Јакшић, Ђура - ПРОЗА
моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетку, која је уз његову сиромашну постељицу брижно ћутала, потресао је свакада бол њезинога брата, кога свом снагом љубљаше.
Затим захити једним лончетом из шафоља хладне воде, те ми попрска тетку по лицу. Тетка полако отвори своје мутне очи и звераше, упрепашћена, око себе, па онда уздахну: ,Ох, Обраде!...
Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче. Њена туга за братом беше неизмерна. Више пута би се загледала у моје очи и онда би бризнула наново у
Једнога дана дође чича Марко. Лице му беше тужно, забринуто. „Имате ли хлеба, Маро?“ пита тетку, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грлица последњи залогај поделиле!...
„Грлице, једи!...“ рече ми Алекса нежним гласом. „Понуди и тетку: та она, сирота, још прекјуче, како је оно мало несрећне чорбе појела, па више ни окусила није!...
“ Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дакле, Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом. Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим убриса сузе, па га, изненада, сасвим мирно замоли да је испрати. Не боји се, каже, оне чукувиде. Њену су тетку, тако, у Вуковару, неке жене, са неком попадијом, због једног официра, помешале, и сву су је рашчерупале.
„Дите, улепшава жену, оли ружња жену!“ говорила је Варвара, окренута мужу. Она је, вели, имала тетку, богату, Малвину, Стритцески, удату Родич, која је имала шесторо.
Има тетку, Ракичку, у Вуковару, а провела би била радо који дан, са њим, и у вароши Грац, иако тамо није била, и није намеравала,
Црњански, Милош - Сеобе 1
за њих троје постави у соби, изнад капеле, на јужном углу дворца, где је иначе смештао, да спава, своју сестру и неку тетку, кад су му долазиле у госте.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мати умре наскоро, око 1752, а деца се растуре по породици. Мали Димитрије допадне једном тетку. Дете је учило основну школу у месној српској школи, и како се одликовало љубављу за књигу, тетак науми да га спреми
Сремац, Стеван - ПРОЗА
названа, у конзисторији, а питаћемо се онда и за наредника, »Лепога Мику« названог, а такођер и за ту твоју »тетку« које да ми се каже од чега она живи?« Потписан: Јован Максић, указни поштар.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Диже се непрестано, иде код женских; оне га гурају, он им се намеће. Чича Тома једнако зове тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави му и запева... Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја!
Чича Тома једнако зове тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави му и запева... Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће. А она се снебива.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Па нико није... Покојник није волео да му се дође. ГИНА: Није трпео фамилију. САРКА: А тетку трпео. ТРИФУН: Па трпео, дабоме, јер му није род.
ТАНАСИЈЕ: Па разуме се! Јер, реци ти мени, Агатоне, ко нама гарантује за ту тетку? ГИНА: Ко зна колико је ствари досад већ изнето из куће? ВИДА: А колико ће се тек изнети док прође четрдесет дана.
СИМКА: Па како уђосте? ГИНА: Хвала богу, Сарка је била у кући, па нам она изнутра отвори, а Прока, боме, гурну ону тетку лактом, те она оде претећи, вели: јавиће полицији. Ето зашто је Прока отишао да се пропита.
” Ама, како да се иселимо, кажем ја њој, где могу да оставим оно дете само? Рећи ћеш: има тетку, али тетка је тетка, а ја сам ја.
АГАТОН: Најбоље је да пређемо на тај разговор. АДВОКАТ: Би ли могли звати госпођу тетку? ДАНИЦА: Она је слаба, ако би били добри да пређемо тамо, к њој? АГАТОН: Па да, можемо тамо прећи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ми је саопштено да одлазим хитно у једну болницу у Бечу, у болницу манастира Кћери божанске љубави, где, веле, имам тетку, католичку калуђерицу. Ја сам стајао у ставу мирно и мислио да сам полудео. Међутим, све је то било у најлепшем реду.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ћутуке и унуке, Праунуке на буљуке, беле пчеле, Читлуке, утуке, противутуке, Начела, почела, варичеле, Продајем тетку, стрину и ујну, Шерпе, раније и оклагије, Нудим намештену собу и кујну, И деду — нимало ми до њега није!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и, посла је оцу са поруком: да пристаје. Не само тетка, мати јој, него и сам
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дома, уз мајку и тетку, живљаше мирно, клонећи се од свакога, преживајући оне велике мисли, што породише буну, и којима он у Француској бјеше
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Али и ту се може нешто учинити. Па сви да се скупимо, како и волиш. Довешћу млађу сестру на школовање, тетку да нам кува, ујну да чува децу, братанца да се запосли у пивари. Не ваља, је л да, кад човек живи сам!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ове све ствари миле су биле моме добром тетку и по његову мненију врло полезне к намеренију које је он са мном имао; нити је могао мој добри благодетељ предвидити
Моме се добром тетку чинило да лети од радости све то слушајући; у по сата таковог разговора, а притом чашу по чаши испражњујући, у велико
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Дувало је противно тврдио. Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку. Сваки се напрезао да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.
му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку: — Је ли овај човјек...? — медик нагну палцем врху усана. — Па јест, прилично...
не дођи до дођи, али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђивао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам наравно у томе, да уопште личим на тетку, гледао читаву трагедију и вероватно хтео сам да скинем сукњу како би и тај траг сличности отклонио.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!“ па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.
Али то све није још ништа помогло код Зоне. јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и
Тетка ли сам ти, што ли сам?! Што си ћутиш како нèмâк? Род смо си... Кому ће да кажеш муке и дертови ако на тетку си нећеш да кажеш?!... — Ама што да си зборим? Што да казујем? — викну љуТито Мане. — За кога да ти казујем?...
Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’ црну тетку, да се бесимо зашто живот веће немамо!... — Што, мори?... — Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!