Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
хришћанске легенде, опеване често у осталим хришћанским књижевностима, Ракић је превео у простим и разумљивим и течним народним стиховима, каткад са извесном топлином, и оба спева имали су много успеха код шире публике.
Упућена народу, »љубезној простоти нашој«, писана народним језиком и у стиховима слабим и примитивним, али течним и читким, та дела су имала много читалаца и у току XИX века често су прештампавана.
априла 1887. године. Још као ђаком почео је певати на латинском језику. Првим својим течним стиховима, који су носили потпис »Срб-Милутин«, одскакао је од гомиле многобројних »стихокресатеља« онога времена, и
Књига је писана спонтаним и природним стилом, врло течним и читким, са мером и са укусом. Милица Јанковић има ретку способност да без напора за књижевним ефектима ради сасвим