Употреба речи терасе у књижевним делима


Африка

Гледана са терасе, дворишта црвена од набоја, као сва земља у Африци, фантастично испресецана и изграђена. Неки се деран занимао да

Сладуњаво и иронично насмешен, жмиркајући, гледа ме како сликам са његове терасе. Око њега врзмају се жене, деца и коњи. Силазим одмах да га поздравим.

“ Реч је о мом мучењу да се провучем кроз пролаз краљеве терасе. Носачи се измењују с времена на време. Губимо се у високој трави саване, прелазимо висеће мостиће, наилазимо на

Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата. Кроз сред града, између она два брега на којима се простире Бобо, сасвим пред нашим ногама јасан и

Иако, као исцртане, имамо пред собом јасно све куће, све терасе, све уличице Бобоа до у недоглед, нигде не видимо живе душе. Рекло би се да је Бобо изумро.

Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише. Становници нас дочекују срдачно и достојанствено.

Са те терасе види се цео Бобо Ђуласо, сасвим мрачан, пуст, а иза њега бреговита савана до у бескрај, осветљена полумесецом.

Село је скоро идентично оном које смо видели дан раније, а које се зове Куми. Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је то, кажу, дворац, недалеко Печерске лавре, а изнад Подоља. Са његове терасе могло се догледати далеко, преко Дњепра, у раван, иза острва Туркханов. Видик је био огроман, одатле.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Потолине су биле под језерима: услед тога у већини од њих има језерског наноса. Дна ових котлина и старе језерске терасе, које се ступњевито дижу по њиховим странама, особито су повољни за земљорадњу.

Они представљају старе језерске терасе. На овоме земљишту слабе плодности насељена је већина села. Између ових брежуљака су уске равнице око кракова Големе

Због те велике терасе има погодности за земљорадњу и поред великих утрина има и доста обрађеног земљишта. Држе доста стоке, јер у залеђу

Област је осута многобројним, махом малим селима. Низ од села је на горњој ивици терасе, где се она сучељава са поменутим планинама. На таквој горњој ивици је и варош Дебар.

На таквој горњој ивици је и варош Дебар. Због терасе је, дакле, на десној страни Дрима једнострана раван, која је због шљунковитог састава средње плодности.

Област има дакле довољно погодаба за живот због поменуте терасе и зато што је жупан крај. Она је све до младотурскога времена и до ослобођења била скривен крај, без саобраћајних

Црњански, Милош - Сеобе 1

Када се после раскрилише врата и кад угледаше вече у врту, што је прилазило степеницама терасе, својим дугим сенкама, ошишаним дрворедима, зелених грана и дугих празних путања, на крају са неким белим стубовима,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ТЕРАСА Попео се на Терасу са свежњем новина под мишицом. — О, кога то видим! — поздравио га је шеф Терасе. Сјајно изгледате! »Значи, већ је време да ми кажу како сјајно изгледам« помислио је. »Некада се то подразумевало...

»Некада се то подразумевало...« – Хвала! — рекао је. — Што има код вас? – Све по старом — одговорио је шеф Терасе. — Кад сте стигли? – Јутрос. – Колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Гдје сте одсјели? – Ту близу.

– Јутрос. – Колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Гдје сте одсјели? – Ту близу. – Фино— казао је шеф Терасе. — Значи, почело је љето! – Још једно... — рекао је носталгично.

Келнер донесе нови виски с ледом. – То фирма части — рече шеф Терасе. — Данас ће бити пакао... – Врло љубазно од вас.— казао је. — Како ваша фамилија? – О, добро су, добро...

— Данас ће бити пакао... – Врло љубазно од вас.— казао је. — Како ваша фамилија? – О, добро су, добро... — рече шеф Терасе. — Старији ми је у војсци... – Ма стварно! — извукао је једно мало дивно чуђење из тајне резерве. — – У Загребу.

— – У Загребу. – Фино — казао је. — Загрепчанке су приступачне; неће му бити лоше... – Надајмо се — казао је шеф Терасе. — Али, војска је војска! – Па да — рече. — Војска је војска.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Неко удара на врата, не баш на врата моје собе у Карејском конаку, нити на врата терасе којом се долази овамо, али неко сву ноћ лупа у врата, бије по дрвеним плочама.

кад се и на тим небесима доњег спрата јављају бурне ескадриле авиони провидних крила спуштају се на периферијске терасе ниже од насипа ниже од купатила ваздухопловство се страшно свети утваре иду право на мене из ината склоништа увек

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То је у част Пилсудском, који је дошао у посету. Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А кад се вратимо с пута све ће у нашој кући бити уређено. Башта у винограду биће прави рај. Са терасе гледаћемо Авалу, Космај и Рудник с једне, вршачке планине, Дунав и банатску равницу с друге стране.

Наједанпут, наслоњен на ону гвоздену ограду терасе и онако замишљен, тргох се а дах ми застаде, па се тако некако изгубљено занесох као да нисам ни будан него да сневам

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

на судско наличје преко бријега, и тако сам још једном имао прилике да видим црвену кућу међу виноградима, са чије сам терасе у дјетињству гледао звијезде.

Петровић, Растко - АФРИКА

Гледана са терасе, дворишта црвена од набоја, као сва земља у Африци, фантастично испресецана и изграђена. Неки се деран занимао да

Сладуњаво и иронично насмешен, жмиркајући, гледа ме како сликам са његове терасе. Око њега врзмају се жене, деца и коњи. Силазим одмах да га поздравим.

“ Реч је о мом мучењу да се провучем кроз пролаз краљеве терасе. Носачи се измењују с времена на време. Губимо се у високој трави саване, прелазимо висеће мостиће, наилазимо на

Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата. Кроз сред града, између она два брега на којима се простире Бобо, сасвим пред нашим ногама јасан и

Иако, као исцртане, имамо пред собом јасно све куће, све терасе, све уличице Бобоа до у недоглед, нигде не видимо живе душе. Рекло би се да је Бобо изумро.

Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише. Становници нас дочекују срдачно и достојанствено.

Са те терасе види се цео Бобо Ђуласо, сасвим мрачан, пуст, а иза њега бреговита савана до у бескрај, осветљена полумесецом.

Село је скоро идентично оном које смо видели дан раније, а које се зове Куми. Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности