Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Требала је моју тепсију сестра моја да је вратила, но она не враћа. То је основ. Иначе, ја ћу све израдити, а ти ћеш само преписати и суду
И, доиста, због баклаве се излаже не једна већ две парнице. Марко пошље преко пандура сестри Алки промењену тепсију, а своју заиште натраг. Алка не да Маркову тепсију.
Марко пошље преко пандура сестри Алки промењену тепсију, а своју заиште натраг. Алка не да Маркову тепсију. Тврди да је Марко покућство после смрти материне поделио и за се много више задржао; не да му.
па рече: „Алка, ухватио сам те!” Алка у жестини границе не зна. Тепсију прода чивутину будзашто, само да је Марко не добије, ако му је суд и досуди, бар те исте да нема.
Чивутин оде у Пешту, па тепсију прода. Марко се са Свилојкосићем светује. — Ево, аміце, све је у реду. Ту су две акције.
Пре него ће се две те тужбе суду предати, изради он да се пошаље варошки стражмештар и један писар па да тепсију секвестира и у варошку кућу донесе. Марко је знао да Алка ипак неће тепсију издати, па ће се у што треће заплести.
Марко је знао да Алка ипак неће тепсију издати, па ће се у што треће заплести. Доиста, Алка узме метлу па писара заједно са стражмештром истера.
— На служби. — Па брат и сестра за такву багателу, једну питу, да се заваде! Зашто нисте тепсију вратили? Је ли још код вас? — Није, продала сам је упркос брату. Нећу да је има, а шта буде ја ћу платити.
Нећу да је има, а шта буде ја ћу платити. Бабоња се мисли. — Добро би било кад би тепсију какогод натраг добили, па да му је вратите, јер она је аманет, па је може преценити, како је већ и преценио, на сто
— Јесте, истерала сам их. Али, како могу они у моју кућу силом ући да тепсију отимају, кад је та тепсија моја дедовина, — одговори оштро Алка. — Јесте ли немешкиња? — Јесам.
— Добро, али шта ми оно рече за тепсију; где ћу ја сад тепсију наћи? — Питаћу Морица чивутина коме је продао, па нек искупи. — Гледај ма како.
— Добро, али шта ми оно рече за тепсију; где ћу ја сад тепсију наћи? — Питаћу Морица чивутина коме је продао, па нек искупи. — Гледај ма како. Тако у разговору стигну кући.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана, и Јован узе чесницу и још неко тесто, а полаженику утрапи тепсију с печеним ћураном, и тако се крену дома: Јова с тестом, а г. Паја с ћураном.
На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију, а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ је познавао сваки бакарни котлић и тепсију у читавом крају, па кад би узео у руке такав један суд, излизан или чак и прошупљен од употребе, он би само
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— нећу ни ја! Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.
“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!“ — Излети она из баште, остави ону с којом се витлала, па узме тепсију и ударајући по њој почне да се превија, тресе, игра. Косе јој шибају, образи горе, очи цакле, а она игра и пева.
Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити. То беше нешто!
Коса јој додирну земљу, прса одскочише, рукави јој се заврнуше чак до рамена, падоше доле. А она, пресавијена, држећи тепсију, која блешташе од месечине, поче: Јоване, прво гледање!... У то се беше сва унела.
И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...
Ишли би натраг кући. Она носи тепсију на глави. Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
свом цетињском издању народних пословица 1836, тумачећи: „Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу“, а потом Вук Врчевић у својој првој књизи народних приповедака 1868.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.
— поче је журити мати. Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу. — Приповиједа се да је рекла некаква Циганка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ти ме жалиш? Она сагну главу и наже се над тепсију с кромпирима, настављајући да им љушти меку, земљану кожу. Ја само себе жалим.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не брини, за минут ће бити готово... Док тренеш... — одговори Митар. Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. — Послао ти Митко и поздравио те.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, — приповиједа се да је рекла некаква Циганка.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Вратио ми је све. И паре и коња. Сам је дошао код мене да броји паре, а његов слуга је донео пуну тепсију баклаве. — А што ти рече најзад? Мисли убаво, па да ми кажеш! — Рече ми: „Бог турска душа“... — Не, не!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Остави ме на миру! одговарам ја. Стрпа тепсију са тестом у пећ, сад да видим шта је у Седмици — — — — — Могло је оно тесто изгорети, ја сам га заборавила!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Да би се корен ухватио, треба испод њега поставити бакрену калајисану тепсију — да испадне на њу кад при откопавању почне да бежи све дубље (СЕЗ, 65, 1952, 250, Поповци, код којих се околочеп зове
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Потурио си ми под нос углачану бакарну тепсију и рекао: „Де, погледај се!“ Матија Десно од Вампирског зуба стоји, попут кошнице вршкаре заобљене одозго, Ђавољи
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Зато узме који чегртаљку, који котао и тепсију, који бубањ и трумбету (египетску, наравно), и тако у бас и у дишкант таку хармонију удесе да се сва околина са
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) ТОМА (прекида): Доста, доста. МАГДА (доноси у једној руци тепсију, послужавник, са разним јелом а у другој руци бокал.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У једно се вече састанули на просидби лијепе ђевојке: старац даје хиљаду дуката, и сувише од злата тепсију, — на тепсији исплетена гуја, на глави јој алем, камен драги, према ког се може вечерати у по ноћи као у по дана; Зуко
Оно, јолдаш, по нас добро није“. Па од јада сви седам дахија начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да
сви седам дахија начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да гледају небеске прилике, што ће њима бити до пошљетка.
дахија начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да гледају небеске прилике, што ће њима бити до пошљетка.
Кад то виђе све седам дахија, потегоше наџак од челика, те разбише од стакла тепсију, бацише је низ бијелу кулу, низ бијелу кулу у Дунаво, од тепсије нек потрошка нема!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— повика Стриц. — То те већ сутра чека. — Их, нек ме само Паприка једанпут кљуцне, ето ме теби у Тепсију па макар се одмах у њој испекао. — Примам те, добар си друг.
— кажу и шта су ручале, и шта су видјеле, и шта су чуле. За пола сата све би село сазнало за нашу Тепсију. — Тако је, богами. — Дјевојчице мени требају за нешто друго.
— А гдје је то? — Да, збиља, нијеси ми још ни казао. Гдје је? Кад му Стриц исприча за Јованчета и за Тепсију, Ђоко само весело подврисну и стушти се путем у правцу Прокина гаја. — О-оп, јуриш у хајдуке!
Ето ме сутра у Гај. В УПрокину гају, у логору мале дружине, Ђоко Потрк, захуктан као ждребенце, оптрчавао је пољанак Тепсију. Стриц је докон јахао на грани старе букве, а Јованче и Мачак су водили озбиљан разговор.
— А шта ћемо кад удари киша? — сјети се разборити Мачак. — Зар не видиш ову букветину над нама, заклонила је читаву Тепсију. Мачак диже поглед, озбиљно осмотри моћан зелен свод над главом и увјерљиво рече: — Прокиснуће.
Кад су се враћали натраг у своју омиљену Тепсију, први се јави коловођа Јованче: — Сад смо тек права дружина, права чета.
XИВ Сљедећег јутра нестрпљиви Јованче први је стигао у логор Тепсију, а кад се ускоро кроза шуму указа и Лазар Мачак, он му потрча у сусрет.
— Мачак, мачак, мачак! Кад су се враћали натраг, у Тепсију, зачуше у близини логора некакав необичан жагор који је допирао однекле с висине, изнад шуме. Мачак се трже.
Дугоноги Стриц марљиво је купио бјегунце, водио их у логор Тепсију и реферисао: — Јованче, ево још једног, нов новцат.