраћен! Повраћена је и Мицина тепсија. Само љубав Рогозићевој кући није повраћена. Прође годишњи парастос Јефти.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Многобројни поступци (једрење, пијење, бацање семена, отварање, дрешење, играње, купање итд.) и средства (вода, тепсија, јаје, јабука, расковник итд.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Она је била полила двориште, прострла постељу и изнела у тепсији вечеру. Али, ко ће да једе! Пред нама тепсија, вечера недирнута. Месец сија као растопљено олово. Сенке велике, мрке, таласају се и шире.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Из комшилука чуло се такође спремање за сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана. Са улице допирао је бат корака.

са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.

Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена,

остаде преко прага лежећи, ни у сељака који је, онако укочен | стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и саханâ, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Звезде) 262 — Пуна тепсија златних колачића? (Звезде) 263 — Пуно решето љешника, а међу њима ора'? (Звезде и месец) 264 — Путник је долазио из

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

такум — коњска опрема талијер — крупан сребрн новац татарин — гласник тевтиш — иследник тесте — туце тефсија — тепсија, плитка и округла посуда од бакра тефтедар — главни прегледач рачуна тилисум —— мађија тињи — тили товар — 100 ока

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

у познато Равно Косово, које се испред ока, кад га дуже гледаш, стане од те равности тајанствено окретати као да је тепсија а не поље.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне. 1918. НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Не, не, у шуму, у хајдуке, као мој чукундјед Јованче. Има у Прокину гају једна заравњена удољина, ја сам је назвао Тепсија, тамо ћу логоровати. — Ихај, и ја ћу с тобом, чим добијем прве батине! — повика Стриц. — То те већ сутра чека.

Тамо у дубини шуме, завијан снијегом, потопљен тишином, ћути испод отежалих букава разбијени логор Тепсија. У рушевинама Жујине кућице настанио се стари зец.

радионице за оправку оружја и најзад се сложише да је за њу најпогодније мјесто сам Прокин гај, и то баш логор Тепсија. — Близу је поток, воде има доста, близу пут, а у близини је и она чувена Мачкова пећина. — А зашто је зову Мачкова?

— Добро, друже, примићемо врло радо — сложи се командант. — И ја сам за то — додаде Николетина. Убрзо логор Тепсија оживје од лупе сјекира и чекића, од стругања пила и ларме мајстора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности