Црњански, Милош - Сеобе 2
Он, међутим, никад није заборављао тестамент Петра Великог и одселио је био у Росију пуковнике Хорвата. Шевича, Прерадовича, Јоана Чарноевича и толике друге
Бечу – кога је Исакович, као „брата Руса“, ословио – рекао: да је њему брат све имање упропастио, љубазницу узео, очев тестамент фалсификовао, па, према томе, не мирише оне, који га братом називају.
није смела да сумња – нити да то каже; у Кијеву је, у то доба, била општа жеља да се оствари сан Петра Великог – тестамент – да Росија буде као што је остала Европа.
Хорвата, Шевича, владике Василија, па и Бестушева, одбачени су тек после неколико година – као, за сада, неостварљиви. Тестамент Петра Великога, који нико није био видео, али сваки знао, није био заборављен.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — време; у музици: временска мера за одређивање апсолутне вредности нота тітуліс (лат.) — повод, изговор тестамент (лат. тестаментум) — завештање, опорука, последња воља Тиркај (нем.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тек ја кажем да бишофске вере нигди нема. ДОКТОР: дакле, ви не верујете на Нови тестамент. ПУТНИК: Какав тестамент? ДОКТОР: Евангелије. ПУТНИК (устане): То се зове завјет, а не тестамент.
Тек ја кажем да бишофске вере нигди нема. ДОКТОР: дакле, ви не верујете на Нови тестамент. ПУТНИК: Какав тестамент? ДОКТОР: Евангелије. ПУТНИК (устане): То се зове завјет, а не тестамент. Опростите, други би помислио да сте Немац.
ПУТНИК: Какав тестамент? ДОКТОР: Евангелије. ПУТНИК (устане): То се зове завјет, а не тестамент. Опростите, други би помислио да сте Немац.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Маман тера маторог да јој бере цвеће као некада, раније, док је још барио све у шеснаест. И баш кад састављам тестамент умирући од досаде, бакутанер се изненада присећа да смо оставили отворену воду у купатилу!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шапуће, гунђа смркнута лица: „Никад ме није носила птица!“ Пење се деда до првог спрата, до адвоката. „Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју последњу вољу? ТАНАСИЈЕ: Па јесте, његова последња воља то је тестамент, а тестамент још није отворен. АГАТОН: И неће бити отворен све док не прође четрдесет дана од смрти покојникове.
ТАНАСИЈЕ: Па јесте, његова последња воља то је тестамент, а тестамент још није отворен. АГАТОН: И неће бити отворен све док не прође четрдесет дана од смрти покојникове.
и нашега кмета-правника и још неке адвокате, који долазе у општину, и сви ми они кажу да нигде у закону не пише да се тестамент отвара четрдесет дана после смрти завештачеве. АГАТОН: А мислиш ти да ја нисам распитивао?
Копкало ме па сам отишао и код самог старатељског судије и питао га: можемо ли ми, као фамилија, захтевати да се тестамент отвори? ТАНАСИЈЕ: Па шта вели?
И да хоћу, не могу. АГАТОН: Е, бога ми ћеш да причекаш, јер ту своју жељу да се тестамент отвори четрдесет дана после његове смрти покојник није само онако казао, него је то написмено изјавио, на записнику
АГАТОН: Зато, видиш, што је покојник на оном записнику казао још и ово: „А дотле, док се не отвори тестамент, целокупна моја имовина има се предати на старање и чување том И том адвокату, којега сам и тестаментом означио за
Раније их нисам никад ни видео. То су обично људи незнани и скривени, али кад тако падне какав тестамент богатога покојника, они се појаве и зађу од адвоката до адвоката и по цео дан дрежде пред вратима старатељског судије.
шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испиташ како гласи тестамент? НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Јест, јест. То би добро било! АГАТОН: Пробао сам ја то, није да нисам пробао, али не иде.
Ни речи неће да каже; вели не зна. ПРОКА: Ама, како не зна кад је он писао тестамент? АГАТОН: Он зна, дабоме, ал' ето, не можеш ни реч да му ишчупаш.
АДВОКАТ: Други би начин био када бих захтевао од суда да се одмах отвори тестамент. ДАНИЦА: Ја сам чула да се мора чекати четрдесет дана до отварања.
У записнику на коме је изјавио жељу да се тестамент отвори после четрдесет дана, додао је и ово неколико речи: „сем ако старалац нађе за неопходно да другаче поступи”.
Ја бих, дакле, могао наћи да оваква ситуација налаже неопходност и сутра би већ могао бити отворен тестамент. ДАНИЦА: А шта би тиме учинили? АДВОКАТ: Сазнало би се ко је наследник и тада би се сви остали разбегли.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Нашли су га у Филиповом џепу... СОФИЈА: Шта је то? Неко писмо? ВАСИЛИЈЕ: Ово као да је Филипов тестамент! ЈЕЛИСАВЕТА: Тестамент? СОФИЈА: Шта он има да пише у тестаменту?
СОФИЈА: Шта је то? Неко писмо? ВАСИЛИЈЕ: Ово као да је Филипов тестамент! ЈЕЛИСАВЕТА: Тестамент? СОФИЈА: Шта он има да пише у тестаменту?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ето, Мита Арсић! ЈЕВРЕМ: Па је л' човек под стечајем? ЈОВИЦА: А Јова Црвљанин? ЈЕВРЕМ: Па је л' украо тестамент и био у 'апсу? ЈОВИЦА: А поп Пера? ЈЕВРЕМ: Он јесте.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знао је да Аћим неће да напише тестамент и одузме Вукашину право наслеђа, неће, злотвор, јер се распитује по Паланци и шаље Андру, учитеља, у Београд да види
“ Тада је Аћим устао и без речи изашао из кухиње. Сада, после ове свађе, он сигурно неће написати тестамент. Бар му је рекао све што мисли. Није му све рекао. Сутра ће му све рећи. Симка је дисањем говорила о чему мисли.
Не би постојала ова ноћ, ни оне раније, све црње једна од друге. Аћим се не би двоумио да ли да напише тестамент. Требало је да је пре пет, пре десет година истера и другом се ожени. Девојку је могао да узме. Може и сада.
Морам да га спасем, морам, дрхти; прибра сву снагу и настави: — Написао сам тестамент и онога искључио из наследства. Сад то могу да ти кажем. Ако има греха, нека све иде на моју душу.
Не корим те. Такви смо ми, Катићи. Ти и то што ће доћи на свет, једини сте ми. добро, ето, то за тестамент сам имао да ти кажем — дубоко, изломљено хукну. И воћка се калеми, па рађа и живи, помисли. У стаји њишти кобила.
— Седи да вечераш — строго рече. Наређује. Сада зна да не може ни да је удари. Аћим је написао тестамент. Њени лаки кораци пређоше му врхом срца. Ипак, постоји један излаз: ракија. И ноћ мирише на ракију.
Њему је свеједно који краљ влада Србијом. Дрско гледа рашчупану и нараслу очеву главу. Исплатио сам ти имање и тестамент. Више ти ништа не дугујем. И мајци сам млеко исплатио, каже у себи, а мисли да је рекао гласно. Не би ни смео да каже.
— Поништићу тестамент — мирно рече Аћим, Ђорђе га не чује од страха, а мислима му као правдање потекоше одласци. Сви су кући одлазили као
Овако као сада Ђорђа. Рекао је: „Поништићу тестамент“, а зна да не може и неће, и да је бесмислено што је то рекао. Да је дан, и Андра и Ђорђе видели би како су му се
Од стида што је сада поменуо тестамент и што иза те речи стоји Вукашин, који га је више и друкчије него Ђорђе осрамотио, онда, шест година после њиховог
То је био његов последњи говор и последњи одлазак у Скупштину. И како је сад могао да спомене тестамент и наслеђе? Како је могао да помисли на Вукашина?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А пошто, неуки, ваљда и не знају за друге умјетничке форме — најчешће упру да пишу тестамент. Сусретао сам старе исељенике, људске одртине по болницама и убожницама.
своје биједне машине по свим кулучењима у свијету, празноруки, голи као црквени мишеви — одједном су зажељели да пишу тестамент. Чак и они који су отклањали утјеху последње причести нису хтјели да се одрекну задовољства посљедње воље.
Али не! Сваког је јутра излазио наново са својим захтјевом. Најзад се надовезао мене. — Хоћу да правим тестамент. Молим вас, ви пишите, а ја ћу вам казивати у перо. — Али за кога тестамент, кад никога свога немаш?
— Хоћу да правим тестамент. Молим вас, ви пишите, а ја ћу вам казивати у перо. — Али за кога тестамент, кад никога свога немаш? — настојао сам да га разувјерим. Но старац је остајао при своме, тврдоглав као дијете.
— настојао сам да га разувјерим. Но старац је остајао при своме, тврдоглав као дијете. — Не мари! Хоћу да пишем тестамент! Па нека се послије моје смрти пошаље. — Али коме, брате драги, коме да се пошаље? Малко је пошутио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Истога дана срео сам једнога познаника. Кад сам му казао да идем за Француску, он ме запита: „Јеси ли написао тестамент?“ Дошло ми је да га ударим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И Мушицки је био горд на њу; осећајући добро да њоме даје свој поетски и родољубиви тестамент, писао је Вуку 29. децембра 1821: „Младеж је српска моја дијецеза. Ову ми не оте ни СС. [тј.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
јер ако би било да тебе, господине Вићо, отпуштају из службе због онога што си удесио да се у акта подметне лажан тестамент, то не би морало шифром. ВИЋА: Дабоме!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Децу ћу изводити на пут што боље могнем, сваком дати комад хлеба у руке, и помоћ моју докле сам жива... А тестамент, госпа протинице, ја писати нећу! — Ви сте лакомислени, госпођо Лазарић!
Сећа се сигурно да сам спречавала удадбу Јуличину за њега, и мрзи ме. Тражи ми тестамент: „Да видим, каже, да нисте све оставили Христу”. Млађи се смеју, а понекад, верујте, насмејемо се и ми...
дим, само дим. — Дим се потврди и кад је тестамент Павлов отворен, и у њему прочитана жеља Павлова да се тело његово пренесе у Немачку (Немачка је већ тада имала
Грци сви у црним оделима, с великим свећама у рукама, бледи. Остала жена без деце, кућа угашена. Тестамент Харисијадесов је био дирљиво састављен. Све што је имао, оставља жени, пошто испуни неке мање његове жеље.
Нека га се сећа, али, млада, нека се уда, „изађе из штурог живота који је племенито носила”. Завршава се тестамент реченицом: „Ако сам у нечему остао до краја живота савестан и прав, нека Бог даде радост мојој жени.